U Beloj Palanci, u proteklih šest dana održane su dve tradicionalne manifestacije “Dani banice” i “Sajam starih i umetničkih zanata”, koje su u ovu opštinu na istoku Srbije privukle više od 10.000 posetilaca, među kojima je bio i veliki broj gostiju iz Bugarske i Makedonije.
Prema oceni organizatora, ovakve manifestacije, pored očuvanja tradicije, doprinose i upoznavanju i zbližavanju naroda sa ovog dela Balkana, čije se kulture i običaji razlikuju, ali i imaju mnogo zajedničkih tačaka.
U pripremi tradicionalnih pita banica takmičilo se više od 200 domaćica iz Srbije, Bugarske i Makedonije, a gosti su mogli da probaju specijalitete od sira, tikve, oraha, livadskog zelja, vinovog lista, kupusa, jabuka i višanja, koji se prave po receptu starom nekoliko vekova, bez ikakvih savremenih dodataka, pa čak i bez kvasca.
Jelena Golubović, iz Udruženja “Miris zavičaja”, kaže za Radio Slobodna Evropa da je banica jelo koje se priprema u istočnoj Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji, specifično po načinu pripremanja, ali i po svojstvenom ukusu.
“Sukana banica, je karakteristično jelo za naše podneblje, pravi se na klasičan način tako što se zamesi testo od brašna, vode i soli. Obično se ne stavlja ni kvasac, a testo se razvlači sukaljkom. Potom svaka domaćica, po svojoj želji pravi fil, umota banicu i ispeče je. Ništa komplikovano, ali je to jelo karakteristično za ove krajeve jer se pravi u svim mogućim prilikama. U Beloj Palanci je maltene, nezamisliva ishrana bez banice“, kaže Golubovićeva.
U nastavku “Dana baice” održan je i dvodnevni Sajam starih i umetničkih zanata na kome je više od 60 zanatlija i umetnika gostima iz zemlje i inostranstva predstavilo svoje umeće u izradi duboreza, slika i ikona, a bilo je i ćilimara, grnčara, oštrača, opančara, voskara i drugih zanatlija, čiji zanati izumiru.
“Počeli smo sa organizacijom sajma s ciljem da se nekako ti stari zanati, veštine i znanja tih starih majstora ne zaborave. Osnovali smo i Centar za stare zanate u Beloj Palanci i logičan sled toga je organizacija ovog sajma na kome okupljamo ljude iz regiona da se upoznaju, razgovaraju, razmene iskustva i da pokušaju da na neki način, kroz neke nove proizvode zadrže stara znanja“, kaže Golubovićeva.
Naša sagovornica smatra da ovakve manifestacije, pored očuvanja tradicije, doprinose i upoznavanju i zbližavanju naroda sa ovog dela Balkana, čije se kulture i običaji razlikuju, ali i imaju mnogo zajedničkih tačaka.
