U Grčkoj se danas, na prevremenim poslaničkim izborima glasa za novi saziv Skupštine, da bi se posle pola godine, umesto privremene vlade koju su nametnuli dužnička kriza države i strani poverioci na čelu sa EU, izabrala nova, stalna Vlada i sprovela reforme kojima javnost nije naklonjena.
Rekordan broj stranaka, 32, kvalifikovao se za neizvesnu trku za 300 poslaničkih mesta. Na vidiku još nema pobednika. Vladu će, po svemu sudeći, činiti neka postizborna koalicija koju čekaju malo vlasti i preveliki dugovi.
Dve do sada vodeće stranke, socijalistički PASOK i desničarska Nova demokratija po anketama jedva ukupno privlače 30-tak odsto birača, četvrtina birača bi mogla bojkotovati izbore, a oko polovine glasača se opredeljuje za sasvim nove partije koje propagiraju reviziju nametnutih mera štednje i, umesto toga, snažno ulaganje u razvoj da bi se namaklo novca za više od 100 milijardi evra preostalog duga i da bi se smanjila nezaposlenost koja je iznad 16 odsto.
Ima procena da će, posle dosadašnje, privremene, i novu, koalicionu vladu, predvoditi Lukas Papadimos (65) ekonomista, nesporni stručnjak za finansije, bivši guvener (centralne) Banke Grčke, a do pred kraj prošle godine i potpredsednik Evropske centralne banke.
Papadimosova vlada je progurala sve mere koje su zahtevali poverioci. Oni očekuju da nova vlada obezbedi sprovođenje dogovorenih reformi i mera i da vrati dugove i plaća račune.
Za glasove 9,8 miliona birača, u 56 izbornih okruga na koliko je podeljena Grčka, nadmetaće se 32 stranke i grupe od kojih je svega sedam postojalo pre ovih izbora. Minimum za ulazak u Skupštinu je tri odsto i ankete pokazuju da će se njen sastav bitno promeniti da će poslanička mesta podeliti desetak stranaka.
Rekordan broj stranaka, 32, kvalifikovao se za neizvesnu trku za 300 poslaničkih mesta. Na vidiku još nema pobednika. Vladu će, po svemu sudeći, činiti neka postizborna koalicija koju čekaju malo vlasti i preveliki dugovi.
Dve do sada vodeće stranke, socijalistički PASOK i desničarska Nova demokratija po anketama jedva ukupno privlače 30-tak odsto birača, četvrtina birača bi mogla bojkotovati izbore, a oko polovine glasača se opredeljuje za sasvim nove partije koje propagiraju reviziju nametnutih mera štednje i, umesto toga, snažno ulaganje u razvoj da bi se namaklo novca za više od 100 milijardi evra preostalog duga i da bi se smanjila nezaposlenost koja je iznad 16 odsto.
Ima procena da će, posle dosadašnje, privremene, i novu, koalicionu vladu, predvoditi Lukas Papadimos (65) ekonomista, nesporni stručnjak za finansije, bivši guvener (centralne) Banke Grčke, a do pred kraj prošle godine i potpredsednik Evropske centralne banke.
Papadimosova vlada je progurala sve mere koje su zahtevali poverioci. Oni očekuju da nova vlada obezbedi sprovođenje dogovorenih reformi i mera i da vrati dugove i plaća račune.
Za glasove 9,8 miliona birača, u 56 izbornih okruga na koliko je podeljena Grčka, nadmetaće se 32 stranke i grupe od kojih je svega sedam postojalo pre ovih izbora. Minimum za ulazak u Skupštinu je tri odsto i ankete pokazuju da će se njen sastav bitno promeniti da će poslanička mesta podeliti desetak stranaka.
