Dostupni linkovi

logo-print

Times - Je li papa katolik?


"Je li papa Benedikt (Benedictus) XVI trebalo da se izvini za Aušvic? Da li je papa katolik?" Pod ovim provokativnim naslovom londonski Tajms (Times) u utorak piše o gestu poglavara Rimokatoličke crkve.

Papa, Nemac proteklog vikenda u Aušvicu izgovara "Gospode, zašto si ćutao?" i dodaje da mu je kao Nemcu bilo "posebno teško" da poseti bivši nacistički koncentracioni logor.

Londonski Tajms ocenjuje pozitivnim tu posetu, papinu molitvu na maternjem jeziku, navodeći da sadašnji poglavar Rimokatoličke crkve ne može snositi krivicu za nacističke koncentracione logore niti za svoje nedobrovoljno učešće u podmlatku nacističke stranke - Hitler Jugendu. Uostalom, "nema civilizovanije ni tolerantnije nacije od posleratne Nemačke" navodi Tajms podsećajući na gest Vilija Branta (Willy Brandt) koji je kleknuvši 1970. u Varšavskom getu simbolizovao pokajanje svog naroda zbog Holokausta. Londonski list navodi da je Brant izgradio nemačku "aktivnu demokratiju" i očistio zemlju od ksenofobije i diktature:

"Ali Rimokatolička crkva, koja uopšte nije bila predstavnik genocida i čije su pristalice uključujući mnoge herojske dobrotvore i spasioce Jevreja, nastavila je da bude predmet snažne istorijske rasprave o svojoj ulozi u tim mračnim vremenima."

Tajms papino pitanje upućeno Bogu gde je bio za vreme Holokausta navodi kao primer koji bi trebalo čak proširiti i upitati se gde je Bog bio u protekla dva milenijuma i zašto Bog koji je sveznajući, pa je dakle i znao za patnje koje će uslediti, nije učinio nešto da suzbije antisemitizam među svojim sledbenicima?

Londonski list podseća da je Drugi vatikanski koncil još 1962. odbacio interpretacije o kolektivnoj krivici Jevreja za raspinjanje Isusa Hrista, ali navodi i to da se papa molio u ćeliji u kojoj su Nacisti izgladnjivali, a zatim ubili Poljaka Maksimilijana Kolbea (Maximillian), koga je kasnije papa Jovan Pavle II (Ioannes Paulus) kanonizovao, iako je Kolbe iznosio pisane dokaze čvrste vere u istinitost Protokola sionskih mudraca i postojanje masonsko-jevrejske zavere. Kanonizacija Edite Štajn (Stein), Jevrejke koja je prešla u katoličanstvo, postala redovnica i ubijena u Aušvicu donosi još više nevolja. Crkveno slavljenje mučenika protiv nacističkog varvarstva je parcijalno, ocenjuje Tajms i zaključuje da je organizovana religija, čak i onako kako je shvata papa Benedikt XVI, predstavlja zapravo prepreku nekim objašnjenjima.

Do Drugog vatikanskog koncila nije bilo objašnjenja crkve da Jevreji ne mogu biti smatrani odgovornima za Hristovo ubistvo, navodi Tajms i dodaje: Ali još nije bilo teološkog objašnjenja da sloboda govora, tolerancija i sloboda veroispovesti predstavljaju vrednosti koje bi trebalo da budu nagrađene i branjene. Ako se to ikada dogodi, dogodiće se, paradoksalno, zbog načina na koji je liberalna civilizacija svojim funkcionisanjem potisnula tradicionalna religijska viđenja. Već je vreme je da se to dogodi, zaključuje Tajms.
XS
SM
MD
LG