Dostupni linkovi

logo-print

Ostaje vojna obaveza za državljane Srbije u inostranstvu


Svi državljani Srbije koji žive u inostranstvu, a protiv kojih se vodi krivični postupak zbog izbjegavanja vojne obaveze, mogli bi da budu uhapšeni po prelasku granice jer, kako kaže ministar odbrane Srbije Zoran Stanković, amnestija proglašena 18. aprila 2006. godine ne znači ukidanje zakona i ukidanje vojne obaveze:

„Sada, uoči praznika, ponovo se u javnosti pokreće pitanje vojnih obaveznika iz inostranstva. Moram ponovo da kažem da zakon nije promenjen i da vojna obaveza i dalje postoji, a da se Ministarstvo odbrane zalaže za profesionalizaciju vojske. Naglašavam da vojska i vojna policija nisu nadležne za privođenje, iako neki mediji žele da to tako predstave. Mogućnost privođenja od strane civilnih vlasti postoji jedino u onim slučajevima kada je pokrenut krivični postupak i izdata poternica. Istovremeno, svi vojni obaveznici u inostranstvu imaju priliku da regulišu vojnu obavezu u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, jer dok je na snazi, zakon mora da se poštuje.“

Kako tvrde u Evropskom pokretu za prigovor savesti, i posle amnestije postoji određena grupa regruta koja podleže krivičnom gonjenju zbog izbegavanja poziva. Član ovog pokreta Petar Miličević precizira da je za upućivanje poziva za služenje vojnog roka nadležno Ministarstvo odbrane, a da se u slucaju izbegavanja nekoliko poziva pokreće krivični postupak za suđenje u odsustvu zbog izbegavanja vojne obaveze:

„I onda s edesi da regrut koji je dobijao pozive negde gdje je prijavljen u zemlji, ima suđenje u odsustvu. To je evidentirano kod carinskih i policijskih organa i on bi bio uhapšen direktno na granici. Tu spada grupa regruta koja u ovih šest meseci nije regulisala proceduru, znači ti koji se nisu odazivali na poziv, i d druga grupa regruta koja je tražila odlaganje vojne obaveze, ali nije dobila dozvolu. Toj dozvoli podležu regruti koji žive u inostranstvu i imaju preko 27 godina, i to su momci kojima je posebnim rešenjem produžena vojna obaveza do 35 godine.“

Ministar za dijasporu Vojislav Vukčević kaže da podnošenje krivičnih prijava protiv obveznika nije vrsta postupka u kojem se neko može lišavati slobode, već je to samo prva naznaka da je izvršeno neko krivično delo.

Tužilac u daljem postupku odlučuje da li će podneti zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji, koji upućuje poziv vojnom obvezniku da se javi radi davanja iskaza. Vukčević kaže da to ne znači da će mu istražni sudija odrediti pritvor, ali naglašava da je to moguće. O kom broju takvih obveznika je reč? Petar Miličević:

„Pre amnestije je oko 2.500 ljudi podlegalo krivičnom gonjenju. Procenjuje se da oko 14.000 ljudi u inostranstvu, i to uglavnom momaka između 27 i 35 godine, ima problem s vojnom obavezom. Dok su procene koliko je ljudi izbeglo u vreme ratova i posle toga zbog vojne obaveze i koliko se njih ne vraća u zemlju, od 150.000 do čak i 300.000.“

Petar Miličević kaže da Evropski pokret za prigovor savesti zastupa stav da je rešenje ovog problema – posebno regulisanje vojne obaveze za regrute u inostranstvu koji tamo imaju legalan boravak koje bi podrazumevalo ukidanje obaveze služenja vojnog roka i direktan prelazak u rezrevni sastav:

„Ovo je malo nejasna poruka koju država, dakle više ne ni Ministarstvo odbrane nego država, šalje regrutima u inostranstvu. S jedne strane, mi hoćemo da vratimo mlade ljude, koji su uspešni, koji su morali da odu zbog loših okolnosti, i sad im šaljemo poruku – vratite se u zemlju, videćete lepotu naših zatvora.“
XS
SM
MD
LG