Branka TRIVIC, Gëzim BAXHAKU
Tome je prethodilo Putinovo odbijanje da prihvati predlog francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija (Nicolas Sarkozy) da Beograd i Priština još šest meseci pregovaraju, a da se u slučaju neuspeha, u Savetu bezbednosti aktivira plan Martija Ahtisarja (Martti Ahtisaari). Prve reakcije na ovu već sasvim ogoljenu konfrontaciju Vašingtona i Moskve išle su u pravcu zaključka da ona vodi u direktni sudar u Savetu bezbednosti ili izmeštanju celog kosovskog procesa iz sistema Ujedinjenih nacija. Ovu poslednju mogućnost ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić prepoznaje kao višestruki pritisak Vašingtona:“Takva pretnja postoji, i ta pretnja zapravo u ovoj fazi ima funkciju da izvrši jak pritisak na sve učesnike, prvo na EU, potom je pretnja Rusiji i najzad to je najveća pretnja Srbiji da pod pritiskom zapravo popusti. Nekim faktorima na Zapadu, pre svega u SAD računaju s tim da će pod pritiscima i ucenama Srbija popustiti.“
Amerika primenjuje taktiku kratkih rokova i pritisaka iz straha od rizika ukoliko bi proces bio prekinut, kaže Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, koji predviđa da će se proces razgovora o kosovskom rešenju nastaviti tako što će biti vraćen u Kontakt-grupu, nakon susreta Buš-Putin, početkom jula u Mainu. A ako se dvojica predsednika ne dogovore:
“Ako se ne dogovore bićemo suočeni sa glasanjem i najverovatnijom blokadom procesa preko ruskog veta. Dakle, poželjnija varijanta je da se oni dogovore i više je indikatora da će se oni dogovoriti. Tako da u julu i avgustu treba očekivati intenzivni rad Kontakt-grupe, koja bi Savetu bezbednosti mogla za jesen predložiti zajedničku rezoluciju.“
Za razliku od Dušana Janjića, bivši šef diplomatije SCG i visoki funkcioner Pakta stabilnosti Goran Svilanović ne veruje odviše u izvesnost kompromisa između Georgea Busha i Vladimira Putina početkom jula u Mainu. U čijem će dvorištu onda biti lopta? Goran Svilanović:
"Ako tako bude – ako nema kompromisa početkom jula meseca onda EU mora dodatno da se angažuje u razgovorima sa ruskom federacijom, da traži kompromis koji bi omogućio donošenje rezolucije, odnosno kompromis koji bi nam pomogao da izbegnemo scenario sa jednostranim priznanjem - jer to je dosta dramatičan scenario. To se najviše tiče EU koja još uvek vaga i traži svoju poziciju. Spomenuli ste inicijativu Sarkozija, ona formalno nije prošla ali ja nekako imam utisak da se stvari razvijaju u prilog njegovom predlogu – a to znači da će se razgovori nastaviti još nekoliko meseci pre nego što zaista bude moguće da se u Savet bezbednosti UN donese neka rezolucija ili pre nego što se krene u neki drugi scenario koji ide mimo Saveta bezbednosti."
Priština ocenila Bušovu izjavu istorijskom
Zvaničnici institucija i političkih partija Kosova ocenjuju da je poseta predsednika Džordža Buša Tirani istorijska za ceo albanski narod. Prema njihovoj oceni, ova poseta je jasna poruka da su SAD odlučno za nezavisnost Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je izjavio da institucije Kosova i pregovaračka ekipa pozdravljaju izjavu predsednika Buša da je nezavisnost krajni ishod rešavanja statusa Kosova.
„Radi se o vrlo jasnom i odrešitom stavu. Mi ćemo nastaviti da radimo na ostvarivanju naših obaveza, koje za početak proizilaze iz faze tranzicije nakon utvrđivanja statusa“, rekao je Sejdiu, ističući kako je za institucije Kosova najznačajnije da se obezbedi donošenje rezolucije koja će imati podršku svih.
„Za nas je značajno da ostane opredelenje ili pristup koji imaju SAD i Evropska unija - da se donese rezolucija koja će imati podršku svih. Međutim, ako to ne bude išlo onda ima i drugih alternativa. Mi ćemo imati usku saradnju sa svima onima koji su podržavali Kosovo u prošlosti i sada“, kazao je predsednik Sejdiu.
Premijer Kosova Agim Čeku je u nedeljnom obraćanju garđanima Kosova istakao da je stav predsednika SAD nastavak vrednosti slobode, pravde i pragmatizma.
«Poseta predsednika Buša je bila podrška za Albaniju, za Albance, Kosovo i region u celini. Njegov je stav je nastavak vrednosti slobode, pravde i pragmatizma, koji američku demokratiju čine svetskom velesilom», rekao je Čeku, ističući kako je od britanske diplomatije dobio uveravanja da bezrezervno podržavaju nezavisnost Kosova i insistiraju na što bržem okončanju procesa statusa Kosova.
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ističe da izjavu predsednika SAD ne treba niti precenivati niti potcenjivati:
„Ovo je samo pokušaj da se bude ljubazan prema domaćinima koji su ga stvarno dočekali veličanstveno.“
Ivanović ističe kako se o pravim pomacima u rešavanju statusa Kosova može razgovarati tek početkom jula:
„Ozbiljnije pomake treba očekivati tek posle sastanka Kontakt-grupe i eventualnog sastanka između Putina i Buša, koja treba da usledi početkom jula“.
Izjava američkog predsednika, prema mišljenju Ivanovića, ne znači najavu mogućnosti unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane SAD.
Poseta predsednika Buša Albaniji i izjava da će krajni rezultat statusa Kosova biti nezavisnost su među građanima Kosova primljeni sa olakšanjem. Tome je, naime, prethodila najava mogućnosti odlaganja rešavanja statusa Kosova, zbog nesaglasnosti oko pitanja statusa između SAD i Evropske unije sa jedne i Rusije s druge strane, a koje je došlo do izražaja tokom Ssamita zemalja G-8 prošle nedelje u Nemačkoj.
