Osvrćući se na to kako je presuda Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH dočekana u Srbiji, Nataša Kandić, predsednica FHP ipak se nada da buduće generacije neće biti ponosne na to što se Srbija “izvukla” iz presude za genocid:
“Kod nas se to uvek govorilo – ne, postoje pojedinci koji su činili zločine, ali se stalno poricalo i pravila jedna teška konfuzija oko toga da ta masa pojedinaca nikako nije bila masa koja je krenula sama nego da su iza te mase pojedinaca, koji su činili zločine, zapravo stajale institucije. Rasprava i presuda će, pre svega, biti naše nasleđe budućim generacijama. Mislim da nije sasvim sigurno da će buduće generacije imati tako blagonaklon stav ili tako zadovoljan stav zato što se Srbija izvukla iz ove presude.”
Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle smatra da je sada najvažnije da institucije Srbije ispoštuju ono što je Međunarodni sud prave naložio:
“Time bi se počelo vraćati poverenje u institucije jedne države. Isto tako, mislim, da se u BiH počnu čistiti određeni redovi gdje postoji sumnja, ne samo kad je u pitanju policija u Srebrenici nego u čitavoj BiH.”
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević pozvao je u ime udruženja sudija međunarodnog prava vlasti Srbije da preduzmu sve, naročito kada je u pitanju izručenje preostalih optuženih Hagu. "Neophodno je
da se sudi svima koji su odgovorni za masakr u Srebrenici kao i optuženima za druga kršenja humanitarnog prava", rekao je Dimitrijević.
Zadovoljenje pravde očekuju i majke enklava Srebrenice i Žepe. Munira Subašić:
“Zločinci poput Mladića, Karadžića koji se još uvek kriju u susjednoj državi Srbiji da odgovaraju za zločin. Obični ljudi se nisu ni svađali. Uvek se sjetim sa svojim komšijama srpske nacionalnosti, hrvatske nacionalnosti za koje znam da nisu učestvovali u zločinu, genocidu. Sa njima se nisam ni svađala a sa zločincima se ne mislim ni miriti.”
Skupu su prisustvovali i pravni zastupnici Srbije i BiH pred Međunarodnim sudom pravde. Sakib Softić, zastupnik BiH rekao je da je bilo jasno da presuda neće doneti pravdu za žrtve genocida:
“Pravda je božanska ili filozofska kategorija i da je iluzija očekivati da se ona u cijelosti zadovolji. Svaki korak naprijed, svaki mali korak ka uklanjanju posledica genocida je doprinos na tom putu pravde.”
Zastupnik Srbije Radoslav Stojanović, koji posle svog izlaganja nije želeo da razgovara sa novinarima, ocenio je da sudska odluka nikada ne može da reši političke sukobe među državama. Takvim presudama, prema njegovom mišljenju, nisu zadovoljene nikad obe strane i samim time sukob nije rešen. Komentarišući ocene o RS kao "genocidnoj tvorevini", on je naveo da je Međunarodni sud utvrdio da je genocid počinjen samo u jednoj od ukupno 63 opštine u RS. Stojanović je zaključio da je pravni tim profesionalno odbranio Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, ovakvu tvrdnju Radoslava Stojanovića smatra sramnom:
“Najužasnija stvar sa ciljevima tog našeg tima da odbrane Srbiju od direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici i da sva odgovornost padne na taj deo BiH koji se zove Republika Srpska. Kada bismo pravili anketu na ulici svi bi se složili sa mojom tezom da ništa u Bosni nije počinjeno, ni jedan masovniji zločin bez direktnog učešća i organizacije Srbije.”
“Kod nas se to uvek govorilo – ne, postoje pojedinci koji su činili zločine, ali se stalno poricalo i pravila jedna teška konfuzija oko toga da ta masa pojedinaca nikako nije bila masa koja je krenula sama nego da su iza te mase pojedinaca, koji su činili zločine, zapravo stajale institucije. Rasprava i presuda će, pre svega, biti naše nasleđe budućim generacijama. Mislim da nije sasvim sigurno da će buduće generacije imati tako blagonaklon stav ili tako zadovoljan stav zato što se Srbija izvukla iz ove presude.”
Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle smatra da je sada najvažnije da institucije Srbije ispoštuju ono što je Međunarodni sud prave naložio:
“Time bi se počelo vraćati poverenje u institucije jedne države. Isto tako, mislim, da se u BiH počnu čistiti određeni redovi gdje postoji sumnja, ne samo kad je u pitanju policija u Srebrenici nego u čitavoj BiH.”
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević pozvao je u ime udruženja sudija međunarodnog prava vlasti Srbije da preduzmu sve, naročito kada je u pitanju izručenje preostalih optuženih Hagu. "Neophodno je
da se sudi svima koji su odgovorni za masakr u Srebrenici kao i optuženima za druga kršenja humanitarnog prava", rekao je Dimitrijević.
Zadovoljenje pravde očekuju i majke enklava Srebrenice i Žepe. Munira Subašić:
“Zločinci poput Mladića, Karadžića koji se još uvek kriju u susjednoj državi Srbiji da odgovaraju za zločin. Obični ljudi se nisu ni svađali. Uvek se sjetim sa svojim komšijama srpske nacionalnosti, hrvatske nacionalnosti za koje znam da nisu učestvovali u zločinu, genocidu. Sa njima se nisam ni svađala a sa zločincima se ne mislim ni miriti.”
Skupu su prisustvovali i pravni zastupnici Srbije i BiH pred Međunarodnim sudom pravde. Sakib Softić, zastupnik BiH rekao je da je bilo jasno da presuda neće doneti pravdu za žrtve genocida:
“Pravda je božanska ili filozofska kategorija i da je iluzija očekivati da se ona u cijelosti zadovolji. Svaki korak naprijed, svaki mali korak ka uklanjanju posledica genocida je doprinos na tom putu pravde.”
Zastupnik Srbije Radoslav Stojanović, koji posle svog izlaganja nije želeo da razgovara sa novinarima, ocenio je da sudska odluka nikada ne može da reši političke sukobe među državama. Takvim presudama, prema njegovom mišljenju, nisu zadovoljene nikad obe strane i samim time sukob nije rešen. Komentarišući ocene o RS kao "genocidnoj tvorevini", on je naveo da je Međunarodni sud utvrdio da je genocid počinjen samo u jednoj od ukupno 63 opštine u RS. Stojanović je zaključio da je pravni tim profesionalno odbranio Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, ovakvu tvrdnju Radoslava Stojanovića smatra sramnom:
“Najužasnija stvar sa ciljevima tog našeg tima da odbrane Srbiju od direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici i da sva odgovornost padne na taj deo BiH koji se zove Republika Srpska. Kada bismo pravili anketu na ulici svi bi se složili sa mojom tezom da ništa u Bosni nije počinjeno, ni jedan masovniji zločin bez direktnog učešća i organizacije Srbije.”
