Dostupni linkovi

logo-print

Pravo na upis imena albanskim jezikom


Hajredin Kovači, iz Vladimira kraj Ulcinja, koji je upornošću uspio da povrati svoje porodično prezime koje je bilo pokršteno u Kovačević, priča nam svoje iskustvo:

„Ja sam imao prezime Kovač, a moj otac Kovačević. I mene zaustavi policajac i kaže: 'Kako je moguće, Vaš je otac Kovačević a Vi Kovač'. Pola sata se raspravljamo o prezimenu. Zakonski imamo pravo, a raspravljamo se oko toga i pri tom da se malo krivo gledamo, zašto? I još pitanja kao da si na sudu 'Ko ti je rekao da zamijeniš prezime'?"

I tako, ne samo kada je riječ o prezimenima, već i o imenima jer šest albanskih slova nema u ovdašnjem pismu, a pri tom se dešavalo da se u izvodima iz matične knjige rođenih albanska imena pišu ćirilicom. Hajredin Kovači:

„Sinu Valjon, ali ja sam morao da napišem Valon, da bi mi na albanskom izašlo Valjon. Jedan komšija koji je imao prezime Llolla i onda su mu pravili nekakve probleme i rekli decidno ovako: „Šta će ti toliko slova „L“ na prezimenu“? A albansko slovo „L“ je duplo „LL“ latinicom“.

Predsjednik Demokratskog saveza Albanaca Mehmed Bardhi tvrdi da je procenat stanovništva albanske nacionalnosti u Crnoj Gori koji je bio prinuđen da promijeni svoja stara porodična prezimena ogroman:

„Nad skoro svim, a svim znači skoro 99%, Albancima u prezimenima dodat je taj „ić“ i „vić“ deminitiv slovenskog porijekla.“

Bardhi kaže da se od osnivanja Demokratski savez zalaže da se ova praksa izmijeni:

„To je kao jedan od naših osnovnih zahtjeva, prioritetnih zahtjeva da Albanci u Crnoj Gori budu snabdjeveni sa javnim ličnim dokumentima na albanskom jeziku i pismu.“

Prvi korak sada je učinjen. Najavljeno je da će u novim identifikacionim dokumentima, koja će raditi američka firma Data Card, imena albanske nacionalne manjine u Crnoj Gori biti pisana na maternjem jeziku. Nedavno je to za Radio Slobodna Evropa najavio ministar za ljudska i manjinska prava, Fuad Nimani:

„Radi se o Zakonu o ličnoj karti i mogu vas informisati da će imena i prezimena biti upisana pismom nacionalnih manjina. Prema tome, mi počinjemo da primijenjujemo evropske standarde u ličnim dokumentacijama.“

Upravo zbog ovakvih najava, istraživač kršenja ljudskih i manjinskih prava Aleksandar Zeković zvanično se obratio premijeru Željku Šturanoviću sa inicijativom da se prije toga po skraćenoj proceduri omogući i svim građanima albanske nacionalnosti da vrate originalno porodično prezime:

„Mislim da je to jedna realnost koju treba uvažiti i da je sad upravo period da se objavi neka kratkoročna mjera koja bi mogla da traje nekih šest mjeseci uz sklopu koje će Vlada pozvati sve zainteresovane građane koji žele da vrate svoje stara familijarna imena ili jednostavno izvrše ispravke, netačne navode koji su navedeni u određenim javnim knjigama.Da se to može i u ovom periodu uraditi i što je veoma važno da se to uradi potpuno besplatno i po jednoj zaista skraćenoj i jednostavnoj proceduri.“

Nijesmo uspjeli u Vladi, odnosno nadležnom Ministarstvu, provjeriti kakva će biti sudbina ove inicijative, ali Zeković, koji je i ranije na ovaj problem ukazivao, navodi da je sada prilika da se taj važan segment poštovanja ljudskih i manjinskih prava omogući.
  • 16x9 Image

    Biljana Jovićević

    U novinarstvu je od 1998. godine. Radila tri godine na Radiju Crne Gore. Od septembra 2001. je izvještač iz Podgorice za RSE, a od jula 2009. je stalni član redakcije u Pragu.

XS
SM
MD
LG