Mađari će se u nedelju, 2. oktobra, na referendumu izjasniti o evropskim kvotama za prihvat migranata, a istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da se dobar deo stanovništva protivi prihvatu migranata, mada nije izvesno da će odziv glasača biti dovoljan.
Da bi referendum uspeo, potrebno je da glasa najmanje 50 odsto upisanih birača plus jedan, a uprkos intenzivnoj kampanji vlade kroz reklame i pojavljivanja zvaničnika u javnosti, istraživanja pokazuju da nije ni izdaleka izvesno da će odziv biti dovoljan, preneo je AP.
S druge strane, verovatno je da će većina onih koji se kroz dva dana budu izjasnili, stati uz premijera Viktora Orbana i glasati protiv sistema kvota.
Francuski Mond podseća da je istraživanje istraživačkog centra Pju (Pew) jula ove godine pokazalo da 76 odsto stanovnika smatra da prisustvo izbeglica povećava verovatnoću terorističkog napada, dok 82 odsto smatra da predstavljaju teret za zemlju i domaćem stanovništvu uzimaju i poslove, i novac za socijalne usluge.
Vol strit džornal (WSJ) ukazuje da Mađari nisu raspoloženi da prihvate migrante, uprkos tome što je nezaposlenost u padu, emigracija velika, i što nema dovoljno radnika za neke poslove.
Tu zemlju s 10 miliona stanovnika je od 2004, kada je pristupila EU, napustilo 350.000 obučenih i obrazovanih, od čega je 90.000 otišlo u Veliku Britaniju. U kombinaciji sa niskom stopom rađanja i starenjem stanovništva, to rezultira upornom nestašicom radnika u uslužnim delatnostima, fabrikama i u poljoprivredi.
Ni za poslove s nižim kvalifikacijama više nema kandidata jer ni studenti koji su u komunističko doba bili jeftina radna snaga za branje jabuka, više ne dolaze na polja, dok neki koji su obavljali mnoge poslove u poljoprivedi sada odlaze na Zapad.
Privredni rast trebalo bi ove godine da iznosi 2,0 odsto, a najveće Udruženje preduzetnika i zaposlenih "Mđos" (Mgyosz) upozorava da nestašica radne snage može da ugrozi rast. Ipak, i to udruženje deli stav premijera Orbana da su Mađarskoj potrebni samo visokokvalifikovani migranti koji mogu i kulturološki da se uklope.
Antimigrantska retorika dodatno se zaoštrava bujanjem desnice.
Premijer i predsednik konzervativnog Fidesa (Fidesz) Orban suočava se s jakom konkurencijom ekstremno desničarskog Jobika (Jobbik) kojem je vetar u leđa dala baš Orbanova retorika. Jobik, na čelu sa Gaborom Vonom, neguje evroskeptičnu, antisemitsku i ksenofobnu retoriku, i pretenduje da 2018. na izborima pobedi Fides i zbaci Orbana.
