Dostupni linkovi

logo-print

Sve više u upotrebi najteže droge


Zoran GLAVONJIC, Anamari REPIC

„Zašto? To je meni nekako nelogično pitanje. Beže u iluzije, stvaraju sebi novi svet.“

„Ne znaju šta da rade, pa onda moraju nečim da se zadovoljavaju. Država je kriva za to.“

„Ovde u Beogradu ima mnogo više keša nego po tim okolnim krajevima i onda je to sve uzelo maha. Jeftino jeste. Neke lake droge, tipa marihuane, možeš da nabaviš za 300 kinti. Čuo sam da je Obrenovac najjeftiniji grad u celom svetu za vutru.“

„To im prija. Država je sama po sebi katastrofa, a kamoli stanje u društvu.“

„Svi to hoće da probaju.“

„Mislim da se to ne dešava. To nije moguće. U ovoj državi to ne može da se desi.“

Ovako su deca na ulicama Beograda za naš program pokušala da odgovore na pitanje – zašto mladi u Srbiji sve više koriste drogu.

Neuropsihijatar Stevan Petrović, bivši lekar Vojno-medicinske akademije koji se četrdeset godina bavio lečenjem narkomana, kaže za naš program da postoje podaci po kojima je devedeset odsto svih mladih u Srbiji probalo marihuanu, dok je između sedamdeset i osamdeset odsto imalo neka iskustva sa heroinom. Petrović kaže da je jedan od najvažnijih razloga za porast ovog problema – stanje u društvu, odnosno siromaštvo i besperspektivnost s kojom su suočene nove generacije:

„Oni su permanentno nezadovoljni, nesrećni, depresivni… Ne mogu da dođu do nekih vrednosti, nemaju uzore, pre svega ne dobre. Došlo je do jednoga kraha na moralnom planu, došlo je do sloma tradicija. Ljudi jednostavno traže takozvana ,instant‘ zadovoljstva – trenutno, sada i ovde, a to jedino može da im pruži droga.“

U takvoj situaciji, kaže profesor Petrović, u vreme kada je droga jeftinija nego ikada, mladi, od kojih najveći broj nikada nije otišao van zemlje, oponašaju negativne uzore, i po njih najveća opasnost dolazi direktno od smrtonosnih droga koje sve više koriste:

„To je pre svega heroin, često mešan sa raznoraznim đubretom, koji onda kao takav izaziva najveći stepen smrtnosti i teške posledice. Recimo posle filma ,Zli poručnik‘, u kojem Harvi Kajtel (Harvey Keitel) igra jednog kokainomana, tri meseca je u velikom porastu bilo korišćenje kokaina.“

Marko Nicović, član borda direktora Međunarodne policijske asocijacije za suzbijanje droga, smatra da pored vrlo prisutnih kokaina i heroina, u Srbiji postoji sve veći problem zbog upotrebe sintetičkih droga, i saopštava podatak da su narkobosovi u svetu, samo prošle godine, od ukupne trgovine drogom, zaradili dve hiljade milijardi dolara:

„Izračunali smo da ustvari šire narkomansku populaciju među mladima. To je ogromna zarada i to je ogroman broj novih konzumenata u svakoj novoj generaciji koja pristiže. Starosna granica tih narkomana se pomera sve niže ni niže. I u Beogradu već imamo slučajeve desetogodišnjaka koji su koristili sintetičke droge. Te sintetičke droge su čak nekoliko puta jeftinije od prirodnih droga i samim tim su dostupnije mlađoj populaciji. Zbog toga je mlađa populacija najviše i ugrožena od sintetičkih droga. Heroin recimo košta sedamdeset-osamdeset evra za gram, a jedna tableta LSD-a ili Ekstazija ili Metafetamina košta dva-tri evra. Svaki mladi čovek to sebi može da priušti, to je praktično cena bioskopske karte.“

Nicović kaže da je glavni problem to što država nema jasnu i ozbiljnu strategiju za borbu protiv droge i primećuje da se iz dosadašnjih iskustava može reći da je kod velikog broja mladih skoro postalo moderno koristiti narkotike:

„U Srbiji je veliki broj nezaposlenih, neizvesnost, država se bavi sama sobom i tako dalje. To je taj problem i to mladi osećaju – da su ustvari prepušteni ulici i sami sebi, odnosno kriminalnim organizacijama koje se bave drogama.“

Profesor Stevan Petrović smatra da je za suzbijanje problema droge neophodna akcija čitavog društva i procenjuje da neće biti lako boriti se protiv tog zla modernog doba:

„Dosta teško, zbog toga što roditelji ne znaju ništa o tom problemu. Znaju vrlo površno da postoje neke droge, ali ne znaju šta je to droga, kakve su komplikacije, da je narkomanija strašno teška bolest, teža od mnogih drugih bolesti, čak i od malignih obolenja, bolest koja totalno rastura porodicu.“

Marko Nicović zaključuje da država, ukoliko želi da sačuva mlade generacije, mora odmah da povede borbu protiv droge, iako ekspresnih rezultata, zbog svega navedenog, sigurno ne može biti:

„Potreban je ustvari jedan strateški plan koji treba da traje neprekidno, godinama. Da svi ljudi koji nešto znače u Srbiji u to budu uključeni – naučnici, sportisti, umetnici i tako dalje, koji bi doprineli tome da mladi vide uzore u njima, a ne u nekakvim kriminalcima.“

Proslavljeni vaterpolista Aleksandar Šapić do sada je nebrojeno puta apelovao na mlade da ne koriste drogu. Ovoga puta je to učinio i preko talasa Radija Slobodna Evropa:

„Droga je jedno veliko zlo današnjice i kada uzme maha, može da bude kobna. Ne samo što ima kobne posledice po onoga ko je konzumira, nego ima kobne posledice po čitavo njegovo okruženje. Ja ovom prilikom svim srcem apelujem na mlade ljude da se ne drogiraju, da ne uzimaju drogu, jer iz toga ništa dobro ne može da izađe i pre ili kasnije se to svakom obije o glavu.“

* * * * *

Na Kosovu se veoma lako može doći do svih vrsta narkotika, kažu zavisnici od droga. Kako je za kupovinu droge potrebno puno novca narkomani priznaju da do njega često dolaze nezakonitim putem. Ali sa porastom broja zavisnika, prema medicinskim radnicima, raste i broj narkomana koji žele da se leče.

Veoma je lako i čak neprimetno ući u svet droga i postati zavistan. Ono što je najteže je lečenje, jer je potrebno uložiti ogroman napor. Ovako počinje priča dvojice narkomana iz Kosova Polja, koji pokušavaju da se leče i realizuju svoj cilj - da drogama kažu ne.

Meti i Agron kažu da su shvatili kako je vreme da se vrate u normalan život. Zato se prisećaju početka i rizika kojim su bili izloženi.

Meti, star 20 godina, drogu koristi šest godina:

“Počeo sam sa marihuanom, koja kako kažu otvara put za druge droge. Najpre sam počeo u Nemačkoj, a kada sam se posle rata vratio na Kosovo sve je krenulo bez kontrole.”

Agron ima 18 godina, a pre dve godine je počeo da koristi narkotička sredstva:

“Sa marihuane sam prešao na ekstazi, zatim su sledili kokain, trodoni pa heroin. Onda sam koristio sve na šta sam naišao, nisam znao da kažem ne. Na početku se svi lepo osećaju ali ne znaju šta se kasnije dešava. Sada je sve veoma teško, pogrešili smo.”

Na Kosovu se veoma lako može kupiti droga. Prema rečima Metija, cena zavisi od kvaliteta, a vreme za nabavku je najmanji problem:

“Jedan gram kokaina košta između 70 i 100 evra zavisi od čistoće robe, ako je manjeg kvaliteta može se naći i za 20 evra. Lako je kad si u tom krugu, za šta vremena mogu nabaviit robu, samo je potreban jedan telefonski poziv.”

Pošto je za kupovinu droge potrebno puno para, narkomani često koriste i ilegalne puteve, a najčešći je krađa tehničkih aparata, jer se tako najbrže može zaraditi. Agron sa žaljenjem priča o tome:

“Heron je veoma loša stvar, moraš raditi i ono što ne želiš jer ti trebaju pare. Radio sva svašta, pet-šest meseci sam stalno krao, a u jednom trenutku sam shvatio da ovako više ne može i rekao sam stop.”

Ova dva mladića kažu da su sada van svakog velikog rizika jer se uspešno leče. Arta Haljiti, psiholog medicinskog Centra “Lavirint”, ustanova u kojoj se leče bolesti zavisnosti, u Prištini kaže da raste broj zavisnika, ali i onih koji traže pomoć:

“Nivo uspeha zavisi od mnogo faktora, ali najvažniji je volja i iskrena želja da ostave drogu.”

I Meti i Agron su svesni da je pravi lek volja.

“Od tebe zavisi 98 odsto, a dva odsto od pomoći okruženja ili lekara. Ali opet, kad nemaš podršku, sam si a imaš volju teško je”, kaže Meti koji od nedavno koristi samo kanabis i alkohol.

U sličnoj situaciji je i Agron.

“Dva meseca sam sedeo kući uopšte nisam izlazio, bio sam sa porodicom. Sada mi trodoni zamenjuju heroin, a i dalje koristim marihuanu i alkohol”, kaže Agron, svestan da ne može sve tako lako da ostavi ali i uveren da je na pravom putu.
XS
SM
MD
LG