Dostupni linkovi

logo-print

Poslanički mandati za manjine?


Demokratska stranka i Savez vojvođanskih Mađara zajednički predlažu da se izmenom izbornih propisa deset odsto poslaničkih mesta odvoji za autentične predstavnike manjina - kaže predsednik poslaničkog kluba demokrata u vojvođanskij skupštini Dragoslav Petrović:

„Dvanaest mandata za pripadnike manjinskih kolektiviteta koji žive na teritoriji Vojvodine, i to za manjinske kolektivitete koji realno po učešću po broju stanovnika prelaze realan prag od 10.000. To će se odnositi na one manjinske kolektivitete koji su već organizovani u nacionalne savete sa sedištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina.“

Prema Petrovićevim rečima, to bi bio i odgovarajući odgovor na civilizacijsku i moralnu obavezu:

„S druge strane, član 180 novog Ustava Republike Srbije upravo obavezuje skupštinski organ Pokrajine da u svom sastavu ima predstavnike manjinske kolektiviteta.“

I pored toga, međutim predlog dve vladajuće stranke u Vojvodini izaziva i osporavanja, a među njegovim najžešćim kritičarima upravo je Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, koja je do sada najviše i zagovarala potrebu uvođenja zagarantovanih mandata za manjine, ukazujući upravo na pozitivno iskustvo u primeni tog instituta u Hrvatskoj. Poslanik te stranke Đula Laslo kaže da je suština njihovog protivljenje iznetom predlogu u tome što broj garantovanih mesta nije srazmeran brojnosti manjinskih zajednica u Vojvodini:

„Ako Mađara ima 40,3 odsto u Vojvodini trebalo bi da pripadne 17 odsto – to je otprilike ta srazmera koja bi trebala biti garantovana. Tri meseca koje su odredili demokrati za Mađare to je uvredljivo za nas Mađare jer to nije srazmerno nego je daleko od srazmere. Prosta matematika kaže da u vojvođanskom parlamentu bi trebalo biti garantovano 30 ili 31 mesto za pripadnike manjinskih nacionalnih zajednica.“

Argumentujući takav stav Laslo skreće pažnju upravo na iskustvo Hrvatske:

„Baš taj primer u Hrvatskoj pokazuje da ako se nešto želi napraviti to se onda i može, da budu srazmerno zastupljene manjine. Jer po jedno mesto za Mađare i za Italijane u Hrvatskoj, čak i ta tri mesta koja ima obezbeđena za Srbe, malo su iznad učešća tih manjina u stanovništvu.“

Sa druge strane, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić pozdravlja vojvođanski predlog, uz podsećanje da je Srbija u međudržavnom sporazumu sa Hrvatskom o zaštiti manjina obavezana:

„U tom istom sporazumu o zaštiti manjina stoji – osigurati zastupljenost manjina u predstavničkim ciljevima na pokrajinskoj, republičkoj razini. Smatramo da jedino neposredna zastupljenost hrvatskih predstavnika u parlamentu odgovara sporazumu, te oberučke prihvatamo i podržavamo ovu akciju DS i Saveza vojvođanskih Mađara.“

Ponuđeni predlog od 12 zagarantovanih manjinskih poslaničkih mandata u Vojvodini doveo je i do napetosti unutar vladajuće koalicije u pokrajini, budući da predsednik vojvođanskog parlamenta iz Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš zagovara proporcionalni izborni sistem:

„U suštini, ceo nesporazum je nastao u tome da li u Vojvodini treba da bude implementiran čist proporcionalni sistem ili kombinovani. Ali kada su pitanju predstavnici manjinskih zajednica u parlamentu – tu niko ne spori da se za njih moraju naći sigurna mesta na ovaj ili onaj način.“
XS
SM
MD
LG