Berzanska euforija koja je zahvatila građane Crne Gore je, prema opštem tumačenju, rezultat želje za brzom zaradom na lak način. Razlog leži u tome što su uslijed konstantnog rasta tražnje do sad uglavnom svi dobijali. Čini se da ne postoji dovoljna svijest o mogućnosti naglog pada i gubitka novca što je utoliko opasnije ukoliko se zna da veliki broj građana podiže kredite kod banaka radi ulaganja u akcije preduzeća za koja su se opredijelili najčešće bez validnih informacija i stručnih analiza. Uglješa Vučinić, analitičar brokersko-dilerske kuće „Monte Adria“ , ukazuje na rizik takvog ponašanja:
„Zarada će sigurno biti veća nego obaveza prema banci, ali je pitanje da li ljudi uzimaju kredit, pa time pokrivaju neki drugi kredit i tako multiplikuju svoj novac, a u datom momentu kada se završi privatizacija određenih kompanija ili kad više niko ne bude bio spreman da kupi njihove akcije kome će se tada te akcije prodati“.
„U odnosu na prvu polovinu prošle godine, zaduženost po zaposlenom je porasla za preko 90%. Porast zaduženosti stanovništva rezultat je prvenstveno atraktivnosti crnogorskog tržišta kapitala jer se veliki broj građana zaduživao kod banaka radi ulaganja na tržištu kapitala i brzog sticanja dobiti“, stoji u nedavno objavljenom izvještaju glavnog ekonomiste Centralne Banke Crne Gore.Uzimanje kredita radi ulaganja u akcije nosi dvostruki rizik“, upozorava Mladen Bojanić, direktor „Nex Montenegro berze:
„Samo po sebi trgovanje na berzi je veoma riskantno, a naročito ako to ne radite svojim parama, nego ste ih pozajmili da biste kupili akcije. Ne daj Bože da krene u drugom smjeru. Onda nastaje dupli problem jer nema novca za vraćanje kredita. Za sad se pokazalo da su sve te odluke bile pozitivne, odnosno donijele su dosta visoke prinose, daleko veće nego što su bili krediti na tim pozajmljenim sredstvima.“
Stručnjaci ukazuju na veliku opasnost koja prijeti od fenomena rasta potražnje za akcijama preduzeća koja su u stečaju ili blizu njega. S druge strane, novac uložen u eminentna preduzeća koja uspješno posluju, raspolažu značajnom imovinom i imaju kvalitetan proizvod poput AD „Plantaže“ ili „Telekom“-a, smatra se dobrom investicijom. Uglješa Vučinić, Monte Adria:
„Njihov hedžing je dosta dobar zato što su „Plantaže“, „Elektroprivreda“ i kompletan energetski lanac dosta sigurne kompanije sa velikom aktivom i dosta dobrim poslovanjem. Ali za razliku od njih, kompanije koje imaju dosta niske cijene, a sadašnji investitori kupuju sve ono što je najjefinije, te kompanije, na primjer, imaju jako lošu imovinu i jako loše poslovanje, takođe i problematičnu imovinu po pitanju svojine - to je veoma opasno.“
Mladen Bojanić, direktor „Nex Montenegro berze“:
„Firme koje dobro posluju i imaju dobre finansijske i ukupne rezultate, svakako da kod njih teško može doći do nekih naglih promjena cijena, a na duži rok one će sigurno vrijedeti više“.
Ispred brokerskih kuća ovih dana se čak stvaraju redovi građana koji uglavnom žele da kupe akcije nekog preduzeća ili fonda. Bez želje da među sobom razmijene informacije, ljudi uglavnom ćutke i napetih izraza lica stoje u redu. Naročito ne žele da govore u mikrofon. Među njima su se ipak našli neki koji su pristali na razgovor:
PODGORIČANIN: „Treba sad da kupim od HLT fonda. Imam te vaučere pa neko kaže da će rasti“.
RSE: Pa ste riješili da još dokupite?
PODGORIČANIN: Jeste. Pitao sam stručnjake ekonomiste, međutim, niko pouzdanu informaciju ne može dati. Čak ni ovi što rade tu, rekli su - mi ne znamo, nezahvalno, nikome ne damo prognoze.
RSE: Kažu da sve više građana uzima kredite od banaka da bi trgovala na berzi?
PODGORIČANIN: Bogomi, rizik. Narod misli da se obogati na lak način bez rada. Ja mislim da je to teško.
PODGORIČANKA: Nešto se mora i riskirati, nešto se mora raditi, pogotovo ko ovako nema nikakvog posla, a nešto ipak ima slučajno zarađeno i tako. Leži novac onako i u banci. U banku date pa ništa ne dobijate.
„Zarada će sigurno biti veća nego obaveza prema banci, ali je pitanje da li ljudi uzimaju kredit, pa time pokrivaju neki drugi kredit i tako multiplikuju svoj novac, a u datom momentu kada se završi privatizacija određenih kompanija ili kad više niko ne bude bio spreman da kupi njihove akcije kome će se tada te akcije prodati“.
„U odnosu na prvu polovinu prošle godine, zaduženost po zaposlenom je porasla za preko 90%. Porast zaduženosti stanovništva rezultat je prvenstveno atraktivnosti crnogorskog tržišta kapitala jer se veliki broj građana zaduživao kod banaka radi ulaganja na tržištu kapitala i brzog sticanja dobiti“, stoji u nedavno objavljenom izvještaju glavnog ekonomiste Centralne Banke Crne Gore.Uzimanje kredita radi ulaganja u akcije nosi dvostruki rizik“, upozorava Mladen Bojanić, direktor „Nex Montenegro berze:
„Samo po sebi trgovanje na berzi je veoma riskantno, a naročito ako to ne radite svojim parama, nego ste ih pozajmili da biste kupili akcije. Ne daj Bože da krene u drugom smjeru. Onda nastaje dupli problem jer nema novca za vraćanje kredita. Za sad se pokazalo da su sve te odluke bile pozitivne, odnosno donijele su dosta visoke prinose, daleko veće nego što su bili krediti na tim pozajmljenim sredstvima.“
Stručnjaci ukazuju na veliku opasnost koja prijeti od fenomena rasta potražnje za akcijama preduzeća koja su u stečaju ili blizu njega. S druge strane, novac uložen u eminentna preduzeća koja uspješno posluju, raspolažu značajnom imovinom i imaju kvalitetan proizvod poput AD „Plantaže“ ili „Telekom“-a, smatra se dobrom investicijom. Uglješa Vučinić, Monte Adria:
„Njihov hedžing je dosta dobar zato što su „Plantaže“, „Elektroprivreda“ i kompletan energetski lanac dosta sigurne kompanije sa velikom aktivom i dosta dobrim poslovanjem. Ali za razliku od njih, kompanije koje imaju dosta niske cijene, a sadašnji investitori kupuju sve ono što je najjefinije, te kompanije, na primjer, imaju jako lošu imovinu i jako loše poslovanje, takođe i problematičnu imovinu po pitanju svojine - to je veoma opasno.“
Mladen Bojanić, direktor „Nex Montenegro berze“:
„Firme koje dobro posluju i imaju dobre finansijske i ukupne rezultate, svakako da kod njih teško može doći do nekih naglih promjena cijena, a na duži rok one će sigurno vrijedeti više“.
Ispred brokerskih kuća ovih dana se čak stvaraju redovi građana koji uglavnom žele da kupe akcije nekog preduzeća ili fonda. Bez želje da među sobom razmijene informacije, ljudi uglavnom ćutke i napetih izraza lica stoje u redu. Naročito ne žele da govore u mikrofon. Među njima su se ipak našli neki koji su pristali na razgovor:
PODGORIČANIN: „Treba sad da kupim od HLT fonda. Imam te vaučere pa neko kaže da će rasti“.
RSE: Pa ste riješili da još dokupite?
PODGORIČANIN: Jeste. Pitao sam stručnjake ekonomiste, međutim, niko pouzdanu informaciju ne može dati. Čak ni ovi što rade tu, rekli su - mi ne znamo, nezahvalno, nikome ne damo prognoze.
RSE: Kažu da sve više građana uzima kredite od banaka da bi trgovala na berzi?
PODGORIČANIN: Bogomi, rizik. Narod misli da se obogati na lak način bez rada. Ja mislim da je to teško.
PODGORIČANKA: Nešto se mora i riskirati, nešto se mora raditi, pogotovo ko ovako nema nikakvog posla, a nešto ipak ima slučajno zarađeno i tako. Leži novac onako i u banci. U banku date pa ništa ne dobijate.
