Dostupni linkovi

logo-print

Zatvoren Zemaljski muzej u Sarajevu



Zakivanjem dasaka na ulaznim vratima Zemaljskog muzeja u Sarajevu, danas je ta kulturno-istorijska institucija zvanično zatvorena za javnost.

Prvobitno je zatvaranje bilo najavljeno za 11 sati, ali je odloženo jer je to sprečila grupa članova Antidejton grupe, tražeći da se pronađe rešenje za nastavak rada Muzeja.

Dva člana Antidejton grupe, Nihad Aličković i Fahrudin Bezdrob, odlučili su da se vežu za stub unutar Zemaljskog muzeja u znak protesta zbog njegovog zatvaranja.

"Tražimo odlaganje zatvaranja ove institucije na dva meseca i u tom periodu tražimo da se donese zakon kojim će biti regulisan status svih kulturnih institucija", kazao je Aličković za portal Klix.ba.

Aličkoviću i Bezdrobu pridružila se i Hana Obradović, studentkinja Filozofskog fakulteta, a posle nje u Muzej su stigli i članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu.

Pridružili su im se i direktori kulturnih institucija u Sarajevu, ali među okupljenima nije bilo političkih predstavnika.

Zemaljski muzej u Sarajevu osnovan je 1888. godine i u 124 godine svog postojanja nikada nije prestajao da radi.

Ta najstarija kulturna ustanova u Bosni i Hercegovini ima status nacionalne galerije sa zbirkama neprocenjive vrednosti, koje svedoče o kulturnom, civilizacijskom i svakom drugom razvitku tokom bosanskohercegovačke istorije.

Posle rata u Bosni i Hercegovini rad Zemaljskog muzeja finansiran je iz budžeta Kantona Sarajevo i Federacije BiH.

Zbog nedostatka sredstava, Zemaljski muzej godinama neredovno isplaćuje plate zaposlenima, ne može izmirivati račune za komunalne usluge i ne može finansirati održavanje i rekonstrukciju najreprezentativnijeg kompleksa zgrada koju je izgradila
Austro-Ugarska.

Četiri muzejske zgrade izgrađene su 1913. godine na Marindvoru u Sarajevu. One uokviruju prostor u kojem je smeštena botanička bašta.

Direktor Zemaljskog muzeja Adnan Busuladžić od ranije optužuje vlast i političare u BiH da su glavni krivci za zatvaranje Muzeja.
XS
SM
MD
LG