Borbe su vođene do samo nekoliko minuta pre 7.00 sati jutros po srednejevropskom vremenu, kada je primirje stupilo na snagu. "Ulazimo u fazu prekida vatre. Borbe su završene. Nadamo se da će primirje biti poštovano. Tražimo od vas ostanete u pripravnosti jer Hezbolah još uvek može da prekrši dogovor i zato moramo da budemo spremni da pomognemo našim jedinicama u južnom Libanu", rekao je jedan izraelski oficir svojim vojnicima.
Većina od 30.000 izraelskih vojnika ostaće u južnom Libanu sve do raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga i regularne libanske armije. Primirje se zasada poštuje, osim jednog incidenta kada su izraelske snage danas ubile pripadnika Hezbolaha na jugu Libana, pošto je, kako je saopšteno, pucao na izraelske vojnike. Na desetine hiljada libanskih izbeglica počelo je danas da se vraća svojim domovima. Izraelske snage i dalje zabranjuju kretanja na jugu Libana kako bi sprečile premeštanja boraca Hezbolaha. Vlasti u Jerusalimu su saopštile i da će do daljnjeg zadržati vazdušnu i pomorsku blokadu Libana.
Izrael je završio sa dobitkom rat u Libanu i striktno će poštovati prekid vatre u kojem su posredovale UN, izjavio je danas portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova Mark Regev, ističući da je diplomatska situacija povoljna za Izrael. On je rekao da je Hezbolahova "država unutar države" uništena, kao i njegove sposobnosti da puca na ciljeve u Izraelu. Istovremeno, i Hezbolah je proglasio svoju, kako je napisano na mnogobrnojim posterima u šiitskom delu Bejruta, "božansku pobedu".
Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je obe strane da poštuju Rezoluciju Svetske organizacije:
"Milioni ljudi šitom sveta vezuju svoje nade za mir za primenu ovog sporazuma. Nijedna strana nema razloga da ih izneveri, a ako se to desi plati će visoku cenu u vidu osude svetskog javnog mnnjena."
Primirje je prvi korak u procesu koji predviđa i slanje 15.000 UN vojnika u južni Liban koji će pratiti implementaciju dogovora o prekidu rata u kome je u proteklih mesec dana poginulo 1.100 osoba u Libanu, uglavnom civila, i 154 u Izraelu, od toga 114 vojnika. Međutim, "biće to krhko primirje", ocenio je jedan zapadni diplomata. Ostaje nejasno pitanje razoružanja Hezbolaha, što je predviđeno rezolucijom UN, ali bez preciznih instrumenata njegove primene. Lider Hezbolaha, šeik Hasan Nasrala, ostavio je to otvorenim:
"Rekli smo da se slažemo sa razmeštanjem lilbanske armije, uz podršku međunarodnih snaga, onda će Hezbolah sarađivati sa njima."
Libanska armija je slabija od Hezbolaha u smislu opreme i borbenog iskustva. Ako se imaju u vidu i političke podele u ovoj zemlji, teško je očekivati da će bilo ko u Libanu pokušati da razoruža Hezbolah. Francuska, kao mogući predvodnik međunarodnog kontigenta, saopštila je takođe da njena misija ne podrazumeva razoružanje ove militantne organizacije. Hezbolah nije obećao ni povlačenje sa juga Libana, jer, kako ističe, njegovi pripadnici uglavnom tu žive. Izrael smatra da mu Rezolucija UN omogućava da u cilju samoodbrane deluje protiv Hezbolaha ako počne ponovo da se naoružava.
Kontigent Svetske organizacije tek treba da bude formiran i ne zna se kada bi tačno trebalo da otpočne misiju. Kako saopštava libanska vlada, za sada su jedino Indonezija, Italija, Malezija, Maroko, Španija i Turska obećale slanje trupa. Francuska, od koje se očekuje da pošalje do 5.000 vojnika i predvodi čitav ovaj poduhvat, još razmatra svoj agažman. Finska, Švedska i Irska su takođe među zemljama koje bi mogle da upute svoje snage. Procenjuje se da će međunarodnim snagama i libanskoj armiji biti potrebno najmanje desetak dana dok se ne rasporede u južnom Libanu.
Rezolucijom UN nije precizirano nekoliko pitanja, uključujući sudbinu dvojice otetih izraelskih vojnika 12. jula, zbog čega je i počeo ovaj sukob, zatim pripadnika Hezbolaha koji se nalaze u izraelskim zatvorima. Tu je i veoma osetljivo političko pitanje pograničnog područja Sheaba farmi, što je Hezbolahu služilo kao glavni izgovor za napade na Izrael i nakon njegovog povlačenja iz južnog Libana 2000. godine. Naime, ovo sporno područje Izrael je okupirao tokom rata 1967. Liban insistira da je ova mala enklava njegova, dok UN smatraju da pripada Siriji. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je ovaj konflikt samo deo veoma kompleksnog bliskoistočnog mozaika sa mnoštvo nepomirljivih interesa, u čijoj je osnovi izraelsko – palestinski sukob.
Većina od 30.000 izraelskih vojnika ostaće u južnom Libanu sve do raspoređivanja međunarodnih mirovnih snaga i regularne libanske armije. Primirje se zasada poštuje, osim jednog incidenta kada su izraelske snage danas ubile pripadnika Hezbolaha na jugu Libana, pošto je, kako je saopšteno, pucao na izraelske vojnike. Na desetine hiljada libanskih izbeglica počelo je danas da se vraća svojim domovima. Izraelske snage i dalje zabranjuju kretanja na jugu Libana kako bi sprečile premeštanja boraca Hezbolaha. Vlasti u Jerusalimu su saopštile i da će do daljnjeg zadržati vazdušnu i pomorsku blokadu Libana.
Izrael je završio sa dobitkom rat u Libanu i striktno će poštovati prekid vatre u kojem su posredovale UN, izjavio je danas portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova Mark Regev, ističući da je diplomatska situacija povoljna za Izrael. On je rekao da je Hezbolahova "država unutar države" uništena, kao i njegove sposobnosti da puca na ciljeve u Izraelu. Istovremeno, i Hezbolah je proglasio svoju, kako je napisano na mnogobrnojim posterima u šiitskom delu Bejruta, "božansku pobedu".
Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je obe strane da poštuju Rezoluciju Svetske organizacije:
"Milioni ljudi šitom sveta vezuju svoje nade za mir za primenu ovog sporazuma. Nijedna strana nema razloga da ih izneveri, a ako se to desi plati će visoku cenu u vidu osude svetskog javnog mnnjena."
Primirje je prvi korak u procesu koji predviđa i slanje 15.000 UN vojnika u južni Liban koji će pratiti implementaciju dogovora o prekidu rata u kome je u proteklih mesec dana poginulo 1.100 osoba u Libanu, uglavnom civila, i 154 u Izraelu, od toga 114 vojnika. Međutim, "biće to krhko primirje", ocenio je jedan zapadni diplomata. Ostaje nejasno pitanje razoružanja Hezbolaha, što je predviđeno rezolucijom UN, ali bez preciznih instrumenata njegove primene. Lider Hezbolaha, šeik Hasan Nasrala, ostavio je to otvorenim:
"Rekli smo da se slažemo sa razmeštanjem lilbanske armije, uz podršku međunarodnih snaga, onda će Hezbolah sarađivati sa njima."
Libanska armija je slabija od Hezbolaha u smislu opreme i borbenog iskustva. Ako se imaju u vidu i političke podele u ovoj zemlji, teško je očekivati da će bilo ko u Libanu pokušati da razoruža Hezbolah. Francuska, kao mogući predvodnik međunarodnog kontigenta, saopštila je takođe da njena misija ne podrazumeva razoružanje ove militantne organizacije. Hezbolah nije obećao ni povlačenje sa juga Libana, jer, kako ističe, njegovi pripadnici uglavnom tu žive. Izrael smatra da mu Rezolucija UN omogućava da u cilju samoodbrane deluje protiv Hezbolaha ako počne ponovo da se naoružava.
Kontigent Svetske organizacije tek treba da bude formiran i ne zna se kada bi tačno trebalo da otpočne misiju. Kako saopštava libanska vlada, za sada su jedino Indonezija, Italija, Malezija, Maroko, Španija i Turska obećale slanje trupa. Francuska, od koje se očekuje da pošalje do 5.000 vojnika i predvodi čitav ovaj poduhvat, još razmatra svoj agažman. Finska, Švedska i Irska su takođe među zemljama koje bi mogle da upute svoje snage. Procenjuje se da će međunarodnim snagama i libanskoj armiji biti potrebno najmanje desetak dana dok se ne rasporede u južnom Libanu.
Rezolucijom UN nije precizirano nekoliko pitanja, uključujući sudbinu dvojice otetih izraelskih vojnika 12. jula, zbog čega je i počeo ovaj sukob, zatim pripadnika Hezbolaha koji se nalaze u izraelskim zatvorima. Tu je i veoma osetljivo političko pitanje pograničnog područja Sheaba farmi, što je Hezbolahu služilo kao glavni izgovor za napade na Izrael i nakon njegovog povlačenja iz južnog Libana 2000. godine. Naime, ovo sporno područje Izrael je okupirao tokom rata 1967. Liban insistira da je ova mala enklava njegova, dok UN smatraju da pripada Siriji. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je ovaj konflikt samo deo veoma kompleksnog bliskoistočnog mozaika sa mnoštvo nepomirljivih interesa, u čijoj je osnovi izraelsko – palestinski sukob.
