Dostupni linkovi

logo-print

Ni Beograd neće podelu Kosova


Nijedna srpska institucija neće prihvatiti podelu Kosova. To se odnosi i na Vladu Srbije i na predsednika, a takvu izjavu nije dala ni predsednica Koordinacionog centra, tvrdi portparol vladajuće Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović. Mladenović tvrdi da je reč o pogrešno prenetoj izjavi:

«Ono što je sigurno pogrešno protumačeno u tom njenom intervjuu vezano je za dve vrste autonomije za Kosovo i Metohiju koje predviđa naš predlog. Jedna je vrsta autonomije koja se odnosi na samo Kosovo i Metohiju kao autonomnu pokrajinu u okviru države Srbije. I druga je vrsta autonomije koja se upravo odnosi na samu autonomiju Srba i drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, koja bi bila ustvari autonomija vezana za lokalnu samoupravu i decentralizaciju. O tome je gospođa Sanda Rašković - Ivić pričala i jasno stavila do znanja i u intervjuu BBC-ju. Naravno, svedoci smo da je to preneto na različite načine, istrgnuto iz konteksta i zaista potpuno pogrešno protumačeno.»

Analitičar međunarodnih odnosa Jelena Milić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Radio Slobodna Evropa da se izjava Sande Rašković - Ivić ne može tretirati kao ispipavanje pulsa međunarodne zajednice i albanske strane predlogom o podeli, već kao panični pokušaj Beograda da, uoči skorog rešenja za Kosovo, pronađe izlaz iz situacije u kojoj se nalazi:

«Da je ova panična izjava došla pre jedno dva meseca, čovek bi je eventualno mogao i tretirati kao probni balon. Međutim, posle nedavne runde bečkih razgovora i vrlo eksplicitnog zajedničkog stava Kontakt grupe, koji je pojačao i pomoćnik UMNIKA Stiven Šuk da od podele nema ništa. ne bih znala kako drukčije da protumačim, ako je dobro preneta izjava gospođe Rašković, ovaj potez osim kao jedan paničan potez tima koji ustvari nema nikakve konkretne ideje kako da traži institucionalnu zaštitu za Srbe na Kosovu, kako da srpskoj javnosti predoči činjenicu da će se pitanje konačnog statusa Kosova ubrzavati zato što su međunarodnoj zajednici potrebni diplomatski, ljudski i bezbednosni resursi za neke druge regione u svetu.»

Politički analitičar Slobodan Antonić kaže da je moguće da postoji drugi ili rezervni plan Srbije za Kosovo, jer zvanični stav o širokoj autonomiji mnogi doživljavaju kao nerealističan. Na Kosovu imate blizu 2,000.000 Albanaca koje bi bilo vrlo teško integrisati u politički i društveni sistem Srbije, objašnjava Antonić, dodajući da mnogi stoga smatraju da, uprkos zvaničnom zalaganju za autonomiju, Beograd u suštini želi podelu Kosova.

Doskorašnji portparol Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Ratko Dmitrović kaže da ni sam nije siguran o čemu se u izjavi Sande Rašković – Ivić radi. On napominje da mu je Raškovićeva u telefonskom razgovoru rekla da je izjava koju je emitovao BBC istrgnuta iz konteksta. Međutim, čak i da je potpuno verno preneta, podela Kosova je u svakom slučaju isključena, kaže Dmitrović:

«Ako je odvajanje celog Kosova i davanje nezavisnosti promena granica, onda je i davanje jednoga dela Kosova promena granica, a to ruši konfiguraciju - i političku, i graničnu i svaku drugu - na Balkanu i to prozvodi novi sukob. To se ne bi dogodilo jedino u slučaju da Beograd postigne konsenzus i unutar vlasti i unutar opozicije i unutar javnosti da se Kosovo podeli i da se jedan deo da Albancima da s njim rade šta hoće, a oni će ga, naravno, pripojiti nečemu što se zove velika Albanija, a da taj nekakav deo gore, u severnom Kosovu, odnosno Metohiji pripadne Srbiji. Ta vrsta saglasja nije moguća. Mislim da je to neizvodivo, to ruši granice i to proizvodi nove sukobe.»

Dmitrovićevu tezu da ideja o podeli nema šansi na uspeh bez postignutog konsenzusa u vlasti i opoziciji Srbije, na indirektan način potvrđuje generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavom da bi ukoliko vlast u Srbiji namerava da promeni svoj plan za Kosovo, o tome trebalo da se izjasni Skupština Srbije.
XS
SM
MD
LG