Petak, 31. oktobar/listopad 2014, 09:58 CET

Regija

Makedonija: Evrointegracije zapele na reformama i sporu sa Grčkom

Naslovnice makedonske štampe o EU integracijama
Naslovnice makedonske štampe o EU integracijama
Kao i proteklih godina, glavna tema u Makedoniji u ovom periodu, kada se svode računi, je integracija zemlje u EU i NATO-u. Skoro sve oblasti političko-ekonomskog življenja direktno ili inidrektno zavise od ovog pitanja.

A tamo ništa novo, Makedonija i na poslednjem samitu EU nije dobila datum za početak pristupnih pregovora. U obrazloženju se kaže da Makedonija treba nastaviti reforme i poboljšati dobrosusedske odnose, kao i da treba postići kompromisno i uzajamno prihvatljivo rešenje spora o imenu pod pokroviteljstvom UN.

U redovnom godišnjem obraćanju predsednika Gjorga Ivanova u parlamentu, on je izrazio razočaranost, ali i poručio da zemlja ostaje posvećena evroatlantskoj integraciji.

“Potpuno smo otvoreni ka svim našim susedima. I dalje ćemo nastojati da razvijamo dobrosusedske odnose. Neprihvatljive su optužbe od bilo koga o navodnom iredentizmu i nacionalizmu koji dolaze iz Makedonije”, rekao je Ivanov.

Opozicija je kritikovala Vladu da je pre samita širila optimizam bez pokrića, ističući da ne treba tražiti grešku samo kod druge strane, nego da je počnemo tražiti i kod nas.

A politički analitičar i nekadašnji diplomat Dimitar Mirčev smatra da se u narednom periodu treba više raditi na reformama i svakako na rešenju spora o imenu sa Grčkom.

“Očekujemo u januaru nove kontakte i predloge od posrednika u sporu, Metjua Nimica, i to je sve što imamo u našim rukama, nešto drugo ne možemo uraditi”, navodi Mirčev.

Bivši ambasador Makedonije u NATO-u Nano Ruzin kaže da je ovo najteži neuspeh makedonske diplomatije, jer su ranije sve stvari bile saopštavane mnogo jasnije.

“Danas nemamo, uslovno rečeno, utešivanje, nego jednostavno posle ove odluke praktično se stavlja tačka i daje nam se na znanje u jednom real-političkom stilu - vodili ste takvu politiku, desilo vam se ono što ste zaslužili”, ocenjuje Ruzin.

Upućeni tvrde da je spori napredak zemlje ka EU jedan od faktora i za nedovoljni ulazak stranih investitora. Poslednji zvanični statistički podaci pokazuju da je ove godine u Makedoniju ušlo 44 miliona evra stranih investicija, što je pet puta manje nego prošle.

I dok Vlada pokušava da minimizuje ove cifre, plasirajući podatke iz poslednjih godina, eksperti kažu da su ovakvi pokušaji vlasti u funkciji marketinga pred lokalne izbore koji će se održati najverovatnije u martu.

“Naš ministar za finansije i cela vlada ne prikazuju realne brojke zato što ipak ulazimo u izbornu godinu i svako pokazivanje realnosti bilo bi pogubno za njih”, kaže ekonomski analitičar Visar Ademi.

U 2012. godini Makedonija je dva kvartala zaredom imala negativni rast bruto domaćeg proizvoda, čime je usla u recesiju.

Kada se na to doda i ogroman broj nezaposlenih i najniža prosečna plata od svih nekadašnjih jugoslovenskih republika, onda se može zaključiti da zemlju čeka veoma teška godina i na političkom i na ekonomskom planu.

Možda je mali tračak nade poslednji podatak da je u trećem kvartalu registrovan minimalni rast od 0,2 posto.

Blagoja Kuzmanovski

U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio je urednik i voditelj svih dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine je šef dopisništva Radio Slobodna Evropa u Skoplju.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Nikola Grad: Srbija
20.12.2012 20:00
Tako biva kada se odluka donosi konsenzusom. Onda svako može da zateže o totalno nebitnim pitanjima i da utiče na milione. Tako je Slovenija ucenjivala Hrvatsku zbog dve saksije zemlje, a sada preti da će blokirati ulazak zbog Ljubljanske banke.
Ova Grčka se nije totalno reformisala od kada je u toj EU, a sada mlati oko imena. S druge strane, Makedonija se baš ne trudi da objasni kako njeno ime ne vuče korene od antičke Makedonije, ali opet.