Dostupni linkovi

logo-print

Umjesto olakšica, poskupljenje viza


Zoran GLAVONJIC, Dženana HALIMOVIC

Prema najavama iz Evropske unije izdavanje šengenskih viza za građane zemalja zapadnog Balkana moglo bi da poskupi sa 35 na 60 evra. Ovaj potez vezan je za ideju uvođenja putnih isprava urađenih po biometrijskom sistemu u EU, pa bi tako i vize za putovanje u te zemlje trebalo da budu urađene po toj tehnologiji, što povećava troškove njihovog izdavanja. Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, rekla je za naš program da iz Evrope još nema konkretnih informacija u vezi s ovim pitanjem.

“Ono što mogu da kažem jeste naravno da to nije povoljno za nas, jer uz troškove zdravstvenog osiguranja izdavanje viza bi moglo da dođe i na 100 evra po jednoj od tih viza, aplikacija. Uzimajući u obzir da su to sredstva koja se ne refundiraju, znači uplaćujete ih a ne znate da li ćete dobiti vizu, to može biti još jedan od elemenata za smanjenje interesovanje naših građana za putovanje u države EU.

Prema poslednjim podacima čak 56 odsto građana Srbije i Crne Gore nema pasoš, a 54 odsto mladih do 25 godina starosti nikada nije putovalo u evropske zemlje. To se objašnjava izolacijom u kojoj se zemlja nalazi i ozbiljnim procedurama za odobravanje putovanja u inostranstvo, pa u takvoj situaciji šengenske vize najčešće traže poslovni ljudi, studenti i mladi stručnjaci koji žele da se usavršavaju u Evropi. Ana Kanban iz Ajseka, organizacije koja se bavi razmenom studenata, kaže za naš radio da osim nekih najava u medijima još nema zvaničnih informacija da li će Evropa uskoro uvesti olakšice za studente i stručnjake, i dodaje da bi poskupljenje viza predstavljalo veliki problem.

“Mislim da naš standard uopšte nije zadovoljavajući da bi tako nešto mogli da prišute. Za organizacije kao što smo mi, koje imaju veliku povezanost sa drugim zemljama, povodom internacionalnih edukativnih seminara to predstavlja veliku prepreku. Bilo bi fenomenalno kad uopšte ne bi postojao taj režim viza, kada bismo mogli slobodno da putujemo.”

Ipak, dok jednog dana i zemlje Balkana ne budu dospele na belu šengensku listu, studenti i ostali moraće radi putovanja da se potrude više nego građani drugih evropskih zemalja. Ana Kanban:

“Evo na primer mi sad treba da putujemo na seminar u Litvaniju i nemamo u našoj zemlji tu ambasadu, moramo da idemo u Budimpeštu i da se čeka i to je baš komplikovan proces tako da nam to baš otežava taj vid edukacije.”

Uprkos svemu Tanja Miščević poručuje da ima razloga za optimizam i da će putovanja u inostranstvo biti lakša kada i kod nas budu uvedeni pasoši po biometrijskoj tehnologiji.

“Ono što je sada problem hašto nisu takvi pasošli izdati jeste činjenica što ne znate šta će biti napisano na prvoj strani, dakle koja je država. To je veoma skup posao tako da je stav da se sačeka završetak referenduma u Crnoj Gori da bi se znalo iza toga šta dalje i kako dalje postupati.”

Većina mladih Beograđana koje smo anketirali na ovu temu kaže da bi najbolje bilo bez viza.

“Treba ukinuti, ali neće nam ukinuti još uvek.”

“Bila sam u Italiji. Čekanje je dugo u redu, padala je kiša, to je grozno.”

“Mislim da treba da vode računa kome daju šengen i mislim da su u pravu. Moraju da se čuvaju.”

“Ja sam generalno protiv viza pošto pokušavam da otputujem negde trenutno, ali u startu mi treba 300 evra tako da ubija me to.”

“Treba ukinuti vizu, naravno. Samo teško da će to uraditi. Ipak smo mi Srbija.”

“Znaš, uopšte prema Evroskoj uniji mislim da niti mi trebamo njima niti oni trebaju nama.”

“Ako hoće da nas prihvate nek nas prihvate ovakve kakvi jesmo, da ne moramo da plaćamo ništa.”

* * * * * *

Prema najavama zvaničnika Evropske unije, Bosna i Hercegovina bi do kraja godine mogla očekivati liberalizaciju viznog režima. Frane Maroević, portparol Evropske komisije:

„Prvenstveno, to su kategorije studenti, poslovni ljudi, biznismeni koji bi lakše dolazili do viza i njihove vize bi trajale duže, a za obične građane se gleda da se nađe način da vize budu jedinstveno izdate od svih ambasada, znači da je isti tretman - u koju god ambasadu zemalja Evropske unije da dođu, da će biti tretirani na isti način.“

Za obične građane će, dakle, sve ostati manje-više isto, izuzev, možda, dugih redova ispred ambasada. No, oni ionako rijetko putuju, uz izuzetak državnih službenika.

„Slabo, vrlo slabo. Nema mogućnosti. Vizni režim - to nas upropasti.“

„Prošle godine sam bio jednom. Bio sam par dana u Njemačkoj.“

RSE: Jeste li zadovoljni kako Bosanci i Hercegovci dobijaju vize?“

„Ma kako ću biti zadovoljan? Jedva dobio. Jedva dobio vizu za Njemačku, još službeno tražio.“

„Rijetko, rijetko, vrlo rijetko - upravo zato što su problem te vize.“

„Ja ne apliciram pošto sam u specifičnoj situaciji. Radim u državnim institucijama, tako da ja mogu reći da mi koji radimo u državnim institucijama nemamo toliko problema. Radim u agenciji za promociju stranih investicija, pa sam u nekom olakšanom položaju.“

Lobiranju za liberalizaciju viznog režima pridružio se i visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling. Šiling je u Rimu, na godišnjem kongresu Evropske narodne stranke, te sastancima sa političarima iz čitave Evrope, iznio stav kako su vizne olakšice neophodne i za rast ekonomije. No, da bi se vizni režim ublažio, neophodne su i nove sigurnosne mjere, koje Evropska unija izričito traži od BiH. Miodrag Pandurević, pomoćnik ministra civilnih poslova BiH:

„Traži se od BiH da pristupi uvođenju biometrijskih pasoša. Pasoš je identičan sadašnjem našem pasošu, s tim što tehnički u koricama, ili eventualno u jednoj polukarbonatskoj kartici, kao stranici, se nalazi čip u kome su smješteni određeni podaci. U ovom trenutku zemlje primjenjuju sljedeće podatke: lik i otisak prstiju.“

Jedan od glavnih problema koji koči BiH jeste i neriješeno pitanje 1200 državljanstava i pasoša izdatih licima za koje se sumnja da su teroristi. Zlatko Lagumdžija, poslanik u Parlamentu BiH:

„Pređašnje vlasti, umjesto 1996. da, u skladu s Dejtonskim sporazumom, razriješe taj problem u roku od 60 dana, su godinama nakon toga generisali nova državljanstva i dovodili u pravnu zabludu i ljude kojima su to davali. I rezultat toga je bio da zbog nekoliko stotina lažnih državljana, građani ove zemlje, koji se smatraju poniženim kad ih neko stavi ustranu na graničnom prelazu, kad ih neko stavi da čekaju danima za vizu pred ambasadom, su svi taoci. Mi smo svi taoci neodgovorne politike koja je vođena od 1996. do 2000., kad su davana lažna državljanstva.“

Komisija za reviziju državljanstva još nije izašla sa konkretnim rezulatatima koji bi ukazali da se ozbiljno radi na sigurnosnim provjerama svih državljana BiH. I ovaj proces bi, kaže Pandurević, trebao biti okončan uporedo s uvođenjem novih pasoša:

„U sklopu toga posla, očekuje se da ćemo završiti i reviziju naturalizacije državljana koji su primljeni od 6. aprila 1992. do 1. januara 2006. godine. To moramo okončati. U jednom materijalu, koji je rađen zajedno sa institucijama Evropske unije i koji nosi naziv Modul viza, kaže se da taj posao treba okončati i onda možemo očekivati, zajedno s ostalim uslovima koji budu normalno postavljeni, liberalizaciju.“

Cijenu sporog rada administracije ponovno će platiti građani. Naime, Komitet za pravdu i unutrašnje poslove Evropske komisije radi na nacrtu odluke o poskupljenju viza za bh. građane sa 35 na 60 eura, zbog povećenja troškova sigurnosnih provjera. Inače, građani BiH su prošle godine na vize potrošili 50 miliona konvertibilnih maraka. Kako se uvođenje biometrijskih pasoša u najidealnijim okolnostima očekuje tek za dvije godine, jasno je da će kase ambasada već do kraja 2006. godine biti bogatije za oko 100 miliona konvertibilnih maraka, te da će i ove godine slobodno putovati samo odabrani.
XS
SM
MD
LG