Mirna SADIKOVIC, Nebojša BUGARINOVIC
Zastupnik tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore Fon Van den Bizen, nakon što je završeno iznošenje argumenata obje strane, kazao je kako su bh. zastupnici oborili sve argumente Beograda predstavljajući pravu sliku brojnih zločina koji su se dogodili tokom agresije na BiH:«Mislim da smo uspjeli dobro prezentirati argumente BiH pred sudom. Siguran sam da smo pokrili najvažnije oblasti i iznijeli dovoljno činjenica da dokažemo planiranje genocida. Druga strana je uradila također ozbiljan posao, naročito ako se uporedi sa pisanim dokumentima koji su s pravne tačke gledišta bili oslonac za njihove tvrdnje.»
Fon Van den Bizen napominje da su zastupnici SCG umanjivali zločine počinje u BiH, tvrdeći između ostalog da je u Srebrenici izvedena ''obična vojna akcija'', što je, ocjenjuje Van den Bizen, strašna uvreda za žrtve. U tom kontekstu, svoj komentar je dala i predsjednica Društva za ugrožene narode Fadila Memišević:
«Smatram da je zbilja kulminacija poricanje genocida u Srebrenici i kao predsjednica Društva za ugrožene narode koja radi sa žrtvama smatram da je tu ustvari više rečeno o samoj tuženoj strani. I ako se bude budućnost gradila na poricanju, onda ja zbilja vidim da će ona biti vrlo, vrlo mračna.»
Pravni ekspert RS-a Miroslav Mikeš smatra da će presuda biti donesena u korist SCG i podsjeća da za Tužbu BiH ovaj entitet nije dao svoju podršku:
«Mislim da su argumenti SCG bili neuporedivo ubjedljiviji, da nije utvrđeno da je u BiH izvršen genocid, osim određenih, pojedinačnih krivično-pravnih slučajeva za Srebrenicu - i ništa drugo nego za Srebrenicu. A teza da je država projektovala i imala namjeru uništenja jednog ili više naroda ne egzistira, tako da mislim da su argumenti sami po sebi bili izrazitiji na strani SCG. Što se mene lično tiče, mislim da bez obzira kakva odluka bude, ona je štetna za BiH.»
Pravni ekspert BiH Kasim Trnka smatra da su bh. zastupnici u ovom sudskom sporu imali jače argumente:
«Prednost, po mom mišljenju, bh. strane je u tome što je onaj dio dokazivanja koji se odnosi na počinjene zločine unekoliko bio olakšan time što je već Tribunal za bivšu Jugoslaviju u individualnoj odgovornosti pojedinaca utvrdio postojanje ne samo zločina genocida nego ogromnog broja kršenja međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. Drugi je aspekt genocida da se dokaže namjera suprotne strane da je željela da eliminiše ili bitno umanji značaj i ulogu nesrpskog stanovništva na terotoriji na koju su pretendovali. Dakle, ta genocidna namjera je nešto što je vrlo teško dokazivati, iako mislim da je pravni tim BiH raspolagao s dovoljno relevantnih dokaza da i to dokaže.»
Zastupnici obje strane ocijenili su da je teško predvidjeti odluku 16 sudija, koja bi trebala biti izrečena do kraja ili početkom naredne godine.
* * * * *
Pravni tim Srbije i Crne Gore u završnoj reči zatražio je od Međunarodnog suda pravde da kao neosnovanu odbaci tužbu BiH za genocid i tako "presudi u korist pomirenja, a ne nastavka sukoba". Srbijanski tim tvrdi kako zastupnici tužbe "nisu dokazali da je postojala genocidna namjera niti plan ili projekt za provođenje genocida".
U Beogradu se okončanje druge runde sučeljavanja argumenata pred međunarodnim sudom pravde komentariše sa ubeđenjem da je pravni tim Srbije i Crne Gore uspešno pobio optužbu za genocid. Jovan Simić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, kaže da je mislio da će pravni tim Sarajeva izneti mnogo jače argumente, nego što je to bio slučaj:
„Ja lično sam mislio da će Bosna i Hercegovina, odnosno tužilačka strana, da ima neke jače argumente. Znači, tu se nije iznelo ništa što bi nas iznenadilo. S druge strane, mi smo nastupili s jako dobrim argumentima. I treća stvar koju treba reći, mislim da je tamo bilo nelogično i nepravično da se Sud ne oglasi nenadležnim. Čak i ako se ne oglasi nenadležnim, ja mislim da ćemo mi u meritumu uspeti. To je ovako neko moje mišljenje, iz struke. E sad, da li će još neke činjenice sa strane da se umešaju, to ćemo videti.“
Iako su u drugoj rundi sučeljavanja bosanskohercegovačke i srpskocrnogorske delegacije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu dve strane koncentrisale svoja izlaganja na suštinska pitanja, iznenađujuće veliko vreme posvećeno je procesnim pitanjima, za koja je u beogradskom timu bio zadužen profesor Tibor Varadi:
„Ja mislim da su naši argumenti možda objektivno jači, to jest da Sud ovde ne bi mogao da ima nadležnost. Mislim da bi u tom pravcu delovao i princip doslednosti. Zapravo, ista logika zbog kojeg je odbijena nadležnost u sporovima s NATO bi trebalo da deluje i ovde. Ali je tačno i to da je ovo jedan vrlo komplikovan spor i da je Sud pre ravno deset godina već jednom odlučio o nadležnosti. Ja mislim da će se odluka doneti, verovatno, do kraja ove godine. Ne verujem da će se to dogoditi mnogo ranije. A da li će se o nadležnosti odlučiti posebno i ranije, to ne znam, to je moguće. Međutim, Sud je sada svakako pred jednim složenim zadatkom. Odlučuje šesnaest sudija i videćemo šta će da odluče.“
Savetnik predsednika Republike Jovan Simić smatra da tužba Bosne i Hercegovine nema velikih šansi na uspeh i insistira na činjenici da se genocid uvek zasniva na više elemenata:
„Ja sam mislio da će bosanska strana pokušati da prikaže taj genocid ukazujući da je stvarno postojala namera da se jedan deo stanovništva deportuje, pošto ima više elemenata za to krivično delo. Oni su ipak ostali na brojci od osam i po hiljada, koja nije dokazana. To je broj nestalih, nije broj ubijenih. Pa su na toj cifri, na tom, nažalost, velikom broju stradalih, pokušavali da dokažu da postoji genocid. Međutim, pazite, Žepa je vrlo blizu, a tamo se ništa nije desilo. Mnogo teritorija u Bosni i Hercegovini su držali Srbi pa se ništa nije desilo. Tako da je bilo vrlo teško dokazati genocid. A s druge strane, naši su se fokusirali baš na deo u kome može da se napada genocid. Znate, ako pravite genocid, onda ubijate sve, nikako ne ubijate samo muškarce a ostavljate žene i decu. Ja sam se plašio da se mi ne raširimo, međutim poentirano je baš kako treba.“
