Dok su na Kosovu podsetili na 24. mart kao istorijski dan kada je NATO napao srpske vojne ciljeve, koji su činili teške zločine nad albanskim narodom, u Beogradu je odata počast žrtvama stradalim u NATO bombardovanju, te održana dva protestna skupa. Protestni skup na godišnjicu NATO intervencije održan je i u Banjaluci.
Na 17. godišnjicu od NATO intervencije, Skupština Kosova je izrazila zahvalnost NATO-u i savezničkim zemljama za kampanju koja je, kako su rekli, Kosovu donela slobodu.
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je rekao da je 24. mart istorijski datum, dan kada je NATO napao srpske vojne ciljeve, koji su činili teške zločine nad albanskim narodom.
Premijer Kosova Isa Mustafa je intervenciju NATO-a nazvao spasonosnim činom i, povodom toga, izrazio duboku zahvalnost.
Intervencija NATO-a je bila nova nada za albanski narod koji je prolazio kroz teror Miloševićevog režima, napisao je na svom Fejsbuku predsednik Kosova Hašim Tači.
“To je bilo novo poglavlje kosovske istorije koje je otvorilo put za oslobođenje i za našu nezavisnost. Doživotno smo im zahvalni”, poručio je Tači.
S druge strane, predstavnici kosovskih Srba su položili vence na Spomenik istine u Mitrovici, posvećen poginulima u NATO bombardovanju i žrtvama Oslobodilačke vojske Kosova. U centru Zvečana otkriven je i spomenik 13 žrtava NATO bombardovanja.
Podsetimo, nakon 78 dana bombardovanja, Slobodan Milšević, tadašnji predsednik SR Jugoslavije, prihvatio je Kumanovski sporazum, čime su se stvorili uslovi za brz povratak oko milion kosovskih Albanaca nasilno proteranih sa Kosova uglavnom u Makedoniju i Albaniju.
Tokom rata na Kosovu je ubijeno12.000 civila, oko 2.000 se vode kao nestali, a preko 800.000 je proterano.
Tadašnji američki predsednik Bil Klinton, upoređujući događaje na Kosovu sa Holokaustom, rekao je da je NATO okončao namerne i sistematske napore za etničko čišćenje i genocid.
Desetog juna Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 12 44, čime se uspostavila privremena UN administracija na Kosovu i pojačalo vojno prisustvo KFOR-a. Mirovna misija NATO-a, KFOR, i dalje je prisutna na Kosovu i pomaže dalju transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova. Kosovo je u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom izgradilo svoje institucije, koje su 17. februara 2008. proglasile nezavisnost Kosova.
Pokušali su da ubiju Srbiju
Centralno obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja i sećanje na žrtve u Srbiji održano je u Varvarinu, gradu u kome je 30. maja 1999. godine na mostu na Velikoj Moravi poginulo 10 građana, a 17 teško ranjeno. Najmlađa žrtva bila je 15-godišnja Sanja Milenković, učenica Matematičke gimnazije u Beogradu.
Komemoracija je počela parastosom i minutom ćutanja. Nakon toga u znak sećanja na stradale venci i cveće bačeni su s mosta u Veliku Moravu.
"Na današnji dan pre 17 godina pokrenuta je agresija na Srbiju i pale su prve bombe. I narednih 78 dana bombe su i dalje padale ubijajući muškarce, žene i decu... Ubijali su ljude pokušavajući da ubiju Srbiju... I danas, 17 godina kasnije, uspravno i ponosno, tužnim glasom, tiho i jasno možemo da kažemo da ste ubijali decu, ali Srbiju niste ubili, jer Srbiju niko ne može da ubije", rekao je premijer Aleksandar Vučić.
Vučić je istakao da Srbija pamti i nikada ne zaboravlja, ali da mora da živi i gleda u budućnost.
“Užase prošlosti ne smemo da zaboravimo i nikada ih nećemo zaboraviti. Narodi koji su nas pre 17 godina napadali, napadnuti su danas. Tada smo bili na suprotnim stranama, a sada smo na istim. To je znak da smo smogli snage da ustanemo, oprostimo i budućnosti damo šansu. Srbija je danas jača, hrabrija, pametnija i mudrija nego što je bila”, ocenio je srpski premijer.
U Beogradu dva protestna skupa povodom godišnjice NATO bombardovanja. Radikali su na predizbornom mitingu obeležeili i godišnjicu NATO bombardovanja. Lider radikala, haški optuženik Vojislav Šešelj je rekao da je NATO “zločinačka organizacija” od koje Srbija treba da se distancira. Među parolama bila je "NATO je bacio više bombi na Srbiju nego svi teroristi na svetu”.
Nešto kasnije na drugom kraju grada okupili su se sledbenici Gorana Davidovića Firera, vođe srpskih neonacista. Firerovci su održali "Marš sećanja". Ispred crkve Svetog Marka, kako javlja Blic, okupilo se oko stotinak pripadnika ove deničarske organizacije. Deo njih nosio je fantomke, a držali su transparent na kojem piše "Nismo oprostili".
Skup su obezbeđivale jake policijske snage.Samo nekoliko metara dalje stajala je grupa antifašista, negodujući zbog desničarskog skupa.
Desničari su skandirali "Radovan Karadžić", "Milica Rakić", “Srbija Srbima”, “Ne treba nam Unija"...Ispred zgrade Generalštaba jedna od učesnica održala je govor, nakon čega je skup završen.
Policija je, inače,dozvolila taj skup, jer, kako su naveli, nije bilo zakonskog razloga za zabranu skupa. Marš je prijavio građanin koji nema veze sa zabranjenim neonacističkim organizacijama, rekli su u policiji.
Podgorica: Poruke protiv NATO i vlasti Crne Gore
U Podgorici je povodom 17 godina od početka Nato bombardovanja održan skup protivnika NATO-a pod nazivom "Ne zaboravljamo", a u organizaciji Nove srpske demokratije.
Na Trgu nezavisnosti viorile su se zastave Srbije, Rusije i Nove srpske demokratije a okupljeni su nosili parole protiv NATO kao i slike ruskog predsjednika Vladimira Putina.
Anti NATO protest u Podgorici
Na početku mitinga su se oglasile sirene za vazdušni napad, kao 1999. godine.
Prikazan je dokumentarni film o bombardovanju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije a prikazivani su i inserti iz filma "Boj na Kosovu".
Skupu su prisustvovali predstavnici više političkih partija, nepolitičkih organizacija, ratni veterani i ostali protivnici ulaska Crne Gore u NATO.
Prije govora političara, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, koje je predvodio episkop budimljansko nikšićki Joanikije, obavilo kasnije moleban za žrtve bombardovanja 1999.
On je pročitao imena poginulih u Crnoj Gori za vrijeme bombardovanja:
"Stradali su očuvali obraz Crne Gore. Treba da ih se sjeti vlast jer ovi izginuli nisu Vijetnamci već Crnogorci. Vlast protiv narodne volje priznala nezakonitu tvorevinu na Kosovu i Metohiji i time Srbiji nanijeli duboku ranu. Crnoj Gori namijenjena uloga krpe da briše krvave tragove NATO-a i albanskih terorista.", rekao je Joanikije.
Lider opozicinog Demokratskog fronta Andrija Mandić okupljenima je rekao da "mi branimi veliku stvar".
"Pozivamo na uzbunu, i oni koji nisu došli i njih pozivamo da budu sa nama na putu Svetog Petra Cetinjskog. Ako se ne odazovu mi smo dovoljno jaki da ovu borbu dovedemo do kraja", rekao je Mandić.
Poslanik Demokratskog fronta Janko Vučinić poručio je "dolje nato pakt, dolje ubice"." Grdno su se prevarili oni koji misle da ce Crna Gora pred vratima NATO-a. Narod je protiv ulaska u NATO i poručujemo Milu izdajniku da je došlo vrijeme da se narod pita". rekao je Vučinić.
On je poručio ambasadorima zemalja NATO-a da se "ne ponašaju kao okupatori, jer smo spremni na borbu".
"Zalud ste nas bombardovali nikad se nećemo odreći Kosova i Metohije. Ambasadora SAD Uehara formalni premijer Crne Gore naredila je Đukanoviću i Markoviću da razbije proteste Fronta jer su se nosile majice sa likom Putina i ruske zastave", rekao je Milan Knežević iz Demokratske narodne partije.
Direktor portala IN4S Gojko Raičević zamolio je prisutne da svojim potpisom podrže održavanje referenduma za ulazak u NATO. Sa strane su bili postavljeni pultovi za prikupljanje potpisa.
Glumica Ivana Žigon je otpjevala pjesmu "Kosovski božuri" i recitovala stihove Dobrice Erića.
Banjaluka: Petnaestak građana na anti NATO protestu
Udruženje građana "Istočna alternativa" Republike Srpske u Banjaluci uspela je da okupi na protestu povodom godišnjice NATO bombardovanja tek 15-ak građana. Osim nekoliko transparenata na kojima je pisalo „Nećemo vam zaboraviti bombe“ nošene su i slike predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina
Predsjednik udruženja "Istočna alternativa" Vojin Pavlović, rekao je da, osim podsjećanja na početak napada NATO-a na Srbiju, ovom protestnom šetnjom želi se iskazati i podrška prvom predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji je prvostepenom presudom u Haškom tribunalu osuđen na 40 godina zatvora.
„Nije slučajno da se danas izriče presuda u Hagu dr Radovanu Karadžiću na dan kada je NATO počeo ubijati srpski narod. Danas smo trebali da pokažemo srpsko jedinstvo pokazujući da smo uništeni, da smo ubijani od NATO agresora i da branimo prvog predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića. 'Istočna alternativa' traži od rukovodstva Republike Srpske i Srbije prekid saradnje sa NATO savezom, Haškim tribunalom i EU i uspostavljanje i jačanje veza sa Rusijom", poručio je Pavlović, naglasivši da samo čvrste veze u svim oblastima sa bratskim ruskim narodom su garancija opstanka srpskog naroda.
