Organizacija "Antifašistkinje i antifašisti u akciji" počela je u Beogradu kampanju "Solidarno protiv fašizma", krečenjem grafita sa porukama mržnje kao odgovor na nasilje za koje se pretpostavlja da su delo ekstremnih desničarskih i fašističkih grupa.
Kažu da su se sami organizovali, jer ne mogu više da se oslanjaju na institucije da će rešiti problem fašizma.
Već mesecima je Beograd išaran grafitima poput “Smrt pederima”, “Neće proći – čekamo vas” i “Stop gej”. Ovi pozivi na linč ljudi sa manjinskim seksualnim opredeljenjem počeli su da se pojavljuju nakon što je najavljena "Povorka ponosa".
Krečenjem ovih grafita, zatim antifašističkom tribinom i nizom uličnih akcija, kampanja “Solidarno protiv fašizma” trajaće do 9. novembra, kada će u centru grada povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, fašizma, antisemitizma i ksenofobije biti održan skup solidarnosti sa svim grupama koje trpe nasilje u Srbiji, objašnjava aktivistkinja Maja Krek.
“Od Roma koji bivaju ograđivani žicom, preko radnika kojima je ukinuto pravo štrajka na ulici, do gejeve, transeksulalnih osoba koje ne smeju da koriste svoje pravo da šetaju ulicom“, objašnjava Maja Krek.
“Društvo mora da ima odgovor na fašističke pojave u njemu. Ono što rade državni organi je samo kozmetika i nije suštinsko. Sami smo se organizovali, jer više ne možemo da se oslanjamo na institucije da će rešiti problem fašizma", poruke su aktivista.
Cilj je da se povezuju marginalizovane grupe koje trpe nasilje, kaže Maja Krek i dodaje:
„Da ljudi počnu solidarno da reaguju, a ne samo kada se njima nešto konkretno događa. Takvim pojavama moramo zajednički da se suprotstavimo i da ustanemo u pomoć svojim komšijama, sugrađanima, svakome kome preti opasnost od strane bilo uličnih nasilnika, bilo nekih koji imaju nekakvi državnu ili paradržavnu potporu.“
Posao države i društva jeste da stane u odbranu najviših vrednosti, a to je poštovanje ljudskih prava i zaštita svih demokratskih vrednosti, kaže nam Marko Karadžić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
“Ovu akciju svakako podržavamo. Ono što je potrebno, naročito od nadležnih ministarstvava i institucija jeste da se uključe kroz organizovane akcije, prevenstveno edukativnog karaktera, kako do ovakvih pojava u budućnosti ne bi ni dolazilo i kako bi reakcija samog društva bila mnogo efikasnija i pravovremena”, smatra Karadžić.
Najugroženiji su u ovom trenutku pripadnici gej populacije, upravo zbog pokušaja da organizuju Povorku ponosa sa namerom da skrenu pažnju na svoj neravnopravan položaj.
Čemu su bili izloženi i nakon otkazivanja povorke priča nam Majda Puača iz organizacionog odbora.
“Na primer moja adresa stanovanja sa sve slikom i brojem telefona je objavljena na zidu Facebook stranice Grupe 1389. Takođe su kolegu iz odbora tražili na poslu, raspitivali se kada on dolazi na posao, kada radi u noćnoj smeni… Nakon što se to dogodilo, sve ukupno u dva dana, mi svi iz Organizacionog odbora zapravo smo napustili grad na neko vreme – neko na duže, neko na kraće vreme. Mene konkretno i dalje dosta prepoznaju na ulici, par puta su me pratili neki sumnjivi momci pa sam morala da ulećem u neke zdgrade na brzinu. Što je bilo dosta neprijatno i strašno”, priča Majda Puača.
Tek na dan kada je trebalo da centrom Beograda bude održana Povorka ponosa uhapšeni su lideri grupa Obraz i 1389. Do trenutka kada je policija obelodanila da nije u mogućnosti da zaštiti učesnike povorke u centru grada vođe desničarskih organizacija su nesmeteno pretili da ni po koju cenu neće dozvoliti održavanje ove povorke.
Šta država i društvo treba da preduzmu kako bi se omogućilo poštovanje ustavnog načela na jednakost svih ljudi pitamo sociologa Vladimira Ilića. On kaže da je problem upravo na ustavno-pravnoj ravni.
“Problem je u tome što mi nemamo nezavisne grane vlasti, već i prema izveštaju Evropske komisije i prema mišljenju Venecijanske komisije, sve tri grane vlasti kontrolišu centrale političkih partija koje participiraju u vladajućoj većini. To je problem! To što omladina radi, država na to reaguje tako što uhapsi anarhiste koji su bacili dve pivske boce i tretira ih na isti način kao ovaj nacistički ološ. Da ne govorim da možete bilo gde u Beogradu i unutrašnjosti da kupite “Mein Kampf” i slične knjige sasvim slobodno”, kaže Vladimir Ilić.
Kažu da su se sami organizovali, jer ne mogu više da se oslanjaju na institucije da će rešiti problem fašizma.
Već mesecima je Beograd išaran grafitima poput “Smrt pederima”, “Neće proći – čekamo vas” i “Stop gej”. Ovi pozivi na linč ljudi sa manjinskim seksualnim opredeljenjem počeli su da se pojavljuju nakon što je najavljena "Povorka ponosa".
Krečenjem ovih grafita, zatim antifašističkom tribinom i nizom uličnih akcija, kampanja “Solidarno protiv fašizma” trajaće do 9. novembra, kada će u centru grada povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, fašizma, antisemitizma i ksenofobije biti održan skup solidarnosti sa svim grupama koje trpe nasilje u Srbiji, objašnjava aktivistkinja Maja Krek.
“Od Roma koji bivaju ograđivani žicom, preko radnika kojima je ukinuto pravo štrajka na ulici, do gejeve, transeksulalnih osoba koje ne smeju da koriste svoje pravo da šetaju ulicom“, objašnjava Maja Krek.
“Društvo mora da ima odgovor na fašističke pojave u njemu. Ono što rade državni organi je samo kozmetika i nije suštinsko. Sami smo se organizovali, jer više ne možemo da se oslanjamo na institucije da će rešiti problem fašizma", poruke su aktivista.
Pomoć svim manjinama
Cilj je da se povezuju marginalizovane grupe koje trpe nasilje, kaže Maja Krek i dodaje:
„Da ljudi počnu solidarno da reaguju, a ne samo kada se njima nešto konkretno događa. Takvim pojavama moramo zajednički da se suprotstavimo i da ustanemo u pomoć svojim komšijama, sugrađanima, svakome kome preti opasnost od strane bilo uličnih nasilnika, bilo nekih koji imaju nekakvi državnu ili paradržavnu potporu.“
Posao države i društva jeste da stane u odbranu najviših vrednosti, a to je poštovanje ljudskih prava i zaštita svih demokratskih vrednosti, kaže nam Marko Karadžić iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
“Ovu akciju svakako podržavamo. Ono što je potrebno, naročito od nadležnih ministarstvava i institucija jeste da se uključe kroz organizovane akcije, prevenstveno edukativnog karaktera, kako do ovakvih pojava u budućnosti ne bi ni dolazilo i kako bi reakcija samog društva bila mnogo efikasnija i pravovremena”, smatra Karadžić.
Najugroženiji su u ovom trenutku pripadnici gej populacije, upravo zbog pokušaja da organizuju Povorku ponosa sa namerom da skrenu pažnju na svoj neravnopravan položaj.
Aktivisti Parade ponosa i dalje pod pritiscima
Čemu su bili izloženi i nakon otkazivanja povorke priča nam Majda Puača iz organizacionog odbora.
“Na primer moja adresa stanovanja sa sve slikom i brojem telefona je objavljena na zidu Facebook stranice Grupe 1389. Takođe su kolegu iz odbora tražili na poslu, raspitivali se kada on dolazi na posao, kada radi u noćnoj smeni… Nakon što se to dogodilo, sve ukupno u dva dana, mi svi iz Organizacionog odbora zapravo smo napustili grad na neko vreme – neko na duže, neko na kraće vreme. Mene konkretno i dalje dosta prepoznaju na ulici, par puta su me pratili neki sumnjivi momci pa sam morala da ulećem u neke zdgrade na brzinu. Što je bilo dosta neprijatno i strašno”, priča Majda Puača.
Tek na dan kada je trebalo da centrom Beograda bude održana Povorka ponosa uhapšeni su lideri grupa Obraz i 1389. Do trenutka kada je policija obelodanila da nije u mogućnosti da zaštiti učesnike povorke u centru grada vođe desničarskih organizacija su nesmeteno pretili da ni po koju cenu neće dozvoliti održavanje ove povorke.
Šta država i društvo treba da preduzmu kako bi se omogućilo poštovanje ustavnog načela na jednakost svih ljudi pitamo sociologa Vladimira Ilića. On kaže da je problem upravo na ustavno-pravnoj ravni.
“Problem je u tome što mi nemamo nezavisne grane vlasti, već i prema izveštaju Evropske komisije i prema mišljenju Venecijanske komisije, sve tri grane vlasti kontrolišu centrale političkih partija koje participiraju u vladajućoj većini. To je problem! To što omladina radi, država na to reaguje tako što uhapsi anarhiste koji su bacili dve pivske boce i tretira ih na isti način kao ovaj nacistički ološ. Da ne govorim da možete bilo gde u Beogradu i unutrašnjosti da kupite “Mein Kampf” i slične knjige sasvim slobodno”, kaže Vladimir Ilić.
