Srdan JANKOVIC, Petar KOMNENIC
Liberalna partija ja za sada jedini politički subjekt koji je otvoreno saopštio da se protivi ulasku Crne Gore u NATO, a razlozi su: stavljanje limita na sve vrste razvoja, potreba da se Crna Gora demilitarizuje, negativan uticaj na turizam i ekologiju. Jedan od ključnih razloga je i neizgrađenost crnogorskih institucija, rekao je lider Liberala Miodrag Živković:„Iskustveno znajući ovu nepromijenljivu vlast u Crnoj Gori punih 17 godina, sada je sasvim jasno da je upravo davanje prioriteta integracijama Crne Gore u NATO iz osnovnog razloga da bi se pokušalo konzervirati postojeće stanje u Crnoj Gori, a to je institucionalna neizgrađenost Crne Gore, nastavak vladanja na način kao do sada, očuvanje monopola, čvrstine i vlasti jedne partije.“
General u penziji Blagoje Grahovac je bio suzdržan u ocjeni da li Crna Gora treba da uđe u NATO i to je obrazložio tezom da bi crnogorske institucije u slučaju ulaska u NATO morale da zadrže mehanizme u kojima ne bi učestvovale u nekom od budućih ratova u kojima bi učestvovao NATO. Grahovac je saopštio da Crna Gora nema adekvatne vojne kadrove:
„Nema sreće nijedna država dok joj načelnik Generalštaba ne bude sin rektora Univerziteta ili predsjednika neke države. Tu se podrazumijeva da se gradi sistem da svi žele u tu instituciju i samo najbolji mogu doći i opstati. I to je oko standarda. Četiri su oblasti koje treba dobro ovladati. Da li naše danas institucije vladaju? To je sve ono što je vojna struka. Ne, ne vladaju. U Crnoj Gori nema oficira. Tu ima jedan. Znam mu ime i prezime i ko je i zašto. Ne može onaj ko je vozio bager, a i takvi su došli u visoke činove u vojsci, ne može on da odlučuju.“
Profesor Pravnog fakulteta Milan Popović izrazio je takođe dilemu da li ući u NATO, s obzirom da crnogorske institucije nemaju kapaciteta da kontrolišu svoju poziciju u tom savezu, ali ni kapaciteta da izdrže neutralnu poziciju u slučaju da Crna Gora odluči da ne uđe u NATO:
„Jer je opcija neutralnosti jedna opcija koja takođe zahteva izuzetne ekonomske, političke, duhovne, mentalne i tako dalje kapacitete“.
Jedan od onih koji podržava ulazak u NATO je Savo Kentera, generalni sekretar Atlantskog kluba u Crnoj Gori, koji je rekao da će Crna Gora imati niz benefita od ulaska u najjaču vojnu alijansu, odbacujući ocjene da će time doći do pada autorizmu, da bi Crna Gora mogla biti meta terorističkih napada i da bi to negativno uticalo na ekologiju. Kentera je rekao da Crna Gora u eventulanim sukobima ne može biti neutralna:
„Crnoj Gori nikako ne dozvoljava da bude neutralna jeste upravo istorija na koju se i gospodin Živković isto tako pozivao, ali upravo ta istorija je nešto što Crnoj Gori ne može dozvoliti da bude neutralna zemlja. I svi ti ratovi koji su vođeni i kompletan region u kome se Crna Gora nalazi i gdje dio tog Balkana jednostavno ne dozvoljavaju Crnoj Gori da bude neutralna država“.
Na Okruglom stolu je od gotovo svih sagovornika saopšteno da bi pitanje ulaska u NATO trebalo riješiti na referendumu.
Građani nisu spremni donijeti odluku
Posljednje tromjesečno istraživanje Nansen Dijalog Centra o pridruživanju Crne Gore NATO Savezu pokazuje da je javnost slabo informisana o tom procesu, te da nije stvoren ambijent za donošenje racionalne odluke oko tog pitanja.
Iznoseći glavne rezultate istraživanja naslovljenog „Stvaranje uslova za informativnu, demokratsku i javnu raspravu o pridruživanju Crne Gore NATO Savezu“, koordinator Nansen Dijalog Centra Boris Raonić kaže da su se potvrdile sumnje da za sada ne postoje preduslovi za donošenje te odluke jer: „Građanima nije pruženo dovoljno informacija“:
„I to je ono što se i kroz naše istraživanje obistinilo. Iako makar na nivou nekih parola, svi donose neke odluke, uglavnom iz emotivnih razloga i zvaničnici kažu da imaju dovoljno informacija, više je nego očigledno da na javnoj sceni u Crnoj Gori nema dovoljno informacija kada je u pitanju NATO Savez. Ono što je možda najindikativnije je stav koji su mediji iznijeli kada je u pitanju ovo istraživanje oni su svi veoma kritični kada je u pitanju dostupnost informacija NATO Savez i Crna Gora, pri čemu samo jedan i to, uslovno rečeno državni, istekla mu je vlasnička struktura, kaže da su te informacije dostupne.“
Iako istraživanje pokazuje da se većina anketiranih deklarativno zalaže za pristupanje NATO Savezu očigleno je, kaže Raonić, komentarišući rezultate istraživanja, da ne postoji spremnost za debatu, te da se prilikom razgovora na tu temu obično koriste parole umjesto zadiranja u suštinu i nuđenja alternativnih rješenja. Na pitanje koliko su državni funkcioneri i predstavnici partija informisani o čitavom procesu i pogodnostima, odnosno nepovoljnostima koje sa sobom nosi pristupanje NATO Savezu, Raonić kaže:
„Odgovor na ta dva pitanja možemo postavljati sa dvije strane. Ako gledamo njihove izjave šta oni misle oni kažu da su svi dovoljno informisani i da te informacije prate njihove službe, međutim, kroz njihove izjave vidimo da oni ne barataju informacijama jer ukoliko malo dublje analiziramo njihove izjave veoma ćemo lako vidjeti da oni ipak nemaju dovoljno informacija kada je u pitanju NATO Savez.“
Podsjetimo, većina crnogorskih parlamentarnih stranaka smatra da bi Crna Gora trebalo da se pridruži NATO Savezu, s tim što neke stranke vjeruju da bi tu odluku trebalo donijeti na referendumu. U Narodnoj stranci smatraju da je za Crnu Goru dovoljno to što je članica Partnerstva za mir, dok u Liberalnoj partiji imaju izričit stav o ne uključenju Crne Gore u NATO. Koliko su crnogorski političari, pa i medjii loše informisani o pitanjima koja se tiču vojne saradnje i bezbjednosti najbolje svjedoči nedavno potpisivanje SOFA Sporazuma i člana 98 Rimskog statuta od strane crnogorske Vlade. Naime, iako se radi o dva odvojena sporazuma koji tretiraju različita pitanja u dijelu crnogorske javnosti su poistovjećivani i krajnje površno komentarisani. Čak i neki ministri nijesu znali ništa o sporazumima koje je Vlada potpisala, dok je za neke stranačke prvake SOFA Sporazum, koji su inače potpisale sve zemlje Evropske unije bio: „Dokaz crnogorskog dodvoravanja Stejt Dipartmentu i poništavanja nacionalnog dostojanstva“.
