Dostupni linkovi

logo-print

Može li novac sa Kipra biti vraćen?


Srbiji su u prvom redu potrebni novi zakonski propisi kako bi se mogla oduzeti imovina licima koja su je stekla vršeći krivična dela, kaže ministar pravde Zoran Stojković. On dodaje da je u tom smislu urađen Zakon o Agenciji za upravljanje oduzetom imovinom, te da se njegov nacrt nalazi u Skupštinskoj proceduri od januara ove godine.

Upravo aktuelni slučaj Slobodana Miloševića i još trojice visokih državnih funkcionera, od kojih je protiv nekadašnjeg potpredsednika vlade Jovana Zebića i direktora Carine Mihalja Kertesa podignuta krivična prijava zbog iznošenja velikih suma državnog novca na Kipar, otvara pitanje da li će se ova zakonska rešenja moći primenjivati i retroaktivno, kako bi im se oduzela imovina stečena krivičnim delima. Stojković kaže da bi eventualno donošenje Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima moglo imati efekta, ali i podvlači:

„Pitanje je šta može retroaktivno da se uradi. Možda ovaj Zakon o oduzimanju imovine sečene na sumnjiv način daje mogućnost da se porijeklo imovine ispita retroaktivno, na primjer 10-15 godina unazad. Ima jedna dobra stvar, a to je da su tu krši presumpcija nevinosti – vi oduzimate imovinu stečenu na sumnjiv način, a ovaj je dužan da dokaže da je način na koji je stečena legalan. Sud u Strasburu je našao da je to jedini slučaj u kojem može da se krši presumpcija nevinosti, jer se kaže – ako je imovina oteta narodu, onda je to velika šteta i za državu i za građane.“

Iako se niko od zvaničnika ne izjašnjava kada bi mogao biti donet Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović takođe navodi da je on izuzetno značajan i da bi po ugledu na neka strana zakonodavstva, poput američkog ili italijanskog, mogao retroaktivno da obuhvati krivična dela izvršena unazad nekoliko godina:

„Ispitivaće se poreklo i zakonitost stečene imovine u možda posljednjih pet ili šest godina. Sve za šta bude utvrđeno da je nezakonito stečeno, to će se oduzeti.“

Istovremeno, Stojković naglašava da bi i Zakon o Agenciji za upravljanje oduzetom imovinom mogao biti od pomoći:

„Kada ovaj zakon stupi na snagu, tužilac će voditi i predkrivični postupak. Daje se mogućnost da se donese mera zabrane raspolaganja imovinom i mera zabrane svake transakcije imovine, pa čak i one koja je preneta na druga lica ako postoji sumnja da je stečena krivičnim delom. Prema tome, data je već određena širina. A sad ćemo ovde videti da li imamo još mogućnosti da ugradimo pa da se to još proširi. Ako se utvrdi da je neko uzeo imovinu, normalno da ćemo tražiti vraćanje nazad.“

Američki pristup ovom problemu veoma je jasan i on ide ka tome da osuđujuća presuda nije dovoljna u sprečavanju kriminalnih aktivnosti, kaže američki ambasador u Srbiji Majkl Polt:

„Oduzimanje imovine ima moć da onesposobi ili demontira čitave kriminalne organizacije koje bi nastavile da funkcionišu ukoliko bismo osudili i u zatvor poslali smo pojedince. Ovo, naravno, uključuje javna dobra koja pripadaju narodu i koja su pokradena od strane korumpiranih zvaničnika i njihovih saradnika, a zarad lične koristi.“

Docent na katedri Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić, međutim, ističe da je i bez donošenja zakonskih akata o oduzimanju imovine stečene kriminalnim delima moguće delovati, te da Ustav Srbije sadrži odredbu koja dozvoljava retroaktivne primene odredbi pojedinih već postojećih zakona, poput Krivičnog zakonika, ukoliko je to u opštem interesu:

„To nije vrsta sankcija, to je praktično jedna legitimna reakcija države na imovinu koju poseduju, a za koju se može vrlo osnovano tvrditi da je potekla iz kriminalnih delatnosti. Njima se, prosto, daje prilika da odgovore odakle im ta imovina, da dokažu njeno legalno poreklo. Ako im to ne pođe za rukom, onda država ima puno pravo da im tu imovinu oduzme. Naravno, bitno je da postoji politička volja da se tako nešto usvoji.“

Politička volja je očigledno jedna od ključnih reči u javnom životu Srbije. Da li će je biti u slučaju oduzimanja imovine Slobodanu Miloševiću i njegovim najbližim saradnicima, što za većinu građana predstavlja elementarno pitanje pravde, ostaje da se vidi. Tek specijalni tužilac Radovanović, koji je i podigao optužnice za iznošenje državnog novca na Kipar, na pitanje da li građani mogu očekivati povraćaj ovih sredstava ovako odgovara:

„Ja se zaista nadam i svi moramo da se nadamo, svi moramo da se borimo u tom pravcu.“
XS
SM
MD
LG