Subota, 30. avgust/kolovoz 2014, 02:11 CET

Srbija

Smrt mlade Kragujevčanke poslednja opomena

Danica Ćirković
Danica Ćirković
Tragična sudbina mlade Kragujevčanke Danice Ćirković, koja je umrla jer joj je nedostajalo 18.000 evra za transplantaciju srca u Austriji, na najdramatičniji način je upozorila na probleme gradjana Srbije čiji život zavisi od intervencija u inostranstvu. Javni apeli za pomoć teško obolelima sve su češći, jer su oni i njihove porodice najčešće prepušteni sami sebi.     

Danica Ćirković (24), studentkinja ekonomije, bolovala je od kardiomiopatije zbog čega je čekala na hitnu transplantacija srca na klinici u Beču koja košta 130.000 evra. Njeni prijatelji i dobrotvori za nekoliko sedmica u humanitarnim akcijama uspeli su da prikupe 112.000, dok od države nije bilo novčane pomoći. Danica je preminula pre nego što je sakupljen ceo iznos za operaciju.

Radica Jovanović, iz Udruženja “Dobra vila za vas” koje pomaže teško obolelima, kaže za RSE da je smrt mlade Kragujevčanke poslednja opomena državi.

“Država mora da se zapita da li je u redu da nam deca umiru jer nema novca za lečenje. Plaćanje velikih suma za operacije teško bolesnih u inostranstvu su najčešće nepremostiva prepreka za njihove roditelje i najbliže, ali to ne bi smeo da bude slučaj sa državom. Ona mora da preuzme odgovornost i da počne da plaća lečenje i terapije deci koja boluju od teških i kod nas neizlečivih bolesti. Mnogo je lakše državi da pomogne da se nekome presadi srce na nekoj od svetskih klinika, nego da roditelji moraju da se muče i strahuju za život njihove dece.”     

Kako se presadjivanje srca ne radi na klinikama u Srbiji, oni kojima je to potrebno na transplantacije uglavnom odlaze u velike svetske centre kao što je Hjuston, ili u austrijske bolnice u Gracu i Beču, jer tu intervenciju ovdašnje zdravstvo ne plaća ni za decu.

Porodica Danice Ćirković, majka bez posla i otac radnik “Zastava kamiona” sa minimalnom platom, tražila je pomoć države ali je na žalost, uprkos nekim usmenim obećanjima važnih ljudi u zdravstvu, ona izostala.

Samo nekoliko nedelja pre tragičnog kraja Danica je preko domaćih medija uputila apel za pomoć.

“Volela bih da i ja živim kao ostali ljudi, da mogu da ustanem, da prošetam, da živim normalan život… Ja samo želim da pošaljem poruku svim ljudima dobre volje da mi pomognu, da dobijem novo srce i novi život.” 

Bitka sa sa vremenom je izgubljena i mlada Danica Ćirković, kojoj je do kraja studija ostalo samo još četiri ispita, nije dočekala spasonosnu operaciju. Sudbina te devojke pokazala je koliko su gradjani kojima je potrebna medicinska pomoć u inostranstvu prepušteni sami sebi i upozorila na manjkavosti domaćeg zdravstvenog sistema.

Medju mnogim ljudima za čije lečenje nema mogućnosti u Srbiji je i osmogodišnja Tijana Ognjanović, koja boluje od restriktivne kardiomiopatije, zbog čega joj je jedini spas presadjivanje srca u Hjustonu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Njen otac Nebojša Ognjanović rekao je za RSE da je za to potrebno 500.000 dolara ali da je u domaćem fondu za zdravstveno osiguranje, kada se obratio za pomoć, dobio kratak obeshrabrujući odgovor.

“Nema novca, jednostavno nema novca. To su mi rekli. Pošto od našeg zdravstva nemamo nikakvu podršku pokrenuli smo humanitranu akciju za pomoć mojoj Tijani i do sada smo prikupili oko 210.000 evra. A potrebno nam je još najmanje 150.000 za odlazak u Ameriku. U borbi smo i sa vremenom jer u ovom trenutku niko ne može da prognozira koliko Tijana može da izdrži sa bolesnim srcem. Mi naravno ne odustajemo i nadamo se, ali malo vremena je ostalo jer joj život zavisi od operacije u Hjustonu.”   

Poslednja nada u inostranstvu

Kada iskoriste sve mogućnosti lečenja u domaćim bolnicama, poslednja nada za mnoge teško obolele u Srbiji su intervencije na savremenim klinikama u drugim zemljama.

Ali je put do njih trnovit i dugačak jer država plaća samo odredjene intervencije, uz obaveznu procenu zdravstvene komisije da li tretman u drugim zemljama ima šansu za uspeh.

Od ukupno 412 zahteva za lečenje u inostranstvu 2012. godine u Srbiji odobrena su 334, a u strane klinike otišao je najveći broj pacijenata sa neurološkim, onkološkim i kardiovaskularnim bolestima.

Medju njima nije bila Danijela Kovačević (20) iz Inđije koja se već tri godine nalazi u vigilnoj komi. Njena majka Vesna Drašković kaže za RSE da država ne želi da plati operaciju u inostranstvu, i pored toga što je njena kćerka u to stanje dospela na porodjaju u Novom Sadu.

“Tada je počeo pakao. Danijela je u porodilište otišla kao potpuno zdrava osoba, a onda je nakon carskog reza dobila sepsu i reoperisana je posle devet dana. Sutradan joj je stalo srce. Posle reanimacije tri dana je bila u potpunoj komi, a onda je otvorila oči i od tada je u stanju “budne kome”. Ne može da govori, niti sama da se hrani, može da hoda samo uz tuđu pomoć, nikoga ne prepoznaje pa ni svoju trogodišnju ćerkicu koju je rodila kada je sve počelo. Nada u njeno ozdravljenje nam se javila kada smo u Nemačkoj, u Forchajmu pored Študgarta, pronašli kliniku na kojoj može da se izleči. Dve tarapije koje traju nekoliko meseci koštaju 120.000 evra. Rakli su nam da je samo dovedemo, a da će je odande vratiti potpuno svesnu. To je za nas bljesnulo kao velika nada, ali je poražavajuće i tužno da država ne želi da nam pomogne. A mi novac za to nemamo i mučimo se preklinjući ljude da učine nešto…”

Ilustrativna fotografijaIlustrativna fotografija
x
Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija
Gradjani Srbije, koji uspeju da prikupe novac za lečenje u inostranstvu, na operacije cerebralne paralize najčešće idu u Rusiju, dok decu obolelu od retkih bolesti, kao što je batenova, roditelji šalju na terapiju matičnim ćelijama u Kinu.

Radica Jovanović kaže da su mnogi prinudjeni da pomoć traže preko medija i nevladinih organizacija.

“Roditelji prosto žele da pokušaju da podignu svoju decu na noge, da im spasu živote. Ali, na primer, procenat uspešnosti operacija tumora na mozgu u Srbiji je bio dva posto. Dok je u Turskoj pedeset odsto. Ovde im niko nije garantovao da će preživeti operaciju. Pa to je razlog zbog kog roditelji bolesnu decu vode na klinike u inostranstvu. A to kako smo prindujeni da prikupljamo novac je posebna priča, to stvarno nema smisla. Skupljamo za operacije tako što dijagnoze bolesti i brojeve žiro-računa lepimo po banderama i izlozima, moljakamo estradne zvezde da otpevaju neki humanitarni koncert, stojimo kao prosjaci pored kartonskih kutija na sajmovima ne bi li se neko smilovao i ubacio neki dinar."    

Vesna Drašković, majka Danijele Kovačević koja još čeka pomoć, kaže da je nada poslednje što ostaje jer vreme prolazi a novca nema.

“Ja se nadam svaki dan. I zbog toga što se nadam u stanju sam da se borim za svoje dete, jer od države očekujem mnogo a ne dobijam ništa. Oni prosto ne smatraju da Danijelina operacija treba da se plati iz zdravstvenog fonda. A ja nemam od čega. Ja za nju ne dobijam ni lekove, moja Danijela nema pravo ni na pelene. Šta više drugo da kažem… To je jezivo. Nemoć roditelja da pomogne svom detetu je strašnija od bilo čega." 

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Sanja
23.02.2013 21:02
Grupa podrske Danijeli Kovacevic na FB
http://www.facebook.com/groups/DanijelaKovacevic/
Pridruzite nam se!

Ime: kalimero
22.02.2013 13:29
Vazno da drzava ima para za podrsku hohstaplera i kriminalaca sa Kosova kako bi sprovodila svoje barikada-cirkusijade i punila svoje dzepove! Da ne pricam o kriminalcima zvanim miladin kovacevic i njemu slicnoj bagri.

Ime: Milivoje Radaković
21.02.2013 19:39
Bitno je da se našla lova za bandite i ubice u Scheveningen-u.
Oni su srce Srbije!

Ime: VB Grad: Beograd
21.02.2013 18:12
Covek ne zna sta da kaze pred ovim jadom i ocajem.
Vazno bi bilo da se nasi predvodnici zapitaju:kakav sistem vrednosti imaju i kakav se stvara medju gradjanima.
Nekima sam verovatno dosadna,ali ponavljam:sta je siromasnoj drzavi kao sto je Srbija znacilo podizanje stotina bogomolja,a nemamo stambene,penzione,zdravstvene,skolske...fondove?
Koliko se tim putem opralo para narko i ostalih klanova,pa je ovde vazno da si bogat,a nije vazno kako si do imanja stigao,posto ce majka crkva sve to blagosloviti i jos i orden prikaciti.
Shvatam i razumem porodice koje se suoce sa najvecom nesrecom-bolescu voljenog clana-ali nedopustivo je da se ovde prikupljanjem sredstava bave propale i manje propale medijske kuce.Pri tom je sve do zla boga netransparentno,kao i milodari za sever Kosova,a jug neka zivi od para kosovske vlade-ionako nam ne donose korist.Mislim,bilo je simpaticno dok je to bilo na nivou nabavke naocara,vestackog kuka ili druge proteze do 1000 i malo vise eura,ali sa ovim cenama i potrebnim zahvatima,to je kolicina para gde se moze mnogo poslova zavrsiti posto je sve do zla boga sakriveno iza mnogo velova birokratije.
Kao slag na torti od suza i jada dolazi predsednikova izjava da moramo zavrsiti kriptu i jos nesto od ruznog hrama sv.Save koji je pojeo toliko novaca da bi jeftinije bilo njegovo rusenje nego zavrsetak.A sve zbog obelezavanja milanskog edikta?!
A joss vaznije pitanje:u zemlji u kojoj se manipulise sa brojem vernika:zasto crkva-bogata i prebogata-nema fondove za pomoc gradjanima.
Najlakse je sve svaliti na gradjane i reci da smo nehumani,ali postavlja se ono decije pitanje:ma,ko mi kaze!

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Odbornici najavljuju protest protiv Euleksa

Odbornici Skupština opština Zvečan, Zubin Potok, Severna Mitrovica i Leposavić poručili suda Euleks snosi "isključivu odgovornost za porast tenzija na severu Kosova".

Potpisana deklaracija o nestalima

Lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine potpisali su danas u Mostaru Deklaraciju o ulozi država u rešavanju problema nestalih osoba, a ideja je da ovaj dokument potpiše što veći broj država u svetu, bez obzira da li su trenutno pogodjene ovim problemom.

Dačić: Što pre sud za zločine OVK

Na redovnoj sednici SB UN o Kosovu, šef UNMIK-a izrazio je žaljenje zbog nedavnih incidenata na Kosovu i njegovoj blizini.