Nebojša BUGARINOVIC, agencije
Presuda članovima paravojne formacije “Škorpioni” prva je presuda Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, koja nailazi na odjeke u svetu ali i oštre kritike oštećenih. “Istinu o zločinu nad našom decom u Trnovu znaće svi, bez obzira što presudom nismo zadovoljni”, poručuje majka jednog od pogubljenih srebreničkih Bošnjaka, Admira Alispahića.Nura ALISPAHIĆ: “Nisam zadovoljna ovom presudom nikako. Oslobodili jednog, drugog osudili na pet godina. To nema nigde – da se ubija, a da se ne bude kriv. To je velika sramota”.
RFE: “Mislite li da će ljudi ovde moći, nakon takvih presuda, da saznaju pravu istinu o onome što se dešavalo u Trnovu?”
NURA ALISPAHIĆ: “Pa znaće se, naravno da će se znati. Ja bih priznala svoju krivicu, pa ako staje života – neka. Da sam kriva onako kao oni.”
Samo je najstroža kazna primerena: Tadić
Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavo je povodom presude pripadnicima paravojne formacije "Škorpioni" za likvidaciju šestorice srebrenickih Bošnjaka, da je za takav zločin jedina primerena kazna - najstroža kazna.
"Smatram da je za takvu vrstu zločina jedina primerena kazna najduža kazna. Za takvo streljanje ljudi, sa takvim posljedicama po jedno društvo, naše, bosansko, koje god hoćete, jedina primerena kazna je najstroža kazna. To je moj jedini komentar", rekao je Tadić agenciji
Asošijeted pres.
Svi londonski listovi pišu o presudi kao izuzetno važnoj, jer je to prva presuda izrečena u Srbiji vezano za tragediju Srebrenice. “Daily Telegraph” navodi da su pripadnici "Škorpiona"' osudjeni na vremenske kazne u trajanju od pet do 20 godina zatvora i lpodseća da je njihova krivica dokazana video-snimkom ubistva šesterice Bošnjaka kod Trnova u julu 1995. godine kojeg su sami napravili.
Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da su u najmanju ruku začuđujući neki zaključci suda, izneti u obrazloženju presude, za koju tvrdi da nije pravedna i da će teško doprineti istinitijoj predstavi o ovom zločinu u domaćoj javnosti:
Nataša KANDIĆ: „Ne može se ratni zločin tumačiti tako što onaj ko dovede svoje vojnike da obezbeđuju egzekuciju, sudskom presudom bude oslobođen. Tu mroa biti i političkog pristupa. Kaže, nije utvrđeno da su žrtve iz Srebrenice. A opštepoznato je da se u tom periodu vrše egzekucije ljudi koji su iz Srebrenice. Objašnjenje koje sud daje da je reč o građanskom ratu je, pre svega, nepotrebno. On mora da se drži terminologije koju koristi Haški tribunal. Sudi se za ratne zločine koji su ratni zločini upravo zato što su počinjeni u vreme oružanog sukoba.
Suočavanje sa prošlošću ili izbegavanje prošlosti
Najnovije presude za ratne zločine, uključujući i onu pripadnicima “Škorpiona”, svedoče o izvesnom sazrevanju institucija i društva u Srbiji, ali to još uvek ne predstavlja u potpunosti suočavanje sa onim što se dešavalo u nedavnoj prošlosti, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Medijske dokumentacije “Ebart”:
Velimir ĆURGUZ KAZIMIR: „Pripadam ljudima koji zastupaju tezu da su mnogo važnija suđenja od očekivanog doživljavanja katarze. Naravno da je veoma važno da se ljudi suoče sa onim što se desilo, ali mislim da je još važnije da oni koji su počinili određene zločine budu izvedeni pred sud i osuđeni. Jer, ako se te dve stvari ne povežu, mislim da onda nećemo imati pravu vrstu društvenog ozdravljenja. Postoji, naravno, nemirenje značajnog dela naše javnosti sa istinom o najkrupnijim zločinima. Govorim, naravno, o Srebrenici. S vremena na vreme se pokušava relativizovati ili čak falsifikovati ne samo broj, nego i suština onoga što se dešavalo u Srebrenici. Nažalost, to se dešava iz jednog poznatog okruženja koje ima i svoju političku pozadinu, koja nije zanemarljiva. Ovde govorim pre svega o Srpskoj radikalnoj stranci, ali jednim delom, svakako, i Demokratskoj stranci Srbije. Na političkoj sceni Srbije stvari su se na neki način raščistile. Mi možemo lako da prepoznamo one koji negiraju ili ne bi da se suoče sa istinom. To jeste, hajde da kažemo, u ovom času manje od 50 odsto građana, ali još uvek je to dosta veliki broj”.
Objavljivanje snimka likvidacije šestorice srebreničkih mladića, ali i konstantno praćenje suđenje akterima ovog zločina u medijima, učinili su da, uz manje izuzetke, dobar deo građana Srbije o ovom događaju ima prilično jasan stav.
