Putin je kritikovao Sjedinjene Američke Države zbog njihovog vojnog budžeta :
"Američki budžet je skoro 25 puta veći od ruskog. U odbrambenom smislu oni to nazivaju 'njihova kuća, njihova tvrđava'. Dobro urađeno, dobro urađeno. To znači da i mi moramo da sagradimo čvrstu kuću jer znamo šta se dešava u svetu."
Prema Putinovim rečima, "suviše je rano govoriti o okončanju trke u naoružavanju, jer se ona danas ubrzava." Ruska vlada će, kako je najavio, raditi na jačanju nuklearog i konvencionalnog naoružanja, ali neće ponavljati greške iz Hladnog rata, kada je skupa trka u naoružavanju Rusiju koštala njenih resursa. On je precizirao da odgovor Moskve mora biti zasnovan na intelektualnoj prednosti, dodavši da će njegova zemlja ojačati sve tri komponente - avijaciju velikog dometa, strateške kopnene raketne snage i nuklearne podmornice. Rusiji je potrebna armija koja je u stanju da učestvuje istovremeno u globalnom, regionalnom i, ako je neophodno, u nekoliko lokalnih sukoba:
"Već sada uspešno radimo na razvoju jedinstvenog, veoma preciznog oružja sa nepredvidljivom putanjom za neprijatelja. Sa postojećim vazdušnim odbrambenim snagama, ovaj novi tip oružja će nam omogućiti da održimo najvažniju garanciju stabilnosti u svetu, a to je strateški balans snaga. Moramo uvek biti spremni da se suprotstavimo svakoj potencijalnoj stranoj agresiji kao i akcijama međunarodnih terorista - da odgovorimo na svaki pokušaj pritiska na Rusiju u spoljnopolitičkim pitanjima sa ciljem jačanja pozicija na naš račun. Moramo da kažemo otvoreno: što je naša vojska jača, manja će biti iskušenja da se takav pritisak vrši na nas."
Putin je posredno kritikovao američki angažman u svetskim poslovima:
“Gde je sav taj patos o zaštiti ljudskih prava i demokratiji kada je reč o potrebi da oni ostvare svoje ciljeve? Tu nema ograničenja", rekao je Putin, indirektno odgovorivši na optužbe potpredsednika SAD Dika Čejnija da je Kremlj sve manje predan demokratiji i da se meša u poslove svojih suseda. Međutim, Putin nije, kako se očekivalo, direktno kritikovao izjavu drugog čoveka SAD. Sve učestalije nesuglasice između Rusije i Amerike, svakako će u velikom meri opredeliti tok samita G8 u julu u Sankt Petersburgu.
Govoreći o drugom osetljivom pitanju u američko-ruskim odnosima, Putin je upozorio da "ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju ne treba da bude moneta za potkusurivanje u pitanjima koja nemaju nikakve veze sa radom ove organizacije". Po njegovom mišljenju, ruska ekonomija je već sada mnogo otvorenija nego privrede mnogih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. Rusija je 1993. podnela zahtev za prijem u STO i njen ulazak sada zavisi samo od zelenog svetla Vašingtona. Putin je 29. marta rekao da je Moskva primila dodatne zahteve SAD koji usporavaju process pregovora.
Putin nije posvetio veliki deo svog govora energetskim pitanjima, ali je nastojao da projektuje sliku pouzdanog i konstruktivnog partnera:
"Rusija može igrati pozitivnu ulogu u osmišljanju zajedničke evropske energetske strategije."
Ruski predsednik je još jedanput upozorio SAD da ne preduzimaju vojnu akciju protiv Irana. Kada je o unutrašnjoj politici reč, Putin je ocenio da je "najozbiljniji problem" sa kojim je Rusija suočena – opadanje nataliteta - pa je i najavio mere koje treba da pospeše rađanje. Situacija je, prema njegovim rečima, "kritična" jer se broj stanovnika u toj zemlji od 143 miliona svake godine smanji za 700.000.
"Američki budžet je skoro 25 puta veći od ruskog. U odbrambenom smislu oni to nazivaju 'njihova kuća, njihova tvrđava'. Dobro urađeno, dobro urađeno. To znači da i mi moramo da sagradimo čvrstu kuću jer znamo šta se dešava u svetu."
Prema Putinovim rečima, "suviše je rano govoriti o okončanju trke u naoružavanju, jer se ona danas ubrzava." Ruska vlada će, kako je najavio, raditi na jačanju nuklearog i konvencionalnog naoružanja, ali neće ponavljati greške iz Hladnog rata, kada je skupa trka u naoružavanju Rusiju koštala njenih resursa. On je precizirao da odgovor Moskve mora biti zasnovan na intelektualnoj prednosti, dodavši da će njegova zemlja ojačati sve tri komponente - avijaciju velikog dometa, strateške kopnene raketne snage i nuklearne podmornice. Rusiji je potrebna armija koja je u stanju da učestvuje istovremeno u globalnom, regionalnom i, ako je neophodno, u nekoliko lokalnih sukoba:
"Već sada uspešno radimo na razvoju jedinstvenog, veoma preciznog oružja sa nepredvidljivom putanjom za neprijatelja. Sa postojećim vazdušnim odbrambenim snagama, ovaj novi tip oružja će nam omogućiti da održimo najvažniju garanciju stabilnosti u svetu, a to je strateški balans snaga. Moramo uvek biti spremni da se suprotstavimo svakoj potencijalnoj stranoj agresiji kao i akcijama međunarodnih terorista - da odgovorimo na svaki pokušaj pritiska na Rusiju u spoljnopolitičkim pitanjima sa ciljem jačanja pozicija na naš račun. Moramo da kažemo otvoreno: što je naša vojska jača, manja će biti iskušenja da se takav pritisak vrši na nas."
Putin je posredno kritikovao američki angažman u svetskim poslovima:
“Gde je sav taj patos o zaštiti ljudskih prava i demokratiji kada je reč o potrebi da oni ostvare svoje ciljeve? Tu nema ograničenja", rekao je Putin, indirektno odgovorivši na optužbe potpredsednika SAD Dika Čejnija da je Kremlj sve manje predan demokratiji i da se meša u poslove svojih suseda. Međutim, Putin nije, kako se očekivalo, direktno kritikovao izjavu drugog čoveka SAD. Sve učestalije nesuglasice između Rusije i Amerike, svakako će u velikom meri opredeliti tok samita G8 u julu u Sankt Petersburgu.
Govoreći o drugom osetljivom pitanju u američko-ruskim odnosima, Putin je upozorio da "ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju ne treba da bude moneta za potkusurivanje u pitanjima koja nemaju nikakve veze sa radom ove organizacije". Po njegovom mišljenju, ruska ekonomija je već sada mnogo otvorenija nego privrede mnogih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. Rusija je 1993. podnela zahtev za prijem u STO i njen ulazak sada zavisi samo od zelenog svetla Vašingtona. Putin je 29. marta rekao da je Moskva primila dodatne zahteve SAD koji usporavaju process pregovora.
Putin nije posvetio veliki deo svog govora energetskim pitanjima, ali je nastojao da projektuje sliku pouzdanog i konstruktivnog partnera:
"Rusija može igrati pozitivnu ulogu u osmišljanju zajedničke evropske energetske strategije."
Ruski predsednik je još jedanput upozorio SAD da ne preduzimaju vojnu akciju protiv Irana. Kada je o unutrašnjoj politici reč, Putin je ocenio da je "najozbiljniji problem" sa kojim je Rusija suočena – opadanje nataliteta - pa je i najavio mere koje treba da pospeše rađanje. Situacija je, prema njegovim rečima, "kritična" jer se broj stanovnika u toj zemlji od 143 miliona svake godine smanji za 700.000.
