Dostupni linkovi

logo-print

Međunarodni ekološki incident na Dunavu


Izvori Radija Slobodna Evropa iz Bugarske javljaju da vlasti ove zemlje pokušavaju hemikalijama da pročiste vodu koja je zagađena naftnom mrljom, ali i to da je apel za finansijsku i tehničku pomoć upućen Evropskoj uniji. Poslednje informacije za naš program saopštava koleginica iz Vidina Lozi Uzanova:

„Dunav je povećao nivo. Na reci trenutno nema naftne mrlje. Pretpostavlja se da se ona razlila, a deo zagađenja je Dunav izbacio na obalu. Obim štete za sada nije moguće utvrditi, ali se pretpostavlja da je to najveća ekološka katastrofa koja se dogodila na Dunavu.“

Bugarska je najavila da će zatražiti odštetu od Srbije za troškove čišćenja 140 km duge i 150 m široke mrlje mazuta.

„Mi ćemo morati da platimo čišćenje samo ako smo krivi, a još uvek nije utvrđeno da jesmo“, kaže Nikola Marijanović, direktor Direkcije za vode Republike Srbije. Ono što je sigurno jeste to da je došlo do manjeg havarijskog izlivanja u rafineriji Naftne industrije u Prahovu koja, kako kaže, nikako ne može da objasni pojavu ogromne naftne mrlje u Dunavu.

U Međuvremenu je Rumunija optužila Srbiju da nije na vreme obavestila Bukurešt o zagađenju Dunava. Pismo takve sadržine, koje je uputila rumunska ministarka za zaštitu životne sredine Sulfina Barbu srpskom ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goranu Živkovu, komentariše dr. Miroslav Nikčević, direktor republičke Uprave za zaštitu životne sredine:

„Bože moj. To nije prijatno. Ali s druge strane ja moram da vas podsetim da su 1999. godine daleko veće količine, ne samo nafte nego i drugih otrova, s obzirom da je bila bombardovana industrija u Pančevu i još neka postrojenja, otišle u Dunav, a naši prijatelji su na zvaničnim sastancima tvrdili da oni nisu ništa našli. A to su bile neuporedivo veće količine. Kako je sada moguće da se toliko diže tenzija oko cele te stvari, a pre nekoliko godina, kada je, kažem, neuporedivo veća količina otišla u Dunav, su tvrdili da nema ničega, i nisu upozoravali ni svoje građane da ne piju vodu i ne znam ni ja šta sve ostalo? Mislim, to je malo čudno.“

Srbija treba da plati odštetu, eksplicitna je tvrdnja predsednika Ekološkog pokreta Srbije Nikole Aleksića. Ovaj poslednji incident je da je ona sopstvenu neodgovornost demonstrirala i na međunarodnom planu, kaže Aleksić:

„Neko kod nas konačno mora da odgovara za ispoljavanje krajnje nebrige prema životnoj sredini. Naši zvaničnici sprovode genocid nad sopstvenim narodom. Problem je sada što se takvo ponašanje reflektovalo i na međunarodnom planu – dve susedne zemlje su ugrožene našom nebrigom, i treba neko da odgovara. Pitanje je samo da li će odgovorno lice biti i kažnjeno zatvaranjem u zatvor, a ne samo da mi građani, kroz budžet ili na neki drugi način, platimo cenu nebrige ljudi koji su na odgovornim mestima.“

Nikola Aleksić, ipak, podseća da su i susedi iz Rumunije pre nekoliko godina izazvali težak ekološki incident na regionalnim rekama:

„Iz rudnika Aurur u Rumuniji, u vlasništvu australijske kompanije, izlila se jalovina i cijanidi su potekli tom nekom rečicom koja se ulivala u Tisu, Tisa u Dunav. Kompletan vodotok Vojdovine – Tise i Dunava – bio je zagađen, mrtve ribe su plivale i morale su se uklanjati da ne izazovu epidemiju boleština.“

Kako je tada Rumunija reagovala? Da li je ona tada platila odštetu?

„Nije. Tada je ministar Branislav Blažić rekao da će tražiti odštetu od Rumunije. Ja sam i tada odgovorio da Srbija nikada neće tražiti odštetu od Rumunije jer smo za vreme sankcija od te iste Rumunije ogromnim cevovodima dobijali naftu i razbijali sankcije. I nismo ispostavili zahtev za odštetu.“
XS
SM
MD
LG