Vladika mileševski Filaret, podsetimo, onaj pop iz 90-ih sa kalašnjikovim u rukama, održao je politički govor vernicima na Veliku Gospojinu.
On je rečima koje nisu ni za kafanu a kamoli za verski skup, opleo po Merkelovoj, Eštonovoj, optužio rukovodstvo Srbije i Crne Gore da ide pogrešnim putem.
S nelagodom citiramo da je politiku dve države opisao kao balavljenje za Evropskom unijom i da treba da se okrenu Rusiji.
Pominjao je krezave političarke, njihov fizički izgled..... i pri tom nije poštedeo ni Crkvu, rekavši i da je ne priznaje jer to nije ona crkva patrijarha Germana.
Filaret je crkveni zvaničnik, a danima iza toga nema nikakve reakcije sa vrha Srpske pravoslavne crkve.
Protođakon dr Ljubomir Ranković, urednik Glasa Crkve, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje kako su to "recidivi neke mračne prošlosti, nedavne naše, koja je orgijala po ovim prostorima i u crno zavila srpski narod, obrukala ga pred svetom i pred sobom".
Filaretovo ime je, podseća Ranković, "poznato u bližoj prošlosti, po snimcima i fotografijama sa ratišta i njegovim delatnostima u Beogradu".
"Filaret kao Filaret ne zabrinjava, niti ikoga može uznemiriti, uznemirava ćutanje odgovornih, pre svega ljudi iz Patrijaršije i njegove braće arhijereja. Po nekoj našoj narodnoj izreci da je ćutanje znak odobravanja, ja se nadam da nije to u pitanju i uveren sam da Sveti arhijerejski sinod i zvanični portparol Srpske pravoslavne crkve, njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej neće ćutati, da će se svakako oglasiti ovim povodom i da će reći svoju reč", komentariše Ranković.
Na pitanje da li postoje uticajni ljudi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji rade na tome da se depolitizuje Crkva i da se ne meša u svetovne stvari jer je Srbija po Ustavu sekularna država, Ranković odgovara:
"Po mojim saznanjima, ceo Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve na čelu sa patrijarhom upravo radi na tome, da se kloni dakle političkih sudova, mešanja u politiku, shvata veoma ozbiljno, duboko, da je Srbija sekularna država, da živimo u jednom modernom vremenu i da najveći priziv crkve jeste obnova čoveka, pojedinca. Dakle, mi se ne bavimo grupama, partijama, strankama, nego svakim pojedincem, da se gradi novi Srbin. Kad kažem Srbin mislim pre svega na njegov religiozni profil, znači pravoslavni vernik sa punim kapacitetom moralnoga i duhovnoga u sebi."
