Nedavna odluka Skupštine Srbije da se u preambulu novog ustava ugradi odredba o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, i to u trenutku kada se još uvek vode pregovori o konačnom statusu pokrajine, na izvestan način intenzivirana je današnjim sastankom premijera Srbije Vojislava Koštunice i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. Koštunica i Nikolić su ocenili da je neophodno da se u najkraćem roku donese novi ustav u kojem bi bilo potvrđeno da je Kosovo sastavni deo Srbije. Oni su se saglasili, kako se navodi u saopštenju, da bi to omogućilo pravovremeni i na pravu zasnovan odgovor Srbije na mogući pokušaj da se ide na nametnuto rešenje za Kosovo.
Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je vladajuća većina, odlučujući se na usvajanje ovakve odluke u Skupštini, imala u vidu poslednje stavove Kontakt grupe koji nagoveštavaju da će biti osporen suverenitet Srbije nad Kosovom. On dodaje da je Srbija priznata kao samostalna država u Ujedinjenim nacijama po Ustavu iz 1990. godine, te da taj još uvek važeći akt sadrži i odredbu o Kosvu kao integralnom delu Srbije:
“Tako da se išlo da ne bi trebalo da ono što nam priznaju Ujedinjene nacije činjenicu priznanja samostalne države ne uzmemo u obzir, već bi trebalo to da naglasimo još jednom, jer ni u jednom dokuemntu Ujedinjenih nacija nije predviđeno da postoji pravo na oduzimanje teritorije jednoj državi.”
S druge strane, visoki funkcioner Liberalno-demokratske partije Nikola Samardžić ovakvu odluku Skupštine Srbije smatra iracionalnom i naglašava da ona neodoljivo podseća na manipulacije koje je, kada je reč o Kosovu, sprovodila Miloševićeva vlast:
“Današnje političko rukovodstvo Srbije nastoji da se zakloni iza građana Srbije učinivši ih odgovornim i za prošlost i za sadašnjost i za budućnost tako što će se taj i takav ustav potvrditi na referendumu koji je planiran.”
Odlukom Skupštine Srbije izražava se nepodeljeni stav javnosti Srbije da Kosovo treba da ostane sastavni deo Srbije, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa potpredsednik Skupštine Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke Milan Marković. On naglašava da čitavu stvar ni na koji način ne treba dovoditi u vezi sa politikom Miloševićeve vlasti prema Kosovu - i podvlači:
“Prosto, svaka država ne može dobrovoljno pristati na sopstvenu dezintegraciju. To važi i za Srbiju i ne vidim u tom ništa sporno. Što se tiče čekanja konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije, ne možemo valjda mi sami odustati od pravljenja ustava ili možda od toga da u ustavu navedemo da je Kosovo i Metohija deo Srbije samo zbog toga što ne znamo kakva će konačna odluka biti međunarodne zajednice po pitanju Kosova i Metohije.”
Nikola Samardžić, iz LDP-a, međutim smatra da će odluka Skupštine imati dalekosežne i negativne posledice kako na odnose u regionu tako i na odnose sa institucijama međunarodne zajednice:
“Srbija se ovom odlukom učinila nekompetentnom i nesposobnom da ubuduće štiti prava i status srpske manjine na Kosovu koja će biti prepuštena i samoj sebi i kosovskim vlastima i međunarodnim institucijama. Drugim rečima, Srbija će na osnovu ove odluke ponovo biti parija, izopštenik iz međunarodnih odnosa. Ona se vratila na kurs izolacionističke politike koja je dovela do krvavog raspada druge Jugoslavije.”
Naposletku, analitičar Zoran Stojiljković odluku da se odredba o Kosovu kao sastavnom delu Srbije unese u preambulu novog ustava smatra očekivanom imajući u vidu raspoloženje ključnih političkih aktera. On ističe da takva praksa nije nepoznata u Evropi, ali i upozorava na moguće implikacije ovakvog poteza:
“To je sadržao i ustav Savezne Nemačke pre objedinjenja obe Nemačke i to se pokazalo kao tendencija. Ako tu sad bude nerealizma u odnosu na kontekst i pokušaja da se to prenese i na odredbe o organizaciji vlasti i njenoj vertikalnoj i hoprizontalnoj podeli, onda je to nešto što rizikuje da ustav učini ne ustavom kao trajnim konstitucionim dokumentom, nego trenutnim odnosom političkih snaga i raspoloženja u Srbiji.”
Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je vladajuća većina, odlučujući se na usvajanje ovakve odluke u Skupštini, imala u vidu poslednje stavove Kontakt grupe koji nagoveštavaju da će biti osporen suverenitet Srbije nad Kosovom. On dodaje da je Srbija priznata kao samostalna država u Ujedinjenim nacijama po Ustavu iz 1990. godine, te da taj još uvek važeći akt sadrži i odredbu o Kosvu kao integralnom delu Srbije:
“Tako da se išlo da ne bi trebalo da ono što nam priznaju Ujedinjene nacije činjenicu priznanja samostalne države ne uzmemo u obzir, već bi trebalo to da naglasimo još jednom, jer ni u jednom dokuemntu Ujedinjenih nacija nije predviđeno da postoji pravo na oduzimanje teritorije jednoj državi.”
S druge strane, visoki funkcioner Liberalno-demokratske partije Nikola Samardžić ovakvu odluku Skupštine Srbije smatra iracionalnom i naglašava da ona neodoljivo podseća na manipulacije koje je, kada je reč o Kosovu, sprovodila Miloševićeva vlast:
“Današnje političko rukovodstvo Srbije nastoji da se zakloni iza građana Srbije učinivši ih odgovornim i za prošlost i za sadašnjost i za budućnost tako što će se taj i takav ustav potvrditi na referendumu koji je planiran.”
Odlukom Skupštine Srbije izražava se nepodeljeni stav javnosti Srbije da Kosovo treba da ostane sastavni deo Srbije, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa potpredsednik Skupštine Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke Milan Marković. On naglašava da čitavu stvar ni na koji način ne treba dovoditi u vezi sa politikom Miloševićeve vlasti prema Kosovu - i podvlači:
“Prosto, svaka država ne može dobrovoljno pristati na sopstvenu dezintegraciju. To važi i za Srbiju i ne vidim u tom ništa sporno. Što se tiče čekanja konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije, ne možemo valjda mi sami odustati od pravljenja ustava ili možda od toga da u ustavu navedemo da je Kosovo i Metohija deo Srbije samo zbog toga što ne znamo kakva će konačna odluka biti međunarodne zajednice po pitanju Kosova i Metohije.”
Nikola Samardžić, iz LDP-a, međutim smatra da će odluka Skupštine imati dalekosežne i negativne posledice kako na odnose u regionu tako i na odnose sa institucijama međunarodne zajednice:
“Srbija se ovom odlukom učinila nekompetentnom i nesposobnom da ubuduće štiti prava i status srpske manjine na Kosovu koja će biti prepuštena i samoj sebi i kosovskim vlastima i međunarodnim institucijama. Drugim rečima, Srbija će na osnovu ove odluke ponovo biti parija, izopštenik iz međunarodnih odnosa. Ona se vratila na kurs izolacionističke politike koja je dovela do krvavog raspada druge Jugoslavije.”
Naposletku, analitičar Zoran Stojiljković odluku da se odredba o Kosovu kao sastavnom delu Srbije unese u preambulu novog ustava smatra očekivanom imajući u vidu raspoloženje ključnih političkih aktera. On ističe da takva praksa nije nepoznata u Evropi, ali i upozorava na moguće implikacije ovakvog poteza:
“To je sadržao i ustav Savezne Nemačke pre objedinjenja obe Nemačke i to se pokazalo kao tendencija. Ako tu sad bude nerealizma u odnosu na kontekst i pokušaja da se to prenese i na odredbe o organizaciji vlasti i njenoj vertikalnoj i hoprizontalnoj podeli, onda je to nešto što rizikuje da ustav učini ne ustavom kao trajnim konstitucionim dokumentom, nego trenutnim odnosom političkih snaga i raspoloženja u Srbiji.”
