Tri vodeće institucije u Srbiji, koje bi trebalo da ispitaju tvrdnje iz izveštaja Stejt Dipartmenta (State Department), praktično su obezglavljene. Uprava za sprečavanje pranja novca nema direktora. Ministarstvo finansija, u prelaznom periodu do formiranja nove Vlade koordinira ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, dok Poreskom upravom rukovodi vršilac dužnosti direktora.
U takvoj situaciji, državni sekretar za finansije Vladimir Ilić izdao je nalog za proveru spornih navoda, ali u izjavi za Radio Slobodna Evropa i on ne krije da nema jasan pregled situacije:
«Taj izveštaj nisam lično video, ja ga nemam.»
Jeste li tražili od Stejt Dipartmenta da vam proslede taj izveštaj, koji se, eto, pojavljuje u medijima, a ne dobijaju ga državni organi?
«Ja lično nisam tražio, ali Ministarstvo finansija ili Ministarstvo ekonomskih odnosa sa inostranstvom može da ga traži.»
A što ga nisu tražili?
«E pa to zaista ne znam. Možda i jesu, ja lično ne znam.»
Niti u jednom od pomenutih ministarstava nismo dobili potvrdu da je izveštaj o prebacivanju više od milijardu dolara iz Srbije na Kipar, iz Stejt Dipartmenta prosleđen Beogradu. A još manje dokle se stiglo u proveri podataka, za sada delimično prenetih samo u medijima. Prethodno, guverner Narodne banke Srbije Božidar Jelašić, izjavio je da «niti jedan evro, niti dolar, od 12 do 13 milijardi iz deviznih rezervi, Narodna banka Srbije ne drži na Kipru». Građanima Srbije, u to je teško da poveruju, pošto od Miloševićevog vremena upravo Kipar važi za državu gde su novobogataši tog vremena sklanjali svoju, nikada ispitanim putevima stečenu imovinu.
Državni sekretar za finansije Vladimir Ilić objašnjava da Kipar i danas igra bitnu ulogu u putevima novca koji stiže iz Srbije, ali da postoje različita objašnjenja kako su u Stejt Dipartmentu došli do zaključka o pranju para:
«Moguće je da se transferiše dobit. Ili ono što se najčešće dešava, da čak možda neke stranke kompanije koje ovde rade, preko kiparskih banaka plaćaju robu iz trećih zemalja koja dolazi kod nas.»
U Ministarstvu finansija, gde nisu želeli da daju izjave, nevanično su novinaru Radija Slobodna Evropa kazali da bi se problem mogao uočavati u čitavom periodu od 2001. godine do danas. Takvo stanje, po rečima našeg izvora, posledica je nepoverenja u bankarski sistem u Srbiji, zbog čega mnoge inostrane kompanije, koje prodaju robu u Srbiji, traže da se sredstva uplaćuju na njihove račune registrovane na Kipru, gde su, sve do ulaska te države u Evropsku uniju, važili povoljniji poreski uslovi. Takvu mogućnost, praktično, potvrđuje i Vladimir Ilić:
«Veliki broj kompanija koje rade u Srbiji vrše plaćanja preko kiparskih banaka. Moguće zbog toga da bi izbegli visoke troškove, provizije ili čak deo poreza koji bi išao kod direktnih plaćanja.»
A što potvrđuje i:
«Činjenica da obim plaćanja u spoljnotrgovinskoj razmeni između Kipra i Srbije nije toliko veliki. Sve se isključivo odnosi na robu i usluge.»
Ipak i ovom prilikom stručnjaci upozoravaju da država ne može tražiti objašnjenja, već rešenja. Analitičar Transparesi internešnala (Transparency International) Vladimir Goati stoga zaključuje:
«Znam da je obim toga o čemu govorite, a što upućuje na nelegalni posao, toliko veliki da je to i velika društvena opasnost, i država bi trebala sve da preduzme i da se ponaša prema tome kao prema jednoj informaciji vrednoj da se dalje traga za njom, odnosno da se utvrđuje njena istinitost. Ne kažem da treba apriori da se prihvati, ali još manje treba da se odbaci i da se sedi i čeka eventualno izveštaj za neku sledeću godinu.»
U takvoj situaciji, državni sekretar za finansije Vladimir Ilić izdao je nalog za proveru spornih navoda, ali u izjavi za Radio Slobodna Evropa i on ne krije da nema jasan pregled situacije:
«Taj izveštaj nisam lično video, ja ga nemam.»
Jeste li tražili od Stejt Dipartmenta da vam proslede taj izveštaj, koji se, eto, pojavljuje u medijima, a ne dobijaju ga državni organi?
«Ja lično nisam tražio, ali Ministarstvo finansija ili Ministarstvo ekonomskih odnosa sa inostranstvom može da ga traži.»
A što ga nisu tražili?
«E pa to zaista ne znam. Možda i jesu, ja lično ne znam.»
Niti u jednom od pomenutih ministarstava nismo dobili potvrdu da je izveštaj o prebacivanju više od milijardu dolara iz Srbije na Kipar, iz Stejt Dipartmenta prosleđen Beogradu. A još manje dokle se stiglo u proveri podataka, za sada delimično prenetih samo u medijima. Prethodno, guverner Narodne banke Srbije Božidar Jelašić, izjavio je da «niti jedan evro, niti dolar, od 12 do 13 milijardi iz deviznih rezervi, Narodna banka Srbije ne drži na Kipru». Građanima Srbije, u to je teško da poveruju, pošto od Miloševićevog vremena upravo Kipar važi za državu gde su novobogataši tog vremena sklanjali svoju, nikada ispitanim putevima stečenu imovinu.
Državni sekretar za finansije Vladimir Ilić objašnjava da Kipar i danas igra bitnu ulogu u putevima novca koji stiže iz Srbije, ali da postoje različita objašnjenja kako su u Stejt Dipartmentu došli do zaključka o pranju para:
«Moguće je da se transferiše dobit. Ili ono što se najčešće dešava, da čak možda neke stranke kompanije koje ovde rade, preko kiparskih banaka plaćaju robu iz trećih zemalja koja dolazi kod nas.»
U Ministarstvu finansija, gde nisu želeli da daju izjave, nevanično su novinaru Radija Slobodna Evropa kazali da bi se problem mogao uočavati u čitavom periodu od 2001. godine do danas. Takvo stanje, po rečima našeg izvora, posledica je nepoverenja u bankarski sistem u Srbiji, zbog čega mnoge inostrane kompanije, koje prodaju robu u Srbiji, traže da se sredstva uplaćuju na njihove račune registrovane na Kipru, gde su, sve do ulaska te države u Evropsku uniju, važili povoljniji poreski uslovi. Takvu mogućnost, praktično, potvrđuje i Vladimir Ilić:
«Veliki broj kompanija koje rade u Srbiji vrše plaćanja preko kiparskih banaka. Moguće zbog toga da bi izbegli visoke troškove, provizije ili čak deo poreza koji bi išao kod direktnih plaćanja.»
A što potvrđuje i:
«Činjenica da obim plaćanja u spoljnotrgovinskoj razmeni između Kipra i Srbije nije toliko veliki. Sve se isključivo odnosi na robu i usluge.»
Ipak i ovom prilikom stručnjaci upozoravaju da država ne može tražiti objašnjenja, već rešenja. Analitičar Transparesi internešnala (Transparency International) Vladimir Goati stoga zaključuje:
«Znam da je obim toga o čemu govorite, a što upućuje na nelegalni posao, toliko veliki da je to i velika društvena opasnost, i država bi trebala sve da preduzme i da se ponaša prema tome kao prema jednoj informaciji vrednoj da se dalje traga za njom, odnosno da se utvrđuje njena istinitost. Ne kažem da treba apriori da se prihvati, ali još manje treba da se odbaci i da se sedi i čeka eventualno izveštaj za neku sledeću godinu.»
