Julia CORWIN (Priredio Srdan KUSOVAC)
Promena klime kao tema nije u 2006. često bivala daleko od termina emisija i delova novina rezervisanih za najvažnije priče.Najpre je u januaru američka agencija koja upravlja Nacionalnim servisom za vreme objavila da su devet od deset najtoplijih godina u Americi bile nakon 1995.
Narednog meseca stručnjaci sa glečera na Grenlandu su javili da je led na zaleđenim rekama počeo da se topi dva puta brže nego što je to bio slučaj u prošloj deceniji.
I političari su počeli da se bave klimatskim promenama. U maju 2006. je objavljen dokumentarni film pod nazivom "Nezgodna istina" o opasnostima koje nosi promena klime. U filmu se pojavljuje bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Al Gor (All Gore) koji je time zacementirao svoje izglede da se pojavi u predsedničkim izborima 2008.
U oktobru je bivši glavni ekonomista Svetske banke Nikolas Štern (Nicholas Stern) objavio studiju koju je naručila britanska vlada. U studiji je procena da bi posledice globalnog otopljavanja mogle dovesti do takve recesije koja bi mogla koštati do petine globalnog Bruto društvenog proizvoda.
Ali vreme samo po sebi je veći podsticaj za razmišljanje od bilo kakvih studija, filmova ili naučnih konferencija kaže Mihael Openhajmer (Michael Oppenhemier), profesor geoloških nauka na američkom univerzitetu Prinston (Princeton):
"Šira javnost je postala zainteresovana za ovu problematiku tokom prošlih jednu ili dve godine više nego ikada ranije jednostavno zato što su efekti promene klime – u najmanju ruku poput primera šta se može događati u budućnosti - jača tornada ili smrtonosni toplotni udari – bili sve očigledniji."
Profesor Openhajmer podseća da je juli 2006. bio najtopliji mesec od merenja temperatura u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Irskoj i Britaniji iako dopušta mogućnost da je to tek jedna anomalija. Ali i da je o tome reč – ljudi jednostavno osećaju šta se dešava i onda to povezuju sa globalnim zagrevanjem pa ih to sve zabrine.
Majkl Man (Michael Mann), direktor centra za istraživanje Zemlje na Univerzitetu Pensilvanija (Pensylvania) kaže da većina klimatologa nerado svaljuje krivicu za neke vremenske događaje na ljude kao one koji te događaje uzrokuju, ali bez obzira na to neobične vremenske promene utiču na razmišljanja ljudi:
"Ono što ljudi opažaju svakodnevno ima veliki uticaj na to kako doživljavaju čitav problem. Klimatske promene, kao lagana promena klime, stavljaju ljude u situaciju u kojoj se nađe žaba kada je bacite u lonac vode koji lagano zagrevate – umire jer nije iskočila pre nego što je postalo prevruće. Sličan problem je, čini mi se, sa ljudskim društvom."
Man kaže da smatra da javnost, kao i ona žaba, reaguje na promene klime presporo da bi neka konkretna odluka mogla biti doneta. On kaže da je povećanje sadržaja ugljendioksida u atmosferi već uzrokovalo neke promene klime i da to što se već dogodilo nema veze sa onim što će se događati sa emisijom štetnih gasova u budućnosti:
"Smatramo sada da smo verovatno u atmosferu pustili toliko gasova koji izazivaju efekat staklene bašte da predstoji najmanje još nekoliko decenija globalnog zagrevanja, nekoliko decenija, zapravo čitavo stoleće ili čak više, povećanja nivoa mora.
Džejms Hansen (James), direktor Instituta za svemirske studije koji deluje u okviru Američke svemirske agencije – NASA objavio je u novembru da smatra da svet ima manje od decenije da reaguje odlučnim merama koje bi umanjile štetu načinjenu katastrofalnim promenama. Jer trendovi globalnog zagrevanja mogu imati katastrofalne posledice.
Majkl Man kaže da je ono što naučnici opažaju zaista alarmantno:
"Neki od nas veruju da sada vidimo takve promene za koje smo, na osnovu modela, smatrali da se neće dogoditi u narednih 50 godina. Led na Grenlnadu se topi, a modeli su nam ukazivali da će proces topljenja leda biti relativno spor i da realno neće biti primetan još decenijama."
Naučnici već govore o mogućem povećanju nivoma mora za 5-6 metara zbog topljenja polarnog leda što bi ugrozilo mnoge velike gradove na obalama među kojima i neke najveće gradove na svetu. Dalje, katastrofalne posledice po životnu sredinu neće se zadržavati na granicama, prelivaće se iz jedne zemlje u drugu baš kao i moguće izbeglice iz pogođenih država. Njihov broj procenjuje se, u najgorem slučaju, desetinama miliona.
Šta god da se bude događalo jasno je da će bogate zemlje biti manje ranjive od siromašnih i da će velike zemlje na severu bolje proći od onih na južnoj polulopti. Ali klimatske promene će biti takve da neće biti dobitnika i gubitnika već će, kaže profesor Openhajmer, biti samo većih ili manjih gubitnika.
