"Jednim delom ta činjenica se duguje tome što Novi Sad jeste multietnička, multikonfesionalna i multikulturna sredina", kaže za RSE Radivoje Jovović, politikolog i predstavnik Saveza antifašista Vojvodine.
Ali je, dodaje on, drugi razlog zbog kojeg su antifašistički pokret i čitav niz antifašističkih organizacija i pojedinaca koji su tako orijentisani, izbili u javni prostor u Novom Sadu kao značajno vidljivi jeste da upravo u takvom podneblju ima ponajviše meta za različite fašističke napade i ispade.
"Time što je došlo do jedne radikalizacije desnice i do nabujalog šovinizma u našem društvu, Novi Sad i njemu slične sredine su ponajviše mete takvih pojava", ocenjuje Jovović.
Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji, a u njemu prema poslednjem popisu stanovništva živi više od 20 nacija. U zvaničnoj upotrebi je četiri jezika. Grad je takođe i administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine, koja se nalazi na severu Srbije.
Promovisanje društvenih sukoba
Radivoje Jovović navodi da režimu u Srbiji odgovara promovisanje društvenih sukoba i da se upotreba nacionalizma i fašizma politički izrazito isplati režimu.
"Za početak tom upotrebom režim skreće pažnju sa važnih društvenih i ekonomskih problema i njihovih uzroka. Zatim razjedinjuje važne društvene otpore. Ako na radnom mestu uspete da razjedinite Slovaka, Mađara, Srbina, utoliko će slabiji sindikat biti", kaže Jovović.
On navodi da se fašističke metode koriste i za zastrašivanje građana.
"Uvek se nađe neka stavka po kojoj se taj građanin predstavlja kao različit i kao tobožnja opasnost po društvenu celinu i zajedništvo bilo na etničkoj, religijskoj ili liniji mimoilaženja stavova", kaže Jovović.
Osim toga, on ukazuje i na pojavu tzv. anti-antifašizma što znači, kako kaže, denunciranje, relativizovanje i kompromitovanje antifašizma i njegovih tekovina na ovim prostorima.
Protest antifašista i odgovor desničara
Na Trgu slobode u Novom Sadu u ponedeljak uveče, 19. aprila, održan je protest 'Novi Sad protiv fašizma' zbog nedavnog napada na radijskog voditelja Daška Milinovića u tom gradu.
Daško Milinović, novosadski novinar i radijski voditelj, napadnut je rano ujutro 16. aprila, nakon što su ga dvojica muškaraca prvo isprskali suzavcem, a potom udarali metalnom šipkom.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je istog dana saopštilo da je jedan od napadača uhapšen, a da se za drugim intenzivno traga.
Okupljeni građani su sa Trga slobode prošetali do Keja žrtava racije i spomenika žrtvama fašizma 'Porodica'.
Na istom mestu nešto ranije, kako je preneo portal 021, oko 30 pripadnika ekstremno desničarske organizacije "Tradicionalisti", zapalili su sveće. Njih je policija udaljila od spomenika žrtvama racije pre nego što je stigla kolona građana sa Trga.
Desničari su prethodnih dana na društvenim mrežama kao kontraskup protestu antifašista najavljivali da će kod spomenika žrtvama fašizma odati počast "žrtvama srbomržnje i separatizma".
Spomenik žrtvama fašizma na novosadskom keju podignut je u znak sećanja na stradale u Novosadskoj raciji u Drugom svetskom ratu. U januaru 1942. pripadnici mađarskih okupacionih snaga su u Novom Sadu ubili i pod led Dunava bacili više od 1.300 Jevreja, Srba i Roma. Taj zločin je ostao upamćen kao Novosadska racija.
Racija je sprovedena u Novom Sadu, potom u Šajkaškoj oblasti, Čurugu, Gospođincima, Đurđevu, Mošorinu, Titelu i drugim mestima.
Napadi na novinare i aktiviste
U istom danu kada su građani protestovali zbog napada na Milinovića, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izrazilo je zabrinutost zbog dva slučaja ugrožavanja novinarske profesije.
Kako je navedeno novinari novosadskog informativnog portala "021" zatekli su 18. aprila plakate zalepljene na zgradi svoje kancelarije na kojima piše "Autonomaši, ovo je Srbija!", dok je novinarka Verica Mariničić na jednom nalogu primetila vulgarnu poruka koja sadrži i određenu pretnju.
Grafit sa imenima nekoliko mladih aktivista opozicionih stranaka, koji su označeni kao izdajnici i potencijalna meta odmazde ispisan je 15. marta u Novom Sadu.
Nadležne komunalne službe prekrečile su taj grafit, a gradonačelnik Miloš Vučević poručio je da u Novom Sadu nema mesta za one koji pokušavaju da pošalju takve poruke.
Kada su se početkom februara u Omladinskom centru CK 13 okupili antifašisti na skupu zatvorenom za javnost, pripadnici desničarske organizacije "Tradicionalisti" su nekoliko stotina metara odatle, ispred Uspenske crkve, palili sveće Milanu Nediću, predsedniku kvislinške Vlade u Srbiji u vreme Drugog svetskog rata.
Desničarima je smetalo što su antifašisti za svoj skup izabrali dan kada je, po zvaničnoj verziji, Nedić izvršio samoubistvo. Ipak, okruženi policijom odustali su od prvobitne ideje da priđu centru gde su bili okupljeni antifašisti.
U novembru prošle godine na ulazu u zgradu u kojoj živi Dinko Gruhonjić, urednik istraživačko analitičkog centra Voice i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ispisani su nacistički simboli i grafiti mržnje.
Do sukoba je došlo u oktobru 2007. kada su se skupu "Srpski marš" neonacističke organizacije "Nacionalni stroj", usprotivili građani koji su organizovali kontramarš "Stop fašizmu". Tada su neonacisti kamenicama napali učesnike antifašističkog skupa.
Stvaranje Antifašističke koalicije
Zbog narastajućeg ekstremizma u Srbiji grupa vojvođanskih nevladinih organizacija je u cilju organizovanog suprotstavljanja inicirala okupljanje Antifašističke koalicije.
"Mi imamo različite afinitete, različite starosne i obrazovne strukture, kao i različita usmerenja u ovim aktivnostima, ali smo pre nekoliko godina uvideli da je neophodno da se skupimo u jednu veliku antifašističku koaliciju", kaže Radivoje Jovović iz Saveza antifašista Vojvodine.
On navodi da se dosta toga zasniva na entuzijastičnom građanskom otporu i na pokušajima da se izgradi mentalitet građanskog otpora.
Jedan od načina na koji se ukazuje na opasnost od širenja fašizma u Srbiji i zemljama regiona je i festival 'Ulice protiv fašizma'. Festival se u Novom Sadu održava 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, a organizator je Antifašistička akcija Novi Sad (AFANS).
Poslednji koji je održan 2019. godine bio je 19. festival po redu.
Takođe na Fruškoj gori su se 15 godina zaredom povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, okupljali antifašisti i antiratni aktivisti iz regiona.
Na poslednjem antifašističkom pikniku, čiji je domaćin Aleksandar Popov iz Igamanske inicijative, pre nego što su "štafetu" prepustili mlađima, nekadašnji državnici, diplomate i članovi Igmanske inicijative su poručili da fašizam nije mrtav već da samo menja oblike i da je zato potrebno da se mladi aktivnije uključe u antifašističko delovanje.
"Mnogi to potcenjuju, mnogi misle da je to nešto prolazno, ali bauk fašizma kruži Evropom i on je i nas zahvatio", poručio je tada na Fruškoj gori bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Facebook Forum