Dostupni linkovi

Rusija, Zapad i Pridnjestrovlje različito o Kosovu


Terminom „zamrznuti sukobi“ označava se nerešen status četiri separatističke regije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza – Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, Nagorno Karabaha u Azerbejdžanu i Pridnjestrovlja u Moldaviji. Ove oblasti su uglavnom uz pomoć Rusije, osim Nagorno Karabaha koga podržava Jermenija, uspele da početkom '90-tih prošlog veka vojnički izbore de facto nezavisnost koju, međutim, niko u svetu ne priznaje. Takvo „zamrznuto“ stanje traje do današnjih dana. Zbog nemogućnosti iznalaženja rešenja, mnogi smatraju da je bolje „zamrznuti mir“ nego „nezamrznuti rat“. Međutim, i u tom „zamrznutom stanju“ česti su incidenti u kojima mnogi stradaju. Pojedini analitičari ističu da je zapravo više reč o „zaboravljenim“ nego „zamrznutim“ sukobima, jer do skora nisu bili u žiži međunarodne politike, pre svega Zapada, koji se naročito nakon terorističkih napada na SAD 2001. godine usredsredio na borbu protiv terorizma a i nije želeo da se direktno konfrontira sa Rusijom u blizini njenih granica. Iako ova nerešena pitanja iscrpljuju ekonomske resurse i političku energiju inače slabih država i osiromašenih društava na južnom Kavkazu i u Moldaviji, generiraju korupciju i organizovani kriminal i podstiču nestabilnost čitavog regiona, međunarodna zajednica je ponovo usredsredila pažnju tek nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, zatim tokom pregovora o statusu Kosova. Nakon proglašenja njegove nezavisnosti koju je do sada priznalo 40-tak zemalja, južni Kavkaz i Moldavija su se ponovo uzburkali. U separatističkim regijama postavljaju pitanje: „Ako može Kosovo zašto ne možemo i mi“. Poslednjih godina sve agresivnija Rusija podržava njihove zahteve koristeći to u svom odmeravanju sa Zapadom. Na terenu ponovo zvecka oružje. „Zamrznuti sukobi“ prete da postanu „užareni“.


Oprečni stavovi Rusije i Zapada

Već na samom početku pregovora o statusu Kosova, Moskva je skrenula pažnju da će njegova evenutalna nezavisnost imati dalekosežne posledice, pre svega na sukobe u južnom Kavkazu i Pridnjestrovlju. Predsednik Rusije Vladimir Putin na pres konferenciji u Kremlju, 1. februar 2006.


Vladimir Putin Evropljanima: Skoro 40 godina postoji nezavisna republika Severni Kipar. Zašto je ne priznajete?

Ako neko veruje da Kosovu treba dati punu nezavisnost, onda zašto bismo to pravo osporavali Abhazima ili Južnoosetijcima? Ja ne govorim o tome šta će Rusija učiniti. Međutim, znamo da je Turska, na primer, priznala Republiku severni Kipar. Ja ne želim da kažem da će Rusija odmah priznati Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne, suverene države, ali takvi presedani postoje u međunarodnoj praksi“.


Istovremeno, SAD su odmah zauzele poziciju da je Kosovo jedinstven slučaj. Pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid (Daniel Fried) u jesen tokom posete Tbilisiju. (18. oktobar 2006).


Mi nismo i nećemo priznati nezavisnot bilo koje od ovih teritorija (Abhazija i Južna Osetija), bez obzira na referendum. Takozvana paralela sa Kosovom je istorijski lažna. Kosovo nije presedan za bilo koju drugu situaciju. Ono je jedinstven slučaj. Savet bezbednosti je nedavno potvrdio svoju podršku teritorijalnom integritetu Gruzije u okviru njenih međunarodno priznatih granica“.


Bez obzira na dijametralno suprotne stavove, očekivalo se da će se na kraju ipak postići kompromis - ili da Zapad pristane na novo odlaganje rešenja, ili da Rusija prećutno prihvati neku varijantu nezavisnosti Kosova. Međutim, kako se približavala odluka podele su bile sve veće, a retorika sve žučnija. Vladimir Putin na press konferenciji u Moskvi, tri dana uoči proglašenja nezavisnosti Kosova (14.2.2008).


"Smatramo da je podrška jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nemoralna i protivpravna. Skoro 40 godina postoji nezavisna republika Severni Kipar. Zašto je ne priznajete, zar vas Evropljane nije sramota da sa takvim, dvostrukim standardima tretirate ista pitanja u raznim delovima sveta", zapitao je Putin


Međutim, Vašington je ostao pri stavu da je nezavisnost Kosova neminovna.

Američka podrška Kosovu isticana je u svim prilikama i na svakom koraku Tokom predizborne kampanje na Kosovu, u Prištini su lepljeni i plakati na kojim se rukuju američki predsednik George Bush i lider opozicione stranke kosovskih Albanaca Veton Surroi.

Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush), dva dana nakon proglašenja nezavisnosti u obraćanje novinarima u Dar El Salamu u Tanzaniji.


Nezavisnost Kosova je istorijski korak za region Balkana. Ona omogućava da se napravi iskorak u cilju prevazilaženja sukoba iz prošlosti i okrene ka budućnosti u kojoj će prevladavati sloboda, stabilnost i mir“.


Zapadne zemlje i Rusija imaju potpuno oprečne stavove i kako će se nezavisnost Kosova odraziti na „zamrznute sukobe“. Piter Semnebi (Peter Semneby), specijalni izaslanik EU za južni Kavkaz u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.


Svakako će uticati na očekivanja ali i na strahove, u zavisnosti o kojoj strani u "zamrznutim sukobima" je reč. Međutim, sa pravne tačke gledišta, nezavisnost Kosova ne bi trebalo da ima bilo kakvog uticaja zbog mnogo faktora koji čine Kosovo posebnim slučajem. Štaviše, smatram da je svaki sukob jedinstven imajući u vidu istoriju, demografsku strukturu stanovništva, politiičku situaciju”.


Potpuno je drugaćije stanovište Konstantina Zatulina, predsednika Instituta Saveza nezavisnih država i poslanika Ruske Dume iz vladajuće Jedinstvene partije Rusije, koji za naš program kaže.


Lično smatram da Abhazija, Osetija i Nagorno Karabah imaju više osnova da dobiju nezavisnosti nego Kosovo, čiju su nezavisnost dogovorile okupacione snage NATO-a. Međutim, ove teritorije niko nije okupirao, niko ne vlada njima. Postavlja se pitanje zašto se Kosovo, uzimajući u obzir sve okolnosti, moglo odvojiti od Srbije, proglasiti nezavisnost I biti priznato. S druge strane, Abhazija, Ostetija a I Karabah, koji žive dvostruko duži period kao nezavisne, nisu priznate. Ovo je čisti primer dvostrukih standarda, te nikakva priča o jedinstvenom slučaju Kosovo ne može biti opravdana”.


I pojedini političari na Zapadu upozoravaju na rizike koje može izazvati nezavisnost Kosova.


Maria An Biga
(Marie Anne Beguin), predsednica Komiteta Evropskog parlametna za Južni Kavkaz u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.


Tokom svih naših sastanaka pre priznanja Kosova od pojedinih zemalja, mi smo tražili da se prethodno razmotre posledice takvog čina na sve etničke sukobe širom sveta, ne samo na južnom Kavkazu. Sada vidimo da smo bili u pravu, jer nakon priznanja Kosova od pojedinih zemalja, na neki način smo oslabili međunarodno pravo. Na primer, to će otežati poziciju Gruzije u rešavanju statusa Abhazije i Južne Osetije, imajući u vidu napete odnose Tbilisija i njegovog velikog suseda Rusije. Moskva traži da se poštuje međunarodno pravo i ne želi da prizna nezavisnost Kosova. Mi razumemo tu poziciju Rusije, ali tražimo da primeni isti kriterijum i ne prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Međutim, nakon što su pojedine zemlje priznale nezavisnost Kosova, narušeno je međunarodno pravo što otežava rešenje "zamrznutih sukoba".


RSE: Mislite da će lideri separatističkih regija sada biti manje spremni na kompromis?


Međunarodna zajednica inače nije bila toliko involvirana u rešavanju sukoba u južnom Kavkazu kao na Kosovu, tako da će sada morati da da veće ustupke separatističkim regijama i Rusiji kako bi se postigao kompromis.

Biga: Za međunarodnu zajednicu, tačnije misiju Ujedinjenih nacija u Abkhaziji ili OEBS-a u Južnoj Osetiji, sada će biti mnogo teže da postignu kompromis sa Rusijom i separatističkim republikama, zato što pojedine članice međunarodne zajednice nisu poštovale međunarodno pravo priznajući nezavisnost Kosova. Međunarodna zajednica inače nije bila toliko involvirana u rešavanju sukoba u južnom Kavkazu kao na Kosovu, tako da će sada morati da da veće ustupke separatističkim regijama i Rusiji kako bi se postigao kompromis. Smatram da Evropska Unija treba da se mnogo više angažuje jer je reč o zemljama koje su deo našeg programa "EU politika prema susedima". Do sada je EU bila više posmatrač nego pregovarač. EU mora sada da pronađe kompromisno rešenje između Gruzije i Rusije”.


RSE: Lideri Abkhazije, Južne Osetije ili Nagorno Karabaha sada kažu ako je Kosovo nezavisno zašto ne možemo i mi.


Biga: Da, međutim mora se respektovati i teritorijalni integritet zemalja, što je takođe utvrđeno međunarodnim pravom i u tom kontekstu treba tragati za rešenjem. Kada je reč o Kosovu, tamo je međunarodna zajednica veoma involvirana i u tom smislu se ne može porediti sa situacijom u Abkhaziji ili Južnoj Osetiji.


Reakcije u Pridnjestrovlju

Oprečna su i stanovišta separatističkog vođstva u Pridnjestrovlju i vlasti u Kišinjevu. Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin u intervjuu za Radio Slobodna Evropa o Kosovu kao presedanu.


Ne mislim da rešenje bilo kog sukoba treba da bude primer za druge, zato što svaki konflikt – u Pridnjestrovlju ili na Kosovu – ima svoje korene, istoriju i samim tim rešenje koje se može primeniti samo za taj slučaj. Ne može postojati jedno rešenje za sve konflikte“.


Kišinjev ne očekuje da će nakon proglašenja nezavisnosti Kosova Pridnjestrovlje biti manje spremno na kompromis.


Vasil Šova
, moldavski ministar za reintegraciju u intervjuu za naš program.


Kosovo I Pridnjestrovlje su potpuno različite stvari, ne postoje zajedničke karakteristike u ove dve situacije. Isto se odnosi na posrednike I posmatrače – Ukrajinu, Rusiju ili CIS (Savez nezavisnih država) – I mi smatramo da nije podesno porediti ove konflikte”.


Drugačiji je stav Evgenija Ševčiuka, predsednika Parlamenta Pridnjestrovlja, koji za Radio Slobodna Evropa kaže.


Slučaj Kosova je sličan Pridnjestrovlju. Na Kosovu je jedna strana pokušala ugušiti drugu koja je htela nezavisnu državu. Ta volja jednog naroda je podržana od većine zemalja EU. Tu se postavlja pitanje kako se EU odnosi prema ljudskim prava I čoveku kao induvidui. Mi smatramo da ne bi trebalo biti razlike u pristupu. Težnja naroda na Kosovu za nezavisnošću se ne razlikuje od težnji ljudi koji žive u Pridnjestrovlju. Oni bi takođe trebalo da imaju pravo na suverenu državu. Zbog toga mi smatramo da je Kosovo presedan”.


I građani Pridnjestrovlja ruske nacionalnosti podržavaju stav svog rukovodstva.


Rus:
Posledice ce biti teške i nepredvidive. Otići će Kipar i sve ostalo... Ima oko 100 malih nepriznatih tvorevina, svi će otcepiti. I mi ćemo takođe. Zašto bi Kosovo moglo, a mi ne? Imamo više prava na nezavisnost. Tamo se i sada ratuje. Kod nas je ruska vojska i mir. Niko ne puca. Nigde u svetu nema takvog presedana.


Niko Popesku (Nicu Popescu),
ekspert iz Evropskog saveta za spoljne poslove sa sedištem u Londonu (ECFR) smatra da će nezavisnost Kosova imati veliki uticaj na zamrznute sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu (Intervju za Radio Slobodna Evropa).


Pokreti u Nagorno Karabahu, Abhaziji, Juđnoj Osetiji i Pridnjestrovlju to vide kao svetlo na kraju tunela. Kosovo je za njih veoma važno psihološki.

Delimično zbog toga što separatistički pokreti u Nagorno Karabahu, Abhaziji, Juđnoj Osetiji i Pridnjestrovlju to vide kao svetlo na kraju tunela. Kosovo je za njih veoma važno psihološki jer ima šalje signal da treba da budu uporni i da u nekom trenutku njihove težnje za nezavisnošću mogu biti ispunjene”.


RSE: Da li Rusija sada ima više manevarskog prostora nakon što je priznata nezavisnost Kosova jer ima izgovor da, recimo, prizna nezavisnost Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja.

Popesku: Na neki način suočavamo se sa opasnošću koja proizilazi iz takozvanog kosovskog presedana, jer su zapravo Evropska Unija i SAD prihvatile pre nekoliko godina rusku definiciju kosovskog presedana. Moskva tvrdi da je kosovski presedan njegovo jednostrano otcepljenje od Srbije bez njene saglasnosti. Takav stav su u velikoj meri prihvatile zapadne zemlje. U suštini, trebalo je da SAD i EU insistiraju na široj definiciji presedana. jer nezavisnost Kosova nije samo jednostrano otcepljenje bez saglasnosti Srbije, već i spoljašnjeg upravljanja od strane Ujedinjenih nacija, zatim mirovne misije koju predvodi NATO čije je slanje verifikovao Savet bezbednosti ali prihvatila i Srbija Kumanovskim sporazumom. Takođe, ono što Kosovo čini jedinstvenim slučajem jeste i nekoliko u osnovi višepartisjkih i fer izbora održanih pod međunarodnom supervizijom. Ako bismo neke od elemenata ovog kosovskog "presedana" pokušali da primenimo na zamrznute sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu, onda bi shvatili da su neprihvatljivi za separatističke regije i Rusiju. Na primer, vođstvo Pridnjestrovlja verovatno nikada ne bi prihvatilo da izbore na toj teritoriji organizuje međunarodna zajednica, jer bi na taj način njen sadašnji lider bio smenjen. Takođe, Rusija se ne bi saglasila da u Abhaziji osim njenih budu razmeštene i međunarodne mirovne trupe, ili međunarodnim protektoratom nad ovom regijom kao i Južnom Osetijom. Na taj način Rusija bi izgubila monopol koji joj omogućava neoganičen uticaj”.

Konflikti

Zamrznuti konflikti je novi serijal Radija Slobodna Evropa u kojem analiziramo kako će se nezavisnost Kosova odraziti na zamrznute sukobe u Abkhaziji, Južnoj Osetiji, Nagorno Karabahu i Pridnjestrovlju, koje su nakon pobede u ratovima '90-ih proglasile nezavisnost, ali ih niko u svetu ne priznaje. Za Radio Slobodna Evropa o ovoj temi govore međunarodni posrednici, političari, analitičari i građani južnog Kavkaza i Moldavije. Serijal možete slušati u našem regionalnom programu i čitati na našoj web stranici. Autor: Dragan Štavljanin.
XS
SM
MD
LG