Ponedjeljak, 08. februar/veljača 2016, 22:09 CET

    Srbija

    „Umetnički azil“ u Kulturnom centru Beograda

    Marina Marković i Boris Šribar
    Marina Marković i Boris Šribar
    Galerija Kulturnog centra Beograda postala je u utorak privremeno boravište za umetnike Marinu Marković i Borisa Šribara koji će do 17. januara u njemu, u okviru izložbe „Kritičari su izabrali“, izraditi niz instalacija sa temom položaja umetnika u današnjem društvu.

    Na koji način se vrednuje umetnički rad u zemlji čija je Vlada iz budžeta izdvojila manje od 0,5 odsto sredstava za finansiranje kulture i šta u takvim okolnostima može da učini umetnik, neke su od tačaka koje dvojac Marković-Šribar nastoje da osvetle tokom devetodnevnog stanovanja u gradskoj kulturnoj instituciji.

    Za to vreme umetnički par neće moći da napušta prostor koji će biti zatvoren i za posetioce. Predmet umetničke obrade biće, kako najavljuju umetnici, sve što se nalazi u galeriji: od čaše za vodu do kreveta u kojem Markovićeva i Šribar spavaju, a na koji način je ovaj inventar upotrebljen publika će moći da pogleda od 17. do 23. januara, kada će galerija KCB otvoriti svoja vrata javnosti.

    Prema rečima Borisa Šribara, umetnici su zatražili neku vrstu „azila“ od Kulturnog centra Beograda, u nameri da prikažu egzistencijalnu poziciju umetnika. Zašto su o ovoje temi rešili da progovore unutar zatvorenog prostora galerije, a ne na nekom vidljivijem mestu, Šribar ovako objašnjava:

    „Cela stvar je prosto ironična. Mislim da je ovo efikasniji i bolji način – ući u jednu značajnu instituciju koja je vezana za kulturu i postaviti to pitanje iznutra iz pozicije klasičnog izlagača“, objašnjava Šribar.

    „Šta to znači biti samostalni umetnik, šta je njemu pruženo od strane društva? Od čega umetnik živi? Da li živi od vazduha i ljubavi ili su i njemu potrebna enka materijalna sredstva? To nam je bio cilj da predočimo“, dodaje ovaj umetnik.

    Tokom više od četiri decenije, koliko se održava, izložba “Kritičari su izabrali” otvarala je prostor Likovne galerije KCB za brojne umetnike, a od 2001. godine je, u koncepcijskom smislu, modifikovana u autorsku izložbu laureata nagrade “Lazar Trifunović”, prestižnog priznanja za likovnu kritiku i kritičko pisanje o savremenoj umetničkoj sceni, koje se od 1992. dodeljuje u organizaciji KCB-a.

    Kustos izložbe i dobitnik ove nagrade za 2010. godinu Nikola Dedić ističe da je umetnički postupak Marine Marković i Borisa Šribara vrsta snažnog političkog gesta unutar aktuelenog ideološkog konteksta.

    „Ono što je važno za ovaj rad je to što on nastupa u vrlo specifičnom političkom trenutku u Srbiji, u uslovima kada recimo imamo donošenje novog budžeta u kojem imamo najmanji budžet namenjen za kulturu u istoriji Srbije. Ovaj rad problematizuje upravo to odsustvo kako specifične kulturne politike i kulturne strategije kad je u pitanju savremena umetnost, tako i odsustvo bilo kakve javne ili medijske sfere koja bi se ticala savremene umetnosti“, ističe Dedić.

    Može li se u takvim okolnostima rešenje tražiti u umetničkom azilu, po uzoru na urbane artističke komune, slične onim koje su odavno nikle u evropskim gradovima poput Berlina? Boris Šribar smatra da može.

    „SoHo i Čelsi u Njujorku su se razvili na taj način – od industrijskih delova do današnjih fancy krajeva. Država može da ima ozbiljan benefit ulaganjem u kulturu. To je ono na šta mi, između ostalog, želimo da skrenemo pažnju traženjem azila. Naravno da to nije pravi pandan političkom azilu, već jedna ironična situacija kroz koju to želimo da objasnimo“, zaključuje Šribar.
    Ovaj forum je zaključen
    Sortiranje komentara
    Komentari
         
    Ime: Miloš Grad: Beograd
    11.01.2013 01:27
    I? Šta je najviše što umetnici mogu kao politički subjekti?
    Da, "apeluju" na vlasti? Da, "skrenu pažnju"? Ne prijatelji dragi, nema ovde nikakvog "snažnog političkog gesta" jer se ovde apeluje na vladajuće partije da učine nešto, a mi odavno ne smemo da ih molimo da nam ne diraju naša građanska, mukom stečena, blaga. Kriza je mnogo dublja od toga. Mi prvo moramo pogledati ko je isključen iz ovog skupa "vlast-umetnost-građani", a tek potom da razmislimo šta bi bilo istinski radikalno na preseku umetnosti i politike.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Gaf nedelje

    Nije pronađeno ništa za ovaj widget30861

    Srpski s mukom

    Hoću-neću, ili: Limiti političkog žongliranja

    Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda - Bijeljinai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    08.02.2016
    RSE u saradnji sa The National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novoj sezoni od 52 epizode, čija je središnja tema nasilje sa kojim se mladi suočavaju, tolerancija, ljudska prava, druga epizoda govori o mladima u Bijeljini. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    UN: Damask ubija zatvorenike

    U najnovijem izveštaju UN se navodi da Damask vodi politiku istrebljenja zatvorenika, da su mnogi mučeni i prebijani do smrti, dok su neki stradali zbog nedostatka hrane, vode i medicinske pomoći

    Privatizacija ne rešava problem medija

    U organizaciji Peščanika danas je u Beogradu održan okrugli sto o uticaju javnog novca na medije, a kako je ocenila članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović medijski zakoni iz 2014-te nisu postigli ono što se očekivalo.

    Dve milijarde za borbu protiv virusa zika

    Predsednik Barak Obama zatražio je od Kongresa više od milijardu 800 miliona dolara za borbu protiv virusa zika u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama.