Presuda za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića se ocenjuje kao istorijska jer je u njoj navedeno da je tadašnji predsednik Jugoslavije i Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević naručilac i organizator ubistava političkih protivnika. Na osnovu te presude, predsednik Srbije Boris Tadić očekuje da tužilaštva i sudovi sagledaju da li postoji neophodnost postupaka prema strankama ili pojedincima koji su tada obavljali vlast. Socijalisti su u tome videli poziv za zabranu njihove partije, dok protivnici njihove politike smatraju da bi to bilo makar malo pravde za porodice ubijenih.
Nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić upozorio da u državnom sistemu Srbije postoje političke organizacije koje su inspirisale zločine koje su činili predstavnici države tj. Državne bezbednosti, socijalisti su sa govornice Skupštine Srbije optužili Tadića da je izneo laži, prekršio Ustav i zloupotrebio službeni položaj. Staviše, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić kao glavni Tadićev motiv naveo je strah od izbora i izbornih rezultata posle kojih će se pokazati da su socijalisti nezaobilazan politički faktor:
„Ja mislim da je tu pre svega reč o želji da se završi ono što je započeto 5. oktobra, i to sa ciljem da se ukloni SPS kao značajan politički faktor. SPS nema nikakve veze s tim zločinima. Ako neki pojedinac iz SPS-a ima, to nema nikakve veze sa partijskom strukturom. Međutim, nijedan pojedinac iz SPS-a niti je osuđen, niti mu je suđeno povodom slučaja Stambolić, Vuk Drašković i tako dalje. Sranka kao stranka može da bude zabranjena samo iz nekih najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja.“
Iz Tadićeve Demokratske stranke međutim odgovaraju da on nije govorio o zabrani stranke, niti je to pominjao kao mogućnost, već je da je govorio o odgovornosti. Đorđe Todorović, portparol DS-a:
„Pozivanjem na odgovornost onih ljudi koji jesu stajali iza ovih stvari. Samo tako ova zemlja može da krene napred, samo na taj način porodice ljudi koji su ubijeni na ulicama Srbije, koji su ubijeni zato što su bili politički drugačije orijentisani od Slobodana Miloševića i njegove stranke, moći će da dobiju makar malo pravde i makar malo satisfakcije za ono to se desilo.“
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke ukazao je i na činjenicu na koju prst upire i dobar deo javnosti – da SPS, koji je vodio Slobodan Milošević, a čije je ime zabeleženo u presudi za ubistvo Stambolića, podržava manjinsku Vladu Srbije. Iz vladajuće koalicije odgovaraju da je reč o politikantstvu i marketingu. U premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije Tadićev nastup karakterišu kao krajnje neodgovoran. Pre svega zbog komentarisanja nepravosnažnih presuda. Andreja Mladenović, portparol Koštuničinog DSS-a:
„Još je neodgovornije proširivati nešto što se nalazi u presudi. Pa da li bilo ko od nas ima pravo, osim suda, da sada širi tu vrstu odgovornosti i da kaže – i ovi su odgovorni, iako je sud već nešto presudio. Ja zaista ne mogu da razumem zašto to predsedniku treba. To je jedno politikantstvo.“
U Demokratskoj stranci takav ton vide upravo u ustupcima SPS-u za podršku Vladi. Đorđe Todorović:
„Meni je žao što moj kolega Andrija Mladenović mora da brani Socijalističku partiju Srbije. Demokratska stranka Srbije, zarad pukog ostajanja na vlasti, zarad opstanka klimave, manjinske podrške u Skupštini Srbije, brani SPS i ljude koji su činili to što su činili tokom devedesetih godina.“
U vladajućoj G17 plus, koja je već pokrenula inicijativu za zabranu Srpske radikalne stranke, kažu da je presuda za ubistvo Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali pokazala Miloševića i njegov režim u pravom svetlu. Čedomir Antić, iz G 17:
„Slobodan Milošević je bio diktator i zločinac, a njegov režim je bio zločinački i nedemokratski. To naravno povlači i pitanje kolektivne odgovornosti stranaka koje su činile režim Slobodana Miloševića i bez obzira na to što SPS u praksi pomaže reforme, još uvek se drži te stare ideologije i postoje, naravno, osnovi da se sudski razreše sva pitanja. Međutim, kad je reč o predsedniku Tadiću, ja se pribojavam da je ponovo reč o marketingu. Ja ću podsetiti da je tokom 2000, 2001, 2002 i 2003. godine Demokratska stranka bila u koaliciji sa SPS-om u 34 opštine. Međutim, ako bi predsedik Tadić, odnosno njegova stranka pokrenuli aktivnost sličnu onoj koju smo mi pokrenuli za Srpsku radikalnu stranku, verujem da bi stranka kojoj ja pripadam podržala njihovu aktivnost.“
Za krivično gonjenje pojedinih članova SPS-a i Srpske radikalne stranke ima osnova po Krivičnom zakonu, kaže Nikola Barović, advokat porodice Stambolić u postupku za ubistvo Ivana Stambolića. Međutim, tužilaštva do sada nisu reagovala, kaže Barović:
„Recimo čak ni za one slučajeve koji su u krivično-pravnom smislu benigniji – nema ubijanja, nema nasilja, nema spaljivanja, ali recimo izbacivanje iz stana porodice Barbalić, krivična dela falsificiranja važnih svedočenja, zloupotrebe službenog položaja i tako dalje. Međutim, nikad nijedan tužilac nije reagovao. Možda autoritet predsednika Srbije tako nešto pokrene u tužilaštvu, ali ne treba se previše nadati tome.“
Nakon što je predsednik Srbije Boris Tadić upozorio da u državnom sistemu Srbije postoje političke organizacije koje su inspirisale zločine koje su činili predstavnici države tj. Državne bezbednosti, socijalisti su sa govornice Skupštine Srbije optužili Tadića da je izneo laži, prekršio Ustav i zloupotrebio službeni položaj. Staviše, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić kao glavni Tadićev motiv naveo je strah od izbora i izbornih rezultata posle kojih će se pokazati da su socijalisti nezaobilazan politički faktor:
„Ja mislim da je tu pre svega reč o želji da se završi ono što je započeto 5. oktobra, i to sa ciljem da se ukloni SPS kao značajan politički faktor. SPS nema nikakve veze s tim zločinima. Ako neki pojedinac iz SPS-a ima, to nema nikakve veze sa partijskom strukturom. Međutim, nijedan pojedinac iz SPS-a niti je osuđen, niti mu je suđeno povodom slučaja Stambolić, Vuk Drašković i tako dalje. Sranka kao stranka može da bude zabranjena samo iz nekih najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja.“
Iz Tadićeve Demokratske stranke međutim odgovaraju da on nije govorio o zabrani stranke, niti je to pominjao kao mogućnost, već je da je govorio o odgovornosti. Đorđe Todorović, portparol DS-a:
„Pozivanjem na odgovornost onih ljudi koji jesu stajali iza ovih stvari. Samo tako ova zemlja može da krene napred, samo na taj način porodice ljudi koji su ubijeni na ulicama Srbije, koji su ubijeni zato što su bili politički drugačije orijentisani od Slobodana Miloševića i njegove stranke, moći će da dobiju makar malo pravde i makar malo satisfakcije za ono to se desilo.“
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke ukazao je i na činjenicu na koju prst upire i dobar deo javnosti – da SPS, koji je vodio Slobodan Milošević, a čije je ime zabeleženo u presudi za ubistvo Stambolića, podržava manjinsku Vladu Srbije. Iz vladajuće koalicije odgovaraju da je reč o politikantstvu i marketingu. U premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije Tadićev nastup karakterišu kao krajnje neodgovoran. Pre svega zbog komentarisanja nepravosnažnih presuda. Andreja Mladenović, portparol Koštuničinog DSS-a:
„Još je neodgovornije proširivati nešto što se nalazi u presudi. Pa da li bilo ko od nas ima pravo, osim suda, da sada širi tu vrstu odgovornosti i da kaže – i ovi su odgovorni, iako je sud već nešto presudio. Ja zaista ne mogu da razumem zašto to predsedniku treba. To je jedno politikantstvo.“
U Demokratskoj stranci takav ton vide upravo u ustupcima SPS-u za podršku Vladi. Đorđe Todorović:
„Meni je žao što moj kolega Andrija Mladenović mora da brani Socijalističku partiju Srbije. Demokratska stranka Srbije, zarad pukog ostajanja na vlasti, zarad opstanka klimave, manjinske podrške u Skupštini Srbije, brani SPS i ljude koji su činili to što su činili tokom devedesetih godina.“
U vladajućoj G17 plus, koja je već pokrenula inicijativu za zabranu Srpske radikalne stranke, kažu da je presuda za ubistvo Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali pokazala Miloševića i njegov režim u pravom svetlu. Čedomir Antić, iz G 17:
„Slobodan Milošević je bio diktator i zločinac, a njegov režim je bio zločinački i nedemokratski. To naravno povlači i pitanje kolektivne odgovornosti stranaka koje su činile režim Slobodana Miloševića i bez obzira na to što SPS u praksi pomaže reforme, još uvek se drži te stare ideologije i postoje, naravno, osnovi da se sudski razreše sva pitanja. Međutim, kad je reč o predsedniku Tadiću, ja se pribojavam da je ponovo reč o marketingu. Ja ću podsetiti da je tokom 2000, 2001, 2002 i 2003. godine Demokratska stranka bila u koaliciji sa SPS-om u 34 opštine. Međutim, ako bi predsedik Tadić, odnosno njegova stranka pokrenuli aktivnost sličnu onoj koju smo mi pokrenuli za Srpsku radikalnu stranku, verujem da bi stranka kojoj ja pripadam podržala njihovu aktivnost.“
Za krivično gonjenje pojedinih članova SPS-a i Srpske radikalne stranke ima osnova po Krivičnom zakonu, kaže Nikola Barović, advokat porodice Stambolić u postupku za ubistvo Ivana Stambolića. Međutim, tužilaštva do sada nisu reagovala, kaže Barović:
„Recimo čak ni za one slučajeve koji su u krivično-pravnom smislu benigniji – nema ubijanja, nema nasilja, nema spaljivanja, ali recimo izbacivanje iz stana porodice Barbalić, krivična dela falsificiranja važnih svedočenja, zloupotrebe službenog položaja i tako dalje. Međutim, nikad nijedan tužilac nije reagovao. Možda autoritet predsednika Srbije tako nešto pokrene u tužilaštvu, ali ne treba se previše nadati tome.“
