Američki ambasador u Srbiji Cameron Munter (Manter) rekao je da očekuje vreme u kojem bi njegova zemlja mogla da radi sa proevropskom vladom u Srbiji jer su birači na izborima jasno rekli svoje opredeljenje. Dodao je da je skeptičan koliko bi se na planu ekonomske i političke pomoći Amerike Srbiji postiglo ako bi se formirala vlada Koštunica-Šešelj. “Pitam se”, rekao je, "da li sa tom vladom možemo da postignemo sve stvari za koje verujemo da ljudi u Srbiji zaslužuju”.
Koštuničini narodnjaci reagovali su i promptno i žustro na reči američkog ambasadora. Portparol Andreja Mladenović je neke stavove i danas ponovio:
“Ambasador Sjedinjenih Američkih Država ne po prvi put se na ovako krajnje direktan način meša u unutrašnje-političke prilike naše države i uzima sebi za pravo da daje ocene koje su političke stranke podobne ili nisu podobne da formiraju vladu. To je zaista direktno mešanje u unutrašnje-političke prilike u Srbiji i mi, onda, u skladu sa već viševekovnim američko-srpskim prijateljstvom, javno postavljamo pitanje da li je on raspoložen da nam formira celu vladu.”
Osvrćući se na ovu reakciju DSS-a, Jelena Milić iz Centra za evro-atlantske studije kaže da ne vidi nikakvo uplitanje u srpske unutrašnje poslove u tome što je američki ambasador rekao koju bi vladu njegova zemlja preferirala i sa kojom bi više sarađivala.
“On nije rekao da će u suprotnom bombardovati Srbiju ili da će Srbija nestati sa lica zemlje, nego je samo izložio spoljno-politički stav svoje zemlje u slučaju jednom, drugom ili trećem, negde eksplicitnije, negde manje eksplicitno, tako da su te osude koje su došle od strane DSS-a na takvoj liniji da DSS postaje radikalniji čak i od Srpske radikalne stranke kada je naš spoljnopolitički kurs u pitanju.”
Zaista, kako će Brisel i Vašington odgovoriti na eventualnu koaliciju radikala, narodnjaka i socijalista? Zijad Bećirović, iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Otkako postoji Srpska radikalna stranka, sa njom je Zapad komunicirao. I Evropa i Sjedinjene Američke Države. To nije apsolutno nikakva tajna. Na kraju krajeva, imamo desne političke opcije i u susjedstvu – HDZ u Hrvatskoj je desna politička opcija, imamo sada ponovo pobjedu desne političke opcije u Makedoniji, imamo i u Sloveniji desnu vladu. I u BiH imamo desničare – ne možemo reći da su stranke koje se zovu socijaldemokratske, kao što je Dodikov SNSD, lijeve političke opcije; jedino u Crnoj Gori je na vlasti anahrona komunistička stranka koja je sebe proglasila za Demokratsku partiju socijalista - a u stvari je najmanje evoluirala od svih političkih stranaka.”
Odgovor Zapada, posebno Evropske unije, na radikalsko-narodnjačku vladu bio bi veoma komplikovan, smatra Jelena Milić jer bi, recimo, blokiranje pristupa predpristupnim fondovima koji nisu direktno vezani za proces stabilizacije i pridruživanja, urušilo prethodne investicije Evropske unije.
“Kao građanin Srbije više nisam sigurna koliko politika izolacije ili sankcija ili blokada saradnje sa takvom jednom vladom može da pomogne demokratizaciji Srbije. Zaista ne bih bila u koži predstavnicima zapadne međunarodne zajednice ukoliko se jedna takva vlada formira. U svakom slučaju, ja ne tvrdim da će doći do tolikog ekonomskog kolapsa kao što neki promoteri evropske vlade ovde tvrde jer smatram da ekonomski oporavak može da se desi – kao što se desio u Maleziji, u Čileu i slično – bez demokratizacije društva. Međutim, ono što će sigurno biti ugroženo, to je proces demokratizacije društva. Mi nismo nikakav ekonomski strateški partner Sjedinjenim Američkim Državama, poput Saudijske Arabije, da bi nam to progledali kroz prste, tako da nas zaista mogu marginalizovati i zaobići, što će za nas biti porazno.”
Desna, radikalsko-narodnjačka, vlada, predstavljala bi veći problem za samu Srbiju nego za međunarodnu zajednicu, smatra, s druge strane, Zijad Bećirović i objašnjava zašto.
“Ta vlada bi sasvim sigurno vodila državnu, a ne stranačku politiku koja se mogla čuti tokom predizborne kampanje. Kada čujete odazive iz Brisela ili Vašingtona, oni su vrlo mekani, tako da je jasno da su takvu vladu, dođe li do njenog formiranja, na neki način oni već prihvatili. Ne treba izgubiti iz vida ni to da će u sastavu takvog kabineta sjedeti ljudi pod mnogim hipotekama svih bivših ratova na zapadnom Balkanu, a takvi su najpogodniji za saradnju. Te hipoteke su garancija da će oni biti vrlo kooperativni što se tiče saradnje i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama, tako da tu ne očekujem veće probleme.”
Kakav kurs će SAD i EU zauzeti prema Srbiji ako dobije nacionalističku vladu, upitali smo i Richarda Eamesa (Ims), eksperta za Srbiju iz uglednog britanskog časopisa Economist intelligence unit.
“S jedne strane, Sjedinjene Države i Evropska unija neće rizikovati da izgube Srbiju, dakle neće prekidati sve odnose sa njom. One će pokušati bar da održavaju evropsku perspektivu i šansu Srbije, ali, s druge strane, odnosi će biti veoma teški. Američki i evropski zvaničnici bi svakako više želeli vladu oko Demokratske stranke, posebno ako se uzmu u obizir i neke teške izjave gospode Šešelja i Koštunice u predizbornoj kampanji, koje su se odnosile na Evropsku uniju i na Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Da li će on biti ratifikovan u parlamentu – ostaje da se vidi. Dakle, odnosi će biti veoma komlikovani. Koja god vlada da bude, Evropska unija i Sjedinjene Države moraće imati neki nivo odnosa sa njom, ali ako nacionalistička vlada dođe na vlast, teško je predvideti da će Srbija napredovati na svom putu evrointegracija.”
