Dostupni linkovi

logo-print

Za sekularizam - protiv Gula


Milion ljudi u nedelju mirnim demonstracijama traži da Turska ostane sekularna država, onakva kakvom je pre 80 godina zamislio Kemal Ataturk (Atatürk) - na sličnim demonstracijama pre dve sedmice bilo je oko 300.000 ljudi; vojska, najodaniji čuvar turskog Ustavom utvrđenog sekularizma upozorava da neće dopustiti kršenje najvišeg pravnog akta zemlje – upozorenje je utoliko ozbiljnije ima li se u vidu da je turska vojska iz sličnih razloga već pet puta uspešno intervenisala od čega tri puta državnim udarom; vrednosti akcija na berzama padaju – bankari i investitori očekuju političku nestabilnost. To je u najkraćem slika Turske proteklih dana.

Mislimo da je naša država dovedena u opasnost. Mi smo protiv toga da neko poput Tajipa Erdogana bude predsednik Ataturkove Turske. On to hoće da bude da bi ukinuo reforme iz 1923., rekao je pre dve sedmice jedan demonstrant našem novinaru u Ankari.

Ono što se događa u Turskoj je posledica činjenice da je na vlasti u toj zemlji već nekoliko godina Stranka pravde i razvoja – nešto više okrenuta veri nego što je to za jednu vladajuću stranku Turske kompatibilno sa Ustavom. Čelnik stranke, sadašnji premijer Redžep Tajip Erdogan (Reçep Tayyip) godinama balansira na žici gledajući da ne pretegne ni ona strana na kojoj su njegovi glasači, ni ona na kojoj su respektabilna turska vojska i Zapad pri čemu neminovno ni jedna strana nije baš potpuno zadovoljna.

Kulminacija nezadovoljstva koja se dogodila u nedelju demonstracijama milion ljudi imala je za povod odluku premijera Erdogana objavljenu u prošli utorak da će kandidat za predsednika države biti sadašnji ministar spoljnih poslova Abdulah Gul (Abdullah). Taj uglađeni ekonomista, obrazovan u Engleskoj koji važi za kosmopolitu izgledao je u prvom trenutku kao dobar izbor. Ali onda su politički protivnici premijera Erdogana i zagovornici sekularne države izvukli kao argument da je Gulova žena pokrivena i da to zapravo odaje njegovu pravu prirodu. Ta činjenica isterala je na ulicu onaj milion ljudi. Jer čin da je jedna žena pokrivena niko u Turskoj ne doživljava kao nenormalno, ali čin da je pokrivena žena predsednika države doživljava se kao najdirektnija izdaja ili kršenje reformi koje je 1923. sproveo Ataturk.

Politički protivnici sadašnje vladajuće većine u Turskoj i demonstranti – zagovornici sekularne države ističu kao argument i to da Erdoganovim pristalicama za apsolutnu vlast nedostaje samo predsednički položaj i da će kada i to budu dobili pokazati pravo lice i preokrenuti politiku zemlje. I Erdogan i Gul poručuju da neće odustati, da sekularna priroda države nije ugrožena, ali im ne polazi za rukom da u to ubede onoga koga je najvažnije ubediti – vojsku, koja je čuvajući sekularizam do sada izvela tri puča (1960, 1971. i 1980), a 1997. dovela do ostavke prve proislamske vlade, poslala upozorenje da je dosledna sekularnoj Turskoj. Vlada je odbacila saopštenje vojske iako se premijer čuo telefonski sa najvišerangiranim generalom Jašarom Bujukanitom. U petak Abdulah Gul kao predsednički kandidat nije u parlamentu prošao glasanje koje je opozicija uglavnom bojkotovala.

U utorak bi Ustavni sud trebalo da se izjasni o narednom glasanju koje bi, ako ga Ustavni sud odobri, trebalo da bude organizovano u sredu. Ako opozicija istraje Gul neće moći da bude izabran ni tada. Ako se to dogodi uslediće verovatno vanredni izbori.

Evropska unija u međuvremenu poziva vojsku da poštuje demokratski izabranu vlast. Sjedinjene Američke Države nisu tako decidne. Erdogan ne odustaje od Gula. Za vreme ove vlade Turska je dostigla sa oko milijardu dolara stranih investicija godišnje devedesetih nivo od dvadeset milijardi dolara investicija. Investitori su počeli da se povlače. Na potezu je Redžep Tajip Erdogan (Reçep Tayyip) koji treba da odluči šta mu je preče.
XS
SM
MD
LG