Dostupni linkovi

logo-print

Dogovorena gradnja rusko-kineskog gasovoda


Gasovodom, koji će od Sibira voditi do kineskih industrijskih kompleksa gladnih energije, dve najveće azijske države i svetske velesile tek su počele da uobličavaju ono što su njihovi čelnici najavili početkom ove decenije kada su govorili o strateškom partnerstvu.

"Partneri su se saglasili da uspostave dve rute – iz istočnog i zapadnog Sibira. Biće lakše i brže dopremiti gas iz zapadnog Sibira. U vezi sa istočnom rutom čini mi se da ni tu uopšte nema problema. Ali to je druga faza saradnje na terenu", kaže predsednik Putin.

Kineska privreda koja već deceniju ipo, raste po stopi od neverovatnih desetak ili čak više posto godišnje, došla je u situaciju da je koči nedostatak energije. Rusija, država sa najvećim svetskim energetskim rezervama, voljna je da energente prodaje i Kini. To je jednostavna računica u kojoj su dve velike zemlje našle interes.

"Ruska strana je iskazala više puta želju da sarađuje na gradnji gasovoda. Kina u tome takođe želi da učestvuje", objavio je u Pekingu pred posetu portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Čin Gang. Samo nekoliko sati razgovora bilo je potrebno da sporazum bude sklopljen. Uostalom, ruski predsednik poveo je u Kinu, prema "Moscow Timesu" čak osam stotina ljudi, i to ne političara nego privrednika i stručnjaka energetskog sektora.

Bilo je u Pekingu dakako reči i o "čistoj politici", ali biznis je i jednima i drugima ovog puta prioritet i to su jasno pokazali. Od čisto političkih tema pomenuto je da obe strane imaju isti cilj i kada je reč o pregovorima o severnokorejskom nuklearnom oružju i o iranskom nuklearnom programu.

"I Kina i Rusija žele da konstruktivno učestvuju u pregovorima i imaju isti cilj da ova pitanja budu rešena kroz pregovore", kaže Čin Gang.

Šta donosi veliki rusko-kineski energetski deal? Pre svega interesantnu situaciju u trouglu velikih azijskih država – Rusije, Kine i Indije. Jer manje od tri sedmice pre nego što je ovaj sporazum sklopljen, u Indiji – ogromnoj azijskoj zemlji koja ništa manje od Kine ne vapi za energijom – predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) sklopio je sporazum o američko-indijskoj nuklearnoj saradnji u civilne svrhe. Drugim rečima Indiji, pre samo neku godinu još delimično izolovanoj zbog nuklearne trke sa Pakistanom, data je mogućnost oslonca na stranu atomsku tehnologiju. Sada Kina, azijski rival Indije dobija stabilni izvor relativno jeftine energije za koju joj ne treba nikakva nova tehnologija, odnosno ona tehnologija koju već nema. Naravno, i Rusija i Kina pokušavaju da smanje dominaciju Sjedinjenih Američkih Država u svetskoj politici, i to ne kriju. Ali ni Rusko-kinsko političko rivalstvo iz doba hladnog rata nije zaboravljeno. Mnogi problemi nisu još rešeni, ali su nesuglasice za sada pometene pod tepih jer reč je o ekonomskim interesima. Kina i Rusija su pre samo petnaest godina trgovale za, za tako velike zemlje, tričavih 5-6 milijardi dolara godišnje. Trgovinska razmena planirana za period do 2010 desetostruko je veća i trebalo bi da dostigne 60-80 milijardi dolara. Uostalom davno je rečeno da ništa ne zbližava tako dobro kao novac.
XS
SM
MD
LG