Nordijske države polako gube nacionalni identitet i sve više postaju zemlje došljaka, a starosedioci bi mogli da završe kao manjine, navode skandinavski mediji.
Dok sve starije Skandinavce rastućim tempom zamenjuju imigranti, stanovništvo nordijskih zemalja postaje sve više - međunarodno.
Evropska populacija smanjuje se zabrinjavajućom brzinom. Tako je 1955. godine u Evropi živelo 23 odsto svetske populacije, a očekuje se da će 2050. godine taj procenat opasti na svega sedam odsto.
Tako je poslednjih godina u Danskoj natalitet smanjen na 1,6 odsto, dok je neophodan prosek od najmanje 2,1 djeteta po paru kako bi se održala stabilna populacija.
Osim toga, broj starijih lica utiče na sistem socijalne zaštite.
Danski kolumnista Nils Peter Rigard cinično navodi da je "najvažniji element ekonomije te zemlje - radna snaga bez Alchajmerove bolesti".
"Za 20 godina imaćemo četiri puta više pripadnika populacije iznad 80 godina, a fabrike za proizvodnju `šetalica` postaće rudnici zlata", navodi on za danske novine "Berlingske".
U tekstu "Mi, Danci, uskoro odlazimo u istoriju" Rigard navodi da neuspeh vlasti u rešavanju demografske probleme šalje Dansku direktno u provaliju.
Kao i njeni drugi nordijski "rođaci", Danska se oslanja na imigrante kao instant rešenje za unošenje novog života u privredu zemlje.
Početkom devedesetih godina prošlog vieka ukupan broj imigranata iznosio je samo 4,3 odsto norveške populacije. Četvrt veka kasnije ima ih 16,3 odsto, od ukupno 5,2 miliona stanovnika.
U Švedskoj je procenat stranih državljana "porastao" sa četiri odsto 1960. godine na 17 odsto 2015. godine.
Među onima koji su stalno nastanjeni u Finskoj i imaju između 25 i 44 godine, svaki deseti stanovnik ima strano porieklo, pokazuju najnoviji podaci statistički podaci.
Od 5,4 miliona stanovnika Finske, 6,2 odsto je stranog porekla.
Ukupno 85 odsto njih su prva generacija imigranata, a samo oko 15 odsto rođeno je u Finskoj, navodi finska nacionalna televizija "Ile".
