Dostupni linkovi

Podignuta prva tužba za zločin u logorima u Srbiji


Predstavnici udruženja Vukovar 1991, koje okuplja bivše zatvorenike logora Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Beograd, ispred suda u Beogradu, novembar 2011.
Predstavnici udruženja Vukovar 1991, koje okuplja bivše zatvorenike logora Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Beograd, ispred suda u Beogradu, novembar 2011.
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je prvu optužnicu za ratni zločin na teritoriji Srbije. Reč je o jednom čuvaru u zatvoru Sremska MItrovica gde je bio deo vukovarskih zarobljenika 1991. godine. Srbija ne priznaje da je na njenoj teritoriji bilo logora, dok su bivši logoraši iz nekoliko centara u Srbiji, njih oko 2.500 pre pet godina podneli krivičnu prijavu srpskom Tužilaštvu za zločine u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Beogradu i Nišu.

Marko Crevar se tereti da je februara 1992. u Sremskoj Mitrovici, dvojicu rezervista Zbora narodne garde (ZNG), koji su zarobljeni 1991. u Vukovaru, "tokom ispitivanja mučio tražeći da priznaju optužbe koje su im stavljene na teret i daju podatke od vojnog značaja".

Optužen je da je zarobljenika M.K. tukao metalnim predmetom po kičmi. Kada je oštećeni pao na pod, nastavio je da ga udara pesnicama i nogama. Drugog zatvorenika, čiji su inicijali D.G, udarao je pesnicama u glavu, a kad je pao sa još trojicom neindnetifikovanih u maskirnim uniformama, šutirao dok je bio na podu.

Pitali smo bivšeg logoraša iz Stajićeva i zatvorenika iz Sremske MItrovice, predsednika vukovarske Udruge pravnika 91.Zorana Šanguta da li se seća Marka Crevara.

“Ne sećam se. Možda kad bih video, ime mi ništa ne govori. Ne znam ni ko su žrtve, dobio sam samo inicijale”, kaže Šangut.

Šangut, koji je pre pet godina lično predao tužiocu Vladimiru Vukčeviću krivičnu prijavu za zločine nad hrvatskim zarobljenicima na teritoriji Srbije, ne krije zadovoljstvo zbog prve tužbe, očekujući dalje procese:

“Svakako da mi to pozdravljamo ali se nadamo da će se uskoro saznati i imena ostalih ljudi, s obzirom da su se te osobe skrivale pod nadimcima, da ćemo saznati imena svih onih koji su činili ubojstva, zlostavljanje, silovanje i da će oni biti, sukladno propisma Republike Srbije, procesuirani.”

U Srbiji se uglavnom ćuti o zločinima nad hrvatskim zarobljenicima, Beograd ne priznaje da su bili logori na njenoj teritoriji, već samo prihvatni centri pod nadzorom Crvenog krsta. Advokat i bivši sudija Vojnog suda u Beogradu Milomir Šalić kaže:

”Ne znam ja o kakvim logorima vi pričate. Nikakvih logora nije bilo po Srbiji. Bili su neki centri za zadržavanje zarobljenih lica Hrvatske.”

Nije bilo logora, niti zločina u njima, odgovor je koji se može čuti ne samo od Milomira Šalića:

“Ratni zločini?Ja ne znam da je bilo uopšte kakvih ratnih zločina. Na teritoriji Srbije nije bio rat, znate.”

Zoran Šangut
Zoran Šangut
Naš sagovornik iz Vukovara Zoran Šangut govori o Sremskoj MItrovici i drugim mestima u kojima je bio nekoliko meseci zatočen:

“Za MItrovicu mogu da se složim da je bio zatvor, ali logori u klasičnom smislu su bili i Stajićevo i Begejci. Mi možemo to zvati hotel sa četiri ili pet zvezdica, to je sasvim nebitno. Ono što je bitno je da su se tu dogodili ratni zločini. Da su ljudi ubijani, tučeni, silovani zato što su ili drugoj vjeri ili drugoj nacionalnosti ili drugačije mišljenje ili opredeljenje. U tim logorima je stradao i veliki broj Srba koji su smatrani za izdajicama svoga naroda samo zato što su 1991. godine smatrali da je Hrvatska njihova domovina.”

Među srpskim zarobljenicima je bio i Aleksandar Jeftić koji je kasnije dobio hrvatsko odlikovanje. Iz naše arhive prenosima najpre sećanje Zorana Šanguta:

“Jedan od vojnika stražara ga je prepoznao jer je kod njega služio JNA i rekao mu je da sve Srbe koje poznaje da iz jednog dela štale smeste u drugi deo štale. On je tamo prebacio i tako spasao oko 150 nas Hrvata.”

Aleksandar Jeftić nikada o tome nije govorio medijima. Nama je dozvolio da objavimo samo jednu rečenicu a i ona je dovoljna:

”To je moj problem sa kojim ležem i budim se, ne želim ni sa kim o tome da raspavljam”, rekao je Jeftić svojevremeno za RSE.

Vojni sud u Beogradu je sudio hrvatskim zatvorenicima početkom 90-ih , i nekim pripadnicima srpskih paravojnih formacija za zločine van Srbije ali nije bilo ni jednog sudjenja za ratne zločine na teritoriji Srbije potvrdio je našem radiju advokat Milovan Šalić:

“Sasvim su mogući pojeidnačni slučajevi a sad to neko predstavlja kao sistematsko . To u takvoj organizaciji nije smelo da se desi, pretpostavljam da se nije ni dešavalo”, kaže Šalić.

Optuženi Crevar je bio pripadnik "TO Vukovar" a zatim je prešao u miliciju “SAO Krajine”. Imena njegovih žrtava nisu saopštena.

Državno tužilaštvo Hrvatske ustupilo je ovaj krivični predmet Županijskog suda u Zagrebu srpskom Tužilaštvu za ratne zločine, na osnovu Sporazuma o saradnji, saopšteno je u Beogradu.

Osječki sud je ustupio Beogradu još dva predmeta, među njima je i poznati slučaj generala Aleksandra Vasiljevića i potpukovnika Miroslava Živanovića za ratne zločine u logorima na teritoriji Srbije. U beogradskom Tužilaštvu za ratne zločine kažu da se svi ustupljeni predmeti proveravaju, da slučaj Vasiljević ima 2.000 stranica.

Ako beogradsko Tužilaštvo ne nađe dovoljno dokaza za pokretanje postupka, predmet ili predmeti će biti vraćeni Hrvatskoj.
XS
SM
MD
LG