Predstavnik za štampu vladajuće Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović smatra da nije dobro da se dovodi u vezu rešavanje pitanja Kosova i Metohije i okončanje saradnje sa Haškim tribunalom i ponovio da je Srbija već maksimalno fleksibilna i konstruktivna po pitanju rešavanja statusa južne pokrajine:
„Mi smo i prošle nedelje reagovali, i na jedan način skrenuli pažnju, da svako dovođenje u vezu haškog pitanja i pitanja Kosova i Metohije nije dobro i da na taj način ne pokazuje pravi odnos i Evropske unije i međunarodne zajednice prema Srbiji. To govori o nekim drugim uslovljavanjima koje imamo i koja nisu dobra. Očekujemo jedan partnerski odnos i ne vidimo zašto bi se ta dva pitanja na taj način dovodila u vezu i šta to znači biti fleksibilniji po pitanju Kosova i Metohije.“
Mladenović se složio sa konstatacijom da bi eventualno uspešno okončanje saradnje sa Haškim tribunalom „skinulo teret“ sa Srbije. Čak se i Akcioni plan Vlade Srbije za saradnju sa Tribunalom u Hagu, koji najavljuju pojedini srpski ministri, dovodi u vezu sa tom diplomatskom akcijom. Bivši diplomata i bivši delegat Srbije i Crne Gore u Savetu Evrope, Radoje Prica, kaže da se problem pridruživanja Evropskoj uniji može rešiti ustupcima Srbije kada je u pitanju Kosovo. Po njegovim rečima, bila bi to neka vrsta kompenzacije:
„U ranije vreme kompenzacije su bile teritorijalne. To danas ne može, ali kada se govori o kompenzacijama, verovatno se misli o nekim finansijskim ili našem bržem pristupanju Evropskoj uniji. Mislim da bi bilo mudro poslušati te savete. Kosovo smo i onako izgubili i onda je bolje daj šta možeš da dobiješ.“
U analizu tvrdnji da bi Srbija mogla u pregovorima oko statusa Kosova ući pod izvesnim pritiskom ili ponudama, priključio se i nekadašnji prvi čovek državnog tela za Kosovo, Nebojša Čović, koji kaže da ne isključuje niti jednu varijantu pritisaka na Srbiju:
„Mislim da će biti pritisci po sistemu da to bude status kakav većinski broj građana na Kosovu i Metohiji priželjkuje. Mislim da će se na neki način finalna odluka donositi na Savetu bezbednosti kroz novu rezoluciju. Očekujem da Koštunica, ali i predsednik Srbije, Tadić, budu vrlo jasni i dosledni u stavovima koje smo zajedno usaglasili.“
Međunarodni zvaničnici poslednjih meseci preko Kontakt grupe poručuju da je gotovo neizbežan proces približavanja Kosova nezavisnosti. Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Dejvid Gauen, tvrdi da međunarodni zvaničnici ipak nisu doneli odluku da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost:
„Politika Kontakt grupe, čiji je član i Velika Britanija, veoma je jasna po tom pitanju i to je rečeno u izjavi koja je data 31. januara. Nema nikakve sumnje da je nezavisnost Kosova jedna od opcija koje su na stolu. Ključna stvar je da se pronađe stabilno rešenje koje će zadovoljiti potrebe svih stanovnika Kosova i koji će garantovati bezbednost i prosparitet srpske zajednice, uključujući i one koji bi trebali da se vrate na Kosovo. S toga smo svi zajedno saglasni sa tim da treba potražiti soluciju koja će otvoriti put za prosparitet Kosova i zadovoljiti sve strane.“
Zvaničnici u Beogradu, pojačavajući diplomatske aktivnosti oko Kosova, pojačali su i retoriku, pa se tako od predstavnika vladajuće Demokratske stranke Srbije moglo čuti da bi svako jednostrano nametnuto odvajanje Kosova i Metohije od Srbije bilo „neprihvatljivo, nelegitimno i nasilno“.
„Mi smo i prošle nedelje reagovali, i na jedan način skrenuli pažnju, da svako dovođenje u vezu haškog pitanja i pitanja Kosova i Metohije nije dobro i da na taj način ne pokazuje pravi odnos i Evropske unije i međunarodne zajednice prema Srbiji. To govori o nekim drugim uslovljavanjima koje imamo i koja nisu dobra. Očekujemo jedan partnerski odnos i ne vidimo zašto bi se ta dva pitanja na taj način dovodila u vezu i šta to znači biti fleksibilniji po pitanju Kosova i Metohije.“
Mladenović se složio sa konstatacijom da bi eventualno uspešno okončanje saradnje sa Haškim tribunalom „skinulo teret“ sa Srbije. Čak se i Akcioni plan Vlade Srbije za saradnju sa Tribunalom u Hagu, koji najavljuju pojedini srpski ministri, dovodi u vezu sa tom diplomatskom akcijom. Bivši diplomata i bivši delegat Srbije i Crne Gore u Savetu Evrope, Radoje Prica, kaže da se problem pridruživanja Evropskoj uniji može rešiti ustupcima Srbije kada je u pitanju Kosovo. Po njegovim rečima, bila bi to neka vrsta kompenzacije:
„U ranije vreme kompenzacije su bile teritorijalne. To danas ne može, ali kada se govori o kompenzacijama, verovatno se misli o nekim finansijskim ili našem bržem pristupanju Evropskoj uniji. Mislim da bi bilo mudro poslušati te savete. Kosovo smo i onako izgubili i onda je bolje daj šta možeš da dobiješ.“
U analizu tvrdnji da bi Srbija mogla u pregovorima oko statusa Kosova ući pod izvesnim pritiskom ili ponudama, priključio se i nekadašnji prvi čovek državnog tela za Kosovo, Nebojša Čović, koji kaže da ne isključuje niti jednu varijantu pritisaka na Srbiju:
„Mislim da će biti pritisci po sistemu da to bude status kakav većinski broj građana na Kosovu i Metohiji priželjkuje. Mislim da će se na neki način finalna odluka donositi na Savetu bezbednosti kroz novu rezoluciju. Očekujem da Koštunica, ali i predsednik Srbije, Tadić, budu vrlo jasni i dosledni u stavovima koje smo zajedno usaglasili.“
Međunarodni zvaničnici poslednjih meseci preko Kontakt grupe poručuju da je gotovo neizbežan proces približavanja Kosova nezavisnosti. Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Dejvid Gauen, tvrdi da međunarodni zvaničnici ipak nisu doneli odluku da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost:
„Politika Kontakt grupe, čiji je član i Velika Britanija, veoma je jasna po tom pitanju i to je rečeno u izjavi koja je data 31. januara. Nema nikakve sumnje da je nezavisnost Kosova jedna od opcija koje su na stolu. Ključna stvar je da se pronađe stabilno rešenje koje će zadovoljiti potrebe svih stanovnika Kosova i koji će garantovati bezbednost i prosparitet srpske zajednice, uključujući i one koji bi trebali da se vrate na Kosovo. S toga smo svi zajedno saglasni sa tim da treba potražiti soluciju koja će otvoriti put za prosparitet Kosova i zadovoljiti sve strane.“
Zvaničnici u Beogradu, pojačavajući diplomatske aktivnosti oko Kosova, pojačali su i retoriku, pa se tako od predstavnika vladajuće Demokratske stranke Srbije moglo čuti da bi svako jednostrano nametnuto odvajanje Kosova i Metohije od Srbije bilo „neprihvatljivo, nelegitimno i nasilno“.
