Četvrtak, 24. april/travanj 2014, 13:57 CET

Programi / Tema sedmice

Pet godina nezavisnosti Kosova: Mnoga pitanja ostala nerešena

Priština, prolaznik pored bilborda na kojem piše Srećna peta godišnjica nezavisnosti, februar 2013.
Priština, prolaznik pored bilborda na kojem piše Srećna peta godišnjica nezavisnosti, februar 2013.
Veličina slova - +
Pet godina od proglašenja nezavisnosti Kosova nisu se ostvarili katastrofički scenariji da će to voditi novim sukobima na Balkanu. Naprotiv, moglo bi se reći da bi tenzije bile još veće da je zadržan prethodni status kvo.

Ipak, mnoga pitanja su i dalje otvorena. Kosovo je priznalo skoro sto država, ali još nije ušlo u Ujedinjene nacije. Na terenu i dalje ima incidenata, pre svega na severu, a ostaje nerešen i status srpske zajednice na Kosovu.

Pregovori na najvišem nivou između Beograda i Prištine, koji su nedavno počeli u Briselu, bude ipak nadu da će obe strane pronaći rešenje koje će voditi normalizaciji njihovih odnosa.

Pre pet godina, pobornici samostalnosti Kosova su upozoravali da ako mu se ne dozvoli proglašenje nezavisnosti, to će imati pogubne posledice po stabilnost Balkana. Istovremeno, Srbija je tvrdila 2008. da će nezavisnost Kosova izazvati još veće tenzije.

Danijel Server (Daniel), ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns), kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da nema dileme da je to bio ispravan potez.

"Smatram da je svima jasno da bi stanje na Balkanu bilo mnogo gore da je sprečeno proglašenje nezavisnosti Kosova. Time bi ojačale nacionalističke snage unutar Kosova, kao i u Albaniji, Makedoniji i južnoj Srbiji. Postavlja se pitanje koliko je dugo moglo Kosovo biti pod međunarodnom upravom i, iskreno govoreći, šta je moglo drugo da se uradi jer je Srbija jasno predočila da je zainteresovana za teritoriju Kosova, ali ne i ljude koji na njemu žive. To je nedvosmisleno pokazano prilikom održavanja referenduma o Ustavu Srbije, kada su kosovski Albanci izbrisani iz biračkih spiskova. Da ponovim, situacija je mnogo bolja nego što bi bila da Kosovo nije proglasilo nezavisnost i mislim da je ostvaren značajan napredak", ocenjuje Server.

Sličan je i stav Žaka Rupnika (Jacques Rupnik), politikologa sa Instituta za političke studije u Parizu (L'Institut d'études politiques de Paris).

"Smatram da nije ostvaren nijedan katastrofički scenario koji je tada najavljivan. Neki su procenjivali u to vreme da će nezavisnost Kosova izazvati ne samo sukobe sa Srbijom nego i tenzije sa Makedonijom, kao i da će imati negativne efekte na širem planu. To se nije desilo. Drugo, mnogi na Kosovu su verovatno očekivali da će samim proglašenjem nezavisnosti biti rešeni svi problemi. Proklamujete nezavisnost, podignete zastavu, ali jutro nakon toga je isto kao i prethodno. Ostali su isti ekonomski problemi. Dakle, na istom ste mestu gde ste i bili. Jedina je razlika što imate veću direktnu odgovornost", navodi Rupnik.

Na samom Kosovu su zadovoljni dosadašnjim učinkom, što je istakao i premijer Hašim Tači u intervjuu Radiju Slobodna Evropa pre neki dan.

Istovremeno, građani podeljene Mitrovice svih nacija imaju više razloga za brigu nego za slavlje povodom pete godišnjice nezavisnosti Kosova, ocena je iz teksta Amre Zejneli Mitrovica na petu godišnjicu nezavisnosti: Neispunjena očekivanja.

Odnosi u regionu

Petu godišnjicu nezavisnosti Kosova Beograd je dočekao sa nekoliko susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija koji su započeli dijalog i prvim simboličnim sastankom dva predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage. Pomaci u briselskom dijalogu odražavaju se i u prvim poboljšanjima u svakodnevnom životu, dok su neke važne političke teme i dalje otvorene, navodi Ljudmila Cvetković u tekstu Srbija i Kosovo: Realni život ide ispred dnevne politike.

U odnosima Crne Gore i Kosova nema nekih većih problema i otvorenih pitanja. Politički odnosi su korektni i poboljšavaju se, a ekonomska saradnja je u stalnom porastu. Iako je čin priznanja nezavisnosti Kosova u Crnoj Gori prošao uz velike tenzije, one su vremenom splasnule. Zvanična Podgorica očekuje da crnogorska nacionalna manjina na Kosovu bude Ustavom definisana, nakon čega će uslediti razmena ambasadora, piše Srđan Janković u tekstu Odnosi Crne Gore i Kosova bez otvorenih pitanja.

BiH zbog politike Republike Srpske, koja podržava Srbiju, nije priznala Kosovo, a time ni kosovske pasoše i ostale lične dokumente. To umnogome komplikuje život građanima Kosova koji danas žive u BiH, ali i onima koji bi došli u posjet rodbini i prijateljima. Do pre godinu dana bila praksa bila da Savet ministara BiH odobrava vize građanima Kosova. Sada vize mogu dobiti i u ambasadama i konzularnim predstavništvima susednih zemalja, ali im to nije olakšalo ulazak u BiH. Zbog toga je otežana i privredna saradnja sa firmama sa Kosova, navodi Mirna Sadiković u tekstu Nepriznanje Kosova otežava putovanja i privrednu saradnju.

Hrvatsko-kosovski politički odnosi dostigli su u proteklih 5 godina izuzetno visok nivo uzajamnog poverenja, ocenjuju u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske. Na žalost privredna, kulturna i ostala saradnja  je u samom začetku, ocena je iz teksta Ankice Barbir Mladinović Hrvatska i Kosovo: Gospodarska suradnja daleko ispod političke.

Sadašnji pregovori najviših zvaničnika Beograda i Prištine bude nadu da će to dovesti do normalizacije odnosa, mada ako taj proces bude prespor postoji rizik od jačanja nacinalističkih snaga koje mogu izazvati nove tenzije. Naši strani sagovornici veruju da će u dogledno vreme biti pronađeno rešenje.

"Na to treba gledati kao na proces. Trenutni pregovori mogu voditi međusobnom priznanju na kraju tog procesa, što je važno za obe strane. Kakva je vrednost proglašene nezavisnosti Kosova ako nije priznata? Dakle, u njegovom je interesu da uspostavi funkcionalne veze sa Srbijom. Kakvu Srbija ima korist od insitiranja na suverenitetu nad Kosovom, kada je to pravna fikcija, dok je, u međuvremenu, njen glavni politički cilj integracija u EU?", ocenjuje Žak Rupnik.

Daniel Server smatra da će Srbija morati da prizna Kosovo pre nego što uđe u EU.

"Očekujem da Kosovo na 10-tu godišnjicu biti član Generalne skupštine UN. To iziskuje da Rusija prestane da ulaže veto u Savetu bezbednosti, kao i da Srbija ne traži od Moskve da to i dalje čini. Srbija je vodila uspešnu kampanju u cilju sprečavanja nezavisnosti Kosova.  To je diplomatsko rvanje. No, Kosovo će polako ali sigurno dobiti taj meč. Ne znam da li će to Srbija prihvatiti, ali „inat“, koji je prilično rasprostranjena crta u njenom ponašanju, neće joj omogućiti odgovarajuće mesto u međunarodnoj zajednici. Nastavak insistiranja Srbije na suverenitetu nad Kosovom vodi destabilizaciji Balkana. Srbija neće biti u stanju da povrati kontrolu nad Kosovom, a, istovremeno, to je sprečava da uđe u EU", kaže Serwer.

Čarls Kapčan (Charles Kupchan), profesor na vašingtonskom univerzitetu Džordžtaun (Georgetown), kaže za Radio Slobodna Evropa da je potrebno strpljenje:

"Ja sam prilično siguran da će ovaj dijalog dovesti do normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao i integracije celog Balkanskog poluostrva u Evrospku Uniju i NATO. Znam, dakle, kako će izgledati završetak priče. Međutim, ne znam kada i kako će se doći do njenog kraja. Stvari se ipak pomeraju. Stvara se realnost na terenu a političari to treba da prate. Dakle, o tome treba razmišljati kao postupnom i permanentnom procesu – mesec po mesec, godina po godina – tako da na kraju Srbija i Kosovo normalizuju odnose.  Srbija i njeno javno mnjenje nisu za to još spremni. No, kao što sam rekao, ako se osvrnete na istorijske primere – Francuska i Nemačka, SAD i Velika Britanija, Norveška i Švedska, Brazil i Argentina – u svim ovim slučajevima bilo je potrebno vreme za pomirenje. Ništa se ne dešava preko noći", zaključuje Kapčan.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku “NIN”. Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Imer Grad: Gjilani
18.02.2013 08:24
MIKA,jeste,bili smo pod Turcima,i u naletu,vi ste OKUPIRALI a ne Oslobodili.Vi ste OKUPATOR ne oslobodioc.Nauci malo realnu istoriju,a ne onu koju vam zapovedaju TERORISTI,poput nikolica i bratije,ili spc.Nauci malo.

Ime: Imer Grad: Gjilani
17.02.2013 08:32
ZA ALO.Gospodine,da li nesto si ucio u Skoli?Da li si negde citao,ili pak slusao da je Kosovo okupirano od strane Srbije,a pomocu Rusije koju je pomagala i Evropa,1912?Pa sada upravo ta Evropa oce da ispravi gresku koju nam je sacinila 1912 godine na mirovnoj konferenciji u Londonu.A sto se tice ono,daj ovo ili ono,budi malo iskren,i,a ja cu ti navesti da ste okupirali i TOPLICU 1878 na Berlinskom kongresu.Toplicu i Sandjak.Mi nista ne trazimo sto je vase.Nego vi trazite nase,i pokusavate na svaki nacin da svojatate naase.Naprimer.Manastiri na Kosovu pripadaju nama,u nasi su.Jesu Pravoslavne vere,ali ne zaboravi da do dolaska Turaka,mi smo bili mahom katolici i Pravoslavci.Muslimana na Kosovu nije bilo ni za lek.Gospodine ALO,dakle,mi trazimo nase,a vi se vratite u Beogradski pasaluk,jer samo to je vase.Prirodno.A sto se niste znali da se ponasate sa okupacijama,niko vam nije kriv.JER JEDAN VEK SMO BILI SA VAMA,I CITAV VEK NAM JE PROSLO U torturama,ubistvima,likvidacijama,proterivanjima,silovanjima,a nijedan dan niste nas ostavili na miru.Jedan vek ste izvrsili etnicko ciscenje na Kosovu.Za Toplicu i da ne pricam,a ne zaboravi da su meni korjeni u KLJAJICE,nadomak Nisa,ili izmedju Nisa i Leskovca.Bice mira u Regionu kada budete vratili sve sto ste okupirali silom.Pisao sam i ranije.Sto ne dodjes na Kosovu,i porazgovaras sa Srbima,i svako ce ti kaze gde su mu korjeni,i kada su oni naseljeni na Kosovu.Svako ce da ti kaze da su naseljeni na Kosovu od 1912-1924 godine,i to masovno.Svima su korjeni iz dubine Srbije.Pa sada,kada citam stampu,i nailazim na to da svi Srbi,negde oko 250.000 treba da se vrate na Kosovu.To je Gnusna LAZ,da je nekada na Kosovu bilo vise od 160.000 Srba.Nikada ta cifra nije presla 160.000.Dakle,i sada vi pokusavate da naseljavate Kosovu Srbima.To je neizvodlkjivo gospodo.Onda daj da se i mi vratimo na Toplicu,i to u 654 sela koja su bila mahom Albansko.Kljajici,Vranovce,Tulare,Prvetica,Prebreza,Masurica,i tako redom.
Odgovor

Ime: MIKA
17.02.2013 15:08






















@IMRE
912 g Kosovo je oslobodjeno od turaka u to vrijeme nigdje albanaca niti albanaji nije bilo
1012 god je tek formirana albananija kao drzava albanaca
pa bite upitao zaista dali si uopste isao u skoji ili si samo usmeno opismenjen
Odgovor

Ime: ce gevara Grad: havana
18.02.2013 14:41
Sta znaci rec sloboda,jel ona samo u vasem imenu da lepo zvuci?
Meni vise zvuci slobodna pro albanska redakcija slobodna evropa. komentar objavljen od strane mika je providan,ja za providna slova jos neznam,verovatno je to u duhu sloboda govora i demokratski.

Ime: Alo Grad: RS
16.02.2013 16:44
Zakljucak ovog teksta je da se rat i pretnja nasiljem od strane veliko-albanskih nacionalista itekako isplati..po principu ..ili nam dajte to sto trazimo ili cemo izazvati novi rat...a onda zapad kaze. kako je sprecena katastrofa i region je miran i stabilan jer smo im dali sve sto su hteli...i jos se time hvale
Odgovor

Ime: stipu ga nime Grad: r.sumska
16.02.2013 17:58
Alo i tebi @
Ma dobro to,nego,imas li ti sta da izjavis povodom toga ?
Odgovor

Ime: Ramadan
17.02.2013 11:51
Stipu, sta nisi razumeo?
Odgovor

Ime: stipu ga nime Grad: r.sumska
17.02.2013 12:39
Kad svanjiva u Srbiji ?
Odgovor

Ime: Djeronimo
17.02.2013 12:29
Ramadan (Dejan)
Ramadan.... tri porcije na dan pa opet gladan.