Dostupni linkovi

logo-print

TI: Političke elite na Balkanu imaju preveliku moć


U izveštaju, između ostalog, stoji da su političke partije najmanje transparentne

U izveštaju, između ostalog, stoji da su političke partije najmanje transparentne

Borba protiv korupcije u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj posustaje, što dovodi u rizik pristupanje ovih zemalja Evropskoj uniji, ocenjuje se u izveštaju organizacije Transparency International objavljenom 10. novembra.

Političke elite imaju preveliku moć, stoji između ostalog, u izveštaju Nacionalni sistemi u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: Prioriteti za reforme (National Integrity Systems in the Western Balkans and Turkey: Priorities for Reform) u kome se porede prilike u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj.

Dodaje se da nivoi korupcije i slabog upravljanja u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj podrivaju stabilnost u inače krhkom regionu.

Iako su mnoge zemlje obuhvaćene studijom preduzele važne korake kako bi razvile i osnažile antikorupcijski sistem, napredak je spor i uglavnom na papiru. Zakoni jesu doneseni ali se ne sprovode. Nezavisnost medija i civilno društvo su takođe ugroženi i izloženi pretnjama.

U izveštaju, između ostalog, stoji da su političke partije najmanje transparentne. Imaju najveću moć i retko su sankcionisane zbog korupcije, što snažno utiče na ostale stubove nacionalnih sistema.

Kršenje propisa tokom izbornih kampanja skoro nikada nisu sankcionisana, a oni sa novcem mogu da utiču na izbore, zaključuje se u izveštaju.

Primeri direktne i indirektne manipulacije političkog sistema kojima region obiluje su: navodi o pokušajima da se kupe glasovi (BiH, Crna Gora); manipulacija medijske pokrivenosti političkih protivnika (BiH, Makedonija, Crna Gora, Srbija, Turska); otpuštanje državnih službenika koji nisu povezani sa vladajućom elitom (Makedonija); raspad opozicionih stranaka na osnovu optužbi za ugrožavanje državne bezbednosti (Turska); pružanje ograničene državne pomoći manjim opozicionim strankama (Crna Gora, Turska), zloupotreba javnih sredstava u izborne svrhe (Crna Gora, Srbija) i stranačka kontrola državnih preduzeća (sve zemlje Zapadnog Balkana).

Mediji i institucije civilnog društva širom regiona izloženi su direktnim i indirektnim pritiscima, uključujući fizičke pretnje i napade (Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora, Srbija, Turska); diskreditujuće kampanje i tužbe za klevetu (Albanija, BiH, Makedonija, Srbija), finansiranje provladinih medija stranačkim sredstvima za oglašavanje sa jedne strane (BiH, Makedonija) i korišćenje poreskih inspekcija i nejednake primene zakona u cilju zastrašivanja medija koji kritikuju Vladu, na drugoj strani (BiH, Makedonija, Turska).

Medijski sektor u svim zemljama karakteriše kontrola vladajuće strukture i spoljno mešanje koje dovodi do autocenzure, što onemogućava medije da istupaju kao nezavisni.

U izveštaju su ponuđene i ključne preporuke:

Uticaj na sudstvo i tužilaštvo mora biti smanjen u korist obezbeđivanja transparentnijih i objektivnijih sistema za imenovanja i razrešenja sudija i tužilaca.

Sve optužbe za pretnje i nasilje nad novinarima i predstavnicima civilnog društva moraju da se ispitaju bez odlaganja, a tamo gde se ispostavi da su optužbe osnovane, da se sprovedu i odgovarajuće kazne.

Mora postojati snažniji i bolje koordiniran uvid u finansiranje aktivnosti i kampanja političkih partija, kao i da kršenja izbornih propisa moraju biti dosledno kažnjavana.

XS
SM
MD
LG