Dostupni linkovi

logo-print

Zaboravljeni Lubarda


Pomoćnik gradonačelnika Beograda za kulturu Gorica Mojović podseća da je zaostavština Petra Lubarde kao poklon ostavljana gradu Beogradu, 1984. godine, i tada su poznata autorova dela pohranjena u Muzeju savremene umetnosti. Međutim, nakon nesporazuma supruge Vere Lubarde, koja živi u kući na Dedinju, i muzeja, poklonjena dela su povučena:

„Mi smo u poslednjih nekoliko godina pokušavali da stupimo s njim u kontakt. Kad je Vera Lubarda smeštena u prihvatilište, smatrali smo da su se stekli neki uslovi da konačno uđemo u kuću i proverimo šta se desilo sa slikama i crtežima. Međutim, pravnici tvrde da grad Beograd, bez obzira što je potpisnik ugovora, to ne može da napravi. Koliko je meni poznato, Tužilaštvo je izdalo nalog da se uđe u kuću, međutim policija to ne čini. Zašto, ne znam.“

Postavljaju se i pitanje zbog čega nijedan muzej u Srbiji, u godini jubileja, nije u svom kalendaru predvideo izložbu dela u Patra Lubarde. Međutim, rodbina Petra Lubarde – bratanac Đura Lubarda i sestričina Đina Lazar, koja živi u Izraelu – inicirala je osnivanje Fonda koji bi se brinuo o delima umetnika. Đura Lubarda:

„Mi smo se za sad uglavnom ogradili od te situacije koja je zadesila kompletnu zbirku. Čekaćemo do ulaska komisije u kuću i popisa svih slika i cijele zaostavštine, i pretpostavljam da će u neko dogledno vrijeme to biti dostupno javnosti. Ali je bitno ovo što smo se dogovorili. Prije svega, na dan rođenja Petra Lubarde će izaći poštanska marka, sa njegovim likom i reprodukcijom jedne slike. Napraviće se njegova bista, koju će praviti Kolja Milunović. Biće pokrenuta inicijativa da se Iličićeva nazove Lubardinom ulicom, što nije želja samo Fonda i grada Beograda nego i svih komšija na Dedinju.“

Slikar Petar Lubarda je dobitnik najvećih svetskih priznanja, umetnik koji se odupro vladajućoj ideologiji socrealizma, govorili su istoričari umetnosti o delima i životu Patra Lubarde. No, ipak je njegova zaostavština doživela zaborav društva, kome je sve zaveštao. Đina Lazar, sestričina Patra Lubarde, koja živi u Izraelu:

„Taj datum je vrlo značajan jer je Petar bio pomalo zaboravljen, pomalo je ušao u zaborav u zemlji gdje je stvarao. Ja živim daleko odavde, ali i tamo sam svoj mali prostor oko sebe htjela da upoznat sa Petrovim djelima, radi se o maloj zbirci od 14 slika. A ovdje mislim da je došlo vrijeme da mu se ponovo vrati mjesto koje mu pripada.“

Postavlja se pitanje da li je nečijom nebrigom dovedeno u pitanje ili u najgorem slučaju uništena slikareva zaostavština. Pomoćnik gradonačelnika Beograda za kulturu Gorica Mojović:

„Najvrednija dela Petra Lubarde se nalaze, na sreću, u muzejima, i to u Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju. Naravno, ne želim da kažem da se među ovim slikama i crtežima koji su poklonjeni gradu nalaze manje vredna dela, ali, eto, imamo tu srećnu okolnost da ustvari muzeji čuvaju ono što je bilo najznačajnije u slikarstvu Petra Lubarde.“

Po slikarskom delu i uticaju koji je izvršio na razvoj posleratnog slikarstva u bivšoj Jugoslaviji, Patar Lubarada je svojim slikama „Vučiji do“, „Guslar“, „Kosovski boj“ i mnogima drugima, sebi za života digao spomenik, pisali su krajem prošlog veka istoričari umetnosti. Petar Lubarda rođen je 1907. godine na Cetinju. Ratne godine proveo je u koncentracionim logorima. Crna Gora će, uz pokroviteljstvo predsednika Republike, obeležiti godišnjicu rođenja Petra Lubarde.
XS
SM
MD
LG