Dostupni linkovi

logo-print

2005. – odlučujuća godina za Balkan


Bruce Jackson, predsednik washingtonskog Projekta za demokratije u tranziciji (Project on Transitional Democracies), ocenjuje da je za Balkan potpuno svejedno da li će sledeći američki predsednik biti Bush ili Kerry: “I sam sam iznenađen konsensusom izmedju dveju partija kad je u pitanju politika prema zapadnom Balkanu”.

RFE: Najveca prepreka na putu Srbije ka evro-atlantskim integracijama zove se Ratko Mladic. Gospodine Jackson, pretpostavimo samo na trenutak, da se on ne krije u Srbiji. Kako to dokazati?

JACKSON: To je konceputualno interesantno pitanje, ali ne dozivljavam ga kao politicko pitanje. Ne radi se tu samo o isporucivanju Mladica. Pre svega je rec o tome da vlada Srbije i Crne Gore pokaze svetu i saveznicima da zaista cini sve sto je u njenoj moci. A svih prethodnih godina videli smo toliko dokaza da su takvi napori izostajali. Na primer, prosetate do poste, gde cete videti nalepljene poternice za kriminalcima, ali medju njima nema nijedne na kojima se trazi optuzenici za ratne zlocine. Ocigledno je, dakle, da drzava nije cinila maksimalne napore da ih uhvati. Setite se i mnogo puta ponovljenih izjava gospodina Kostunice da na optuzene za ratne zlocine treba da se primeni jurisdikcija domacih srpskih sudova a ne Medjunrodnog tribunala. Sve to sugerise da ukupno ponasanje vlade nije sugerisalo da je ona cinila napore u pravcu saradnje sa Medjunarodnim tribunalom.

Uostalom, mislim da i kad biste pricali sa pripadnicima obavestajnih sluzbi, shvatili biste da je opste uverenje da izvestni segmenti srpskog establismenta u stvari znaju gde je Mladic, tako da mislim da ce biti veoma tesko ubediti medjunarodnu zajednicu da to nije tacno – da je on u Paragvaju i da niko u Srbiji nema nikakvu informaciju o tome. Razume se, zrtva takve situacije je narod Srbije, omladina Srbije. Oni su, nazalost, taoci.

Ja licno sam razocaran sto je ovo jos uvek tako velika prepreka i ne cini mi se da je sasvim fer drzati osam ili vise miliona ljudi kao taoce jednog ili nekoliko zlocinaca, ali to jeste politicka realnost u kojoj se nalazimo.

RFE: Da li zapadne obavestajne sluzbe mogu da pomognu u pronalazenju Mladica i postoji li uopste takva vrsta saradnje njih i sluzbi u Srbiji?

JACKSON: Postoji vec pojacana komunikacija izmedju organa unutrasnjih poslova evro-atlantskog sistema i Srbije i Crne Gore i ona je sve intenzivnija, sto je vrlo dobro, ali mislim da je vazno naglasiti da ovo treba da bude sustinska i suverena odgovornost Srbije i Crne Gore. Saradnja sa Haskim tribunalom i ispunjavanje obaveza prema njemu nije nesto sto treba da ispuni Pariz, Brisel ili Vasington nego Beograd.

RFE: Da li je sustina zahteva medjunarodne zajednice da srpska vlada pokaze da je ulozila dovoljno napora da ustanovi gde se Mladic nalazi, pa makar i ne uspela da ga nadje?

JACKSON: Mislim da opet imamo problem, koji proizilazi i iz formulacije pitanja. Kao da se pita: sta je najmanje sto mozemo uciniti? Sta je minumum koji moramo uciniti da ovo prevazidjemo? To nije adekvatan stav u situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Saradnja vam je u neku ruku kao trudnoca. Ili je ima ili je nema. Ne mozete izabrati manje standarde, polusaradnju ili kvazisaradnju. Visoki zvanicnici ministarstva pravde, podsekretar Grosman i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Hedli bili su veoma jasni po ovom pitanju – da Mladic mora biti izrucen Hagu. To je standard koji su postavili.

RFE: Da li ce se americka politika prema Balkanu promeniti ako senator Keri pobedi na izborima?

JACKSON: Ovde je situacija potpuno jasna i nedvosmislena: odgovor je NE. I sam sam ne malo iznenadjen konsensusom izmedju dveju partija kad je u pitanju politika prema zapadnom Balkanu. Demokratski stratezi poput Holbruka, Jima O' Brajana koji oblikuju politiku Demokratske stranke imaju skoro identicna gledista kao njihove kolege iz Republikanske partije. Zapadni Balkan je zapravo jedno od retkih svetskih regiona gde se njihovi pogledi tako podudaraju. Vecina njih 2005. smatra odlucujucom godinom za Balkan. Srbija bi tada trebalo konacno da pocne da aktivira mehanizme za priblizavanje Evropskoj uniji i NATO savezu, pocece i diskusija ne samo o statusu Kosova nego i o statusu unije Srbije i Crne Gore, otvorice se i pitanje statusa medjunarodne zajednice na Kosovu i u Bosni, cak ce se otvoriti i pitanje imena Makedonije.

RFE: U Srbiji se mogu cuti glasine da ce u slucaju pobede senatora Kerija, Ricard Holbruk zauzeti mesto drzavnog sekretara. Percepcija gospodina Holbruka tamo izjednacena je sa percepcijom Klintonove administracije, koja, kao sto mozete pretpostaviti, nije bas pozitivna.

JACKSON: Pa, ono sto ja mogu reci jeste da znam da i gospodin Holbruk veruje u takve glasine – da ce postati drzavni sekretar, ali ne znam sta o njima misli gospodin Keri. Ako gospodin Keri postane predsednik, mislim da ce pred sobom imati citav niz licnosti koje bi se mogle naci na toj funkciji. Medju njima se pominju Strobe Talbott, senator Bajden, senator Lugar, takodje. Uprkos svim njegovim zaslugama, ja ne smatram da Ricard Holbruk ima tapiju na to mesto. Ostaje da se vidi kakav izbor ce sledeci predsednik napraviti. Mislim da ne bi bilo fer prema gospodinu Holbruku da se kaze da je njegova funkcija pomocnika sekretara u Klintonovoj administraciji nagovestaj pravca u kom bi se kretao ako bi postao drzavni sekretar u Kerijevoj administraciji. Vizija spoljne politike dolazi od predsednika a drzavni sekretar je njen izvrsilac. A ako gospodin Holbruk bude nominovan za tu funkciju, ja bih preporucio svima na Balkanu da mu daju sansu da obavlja svoj posao najbolje sto moze, a ne da se konfrontiraju sa njegovom politikom iz devedesetih godina.

RFE: Kako Srbija, po vasem misljenju, treba da se postavi prema pitanju Kosova i Crne Gore?

JACKSON: Ukoliko Kosovo u dogledno vreme ne bude u stanju da ispuni trazene standarde, pa se pitanje njegovog finalnog statusa odlozi i produzi prisustvo medjunarodne zajednice, i ukoliko Crna Gora zeli da se odvoji od Srbije, ja bih preporucio Srbiji da ide ka evro-atlantskim inistitucijama sama, a da se Pristina i Podgorica ka istom cilju krecu u skladu sa svojim sopstvenim planovima i satnicama. Manja i brza Srbija bi se priblizila Evropskoj uniji za mnogo krace vreme, otprilike za onoliko vremena koliko je trebalo Hrvatskoj. U toj situaciji bi ostali na Balkanu pozurili da uhvate korak sa Hrvatskom i Srbijom, a kad se svi nadju u Evropskoj uniji, granice ce izgubiti znacaj. To je moje licno misljenje i nisam siguran da uziva neku siru podrsku u Vasingtonu.

RFE: Kakvu buducnost predvidjate Kosovu. Da li je suverenitet neizbezan kakav uticaj bi nezavisni entitet Kosovo imao na region ?

JACKSON: To ostaje za diskusiju, koja se, kao sto su najavili Hedli i Grosman, otvara sredinom 2005. godine. Bice to debata o konacnom statusu. Mislim da su dogadjaji u Mitrovici mnoge veoma zabrinuli. Pokazalo se da jos nema volje da se zastite gradjani, etnicke manjine i istorijsko nasledje. U takvom stanju stvari postaje daleka prica o punom suverenitetu. Mora prethodno doci do jacanja odgovornosti politicara i institucija i zato mi se cini da bi proces kao sto je Ohridski sporazum – koji podrazumeva napredovanje korak po korak ka konacnom statusu– bio dobrodosao i Kosovu. Razume se, svakome je jasno da je buducnost Kosova neka vrsta autonomije ili nezavisnosti, pitanje je jedino u kako bliskoj ili dalekoj buducnosti ce se to dogoditi, do koje mere ce ta nezavisnost ili suverenitet biti kompletni i kako do tada bezbednosno i politicki unaprediti ceo region.

RFE: Sta mislite o Dejtonskom sporazumu, o kome se u Bosni vodi ziva diskusija?

JACKSON: 2005. godine ce poceti i razgovori o povlacenju nekih segmenata medjunarodne zajednice koja je u Bosni skoro 10 godina. Vreme je da Bosna preuzme vecu odgovornost za svoju buducnost a ne da Ujedinjene nacije odlucuju o njoj, tako da je kucnuo cas da pocne da se udaljava od Dejtona i od stranog vojnog prisustva.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG