Posle dva meseca polemike o rasporedu sedenja poslanika u Skupštini, u trenutku kada se Srbija svakodnevno suočava sa mnogo ozbiljnijim problemima, ta sapunica je konačno završena. Administrativni odbor parlamenta usvojio je odluku kojom se potvrđuje novi raspored, po kom će se poslanici u klupe smestiti u subotu, kada je zakazan početak nove sednice.
Ni manje ni više nego 60 dana bilo je potrebno za donošenje odluke o tome kako će u novom skupštinskom sazivu biti razmešteni srpski parlamentarci. Konačno, posle nekoliko pokušaja i maratonskih pregovora nadležni skupštinski odbor je usvojio zaključak o tome.
Uzrok odugovlačenja bilo je protivljenje poslanika iz redova Demokratske stranke da, po jednom od predloga novog rasporeda, zauzmu mesta na kojima su u bivšem sazivu sedeli poslanici iz Srpske radikalne stranke. Na kraju je spor rešen tako što će poslanici dve najveće partije, vladajuće Srpske napredne stranke i opozicione Demokrastke stranke, zauzeti mesta na bokovima skupštinske sale, dok će predstavnici ostalih partija, u zavisnosti od broja poslanika biti raspoređeni u centralnom delu.
Predsednik Administrativnog odbora Zoran Babić koji je iz redova naprednjaka objašnjava da je uzrok problema politizovanje cele priče.
"Nažalost, sve je politika i u nekom tehničkom rešenju kao što je raspored sedenja uplela se politika. Međutim, ja zaista za tako nešto ne bih lopticu prebacio kod nekoga drugog. Najlakše je reći mi nismo krivi, kriv je neko drugi. Zaista mislim da treba da stavimo tačku na sapunicu oko rasporeda sedenja I da sledeći naš razgovor bude zaista o suštinskim temama koje će doneti boljitak građanima Srbije", istakao je Babić.
U svojoj reakciji predstavnici DS su naveli da će poštovati odluku Administrativnog odbora. To međutim nije jedina bizarnost koja karakteriše rad srpskih parlamentaraca.
Inat i bezobrazluk
Samo jedna od njih su i gužve u skupštinskom restoranu u kom poslanici, koji zarađuju gotovo trostruko više od domaćeg proseka, hranu kupuju po mnogo povoljnijim cenama. I time se, kaže poslanik Partije ujedinjenih penzionera Moma Čolaković, bave nadležni parlamentarni odbori.
"Jedno od bizarnih pitanja je taj red, odnos i ponašanje poslanika i drugih koji dolaze u parlament. A ima i pitanje vezano za ishranu narodnih poslanika. U restoranu uvek gužva. Isto tako kad je u pitanju dostava nekih dokumenata i materijala. U svakom slučaju treba rasteretiti odbore i druga radna tela i Skupštinu od konkretnih stvari koje mogu da se rešavaju na kolegijumu i na sastancima šefova poslaničkih grupa", kaže Čolaković.
Sporovi zbog rasporeda sedenja u skupštinskoj sali nisu novi trend ovdašnjeg parlamentarizma. Tako, prilikom formiranja prethodnog skupštinskog saziva, poslanici radikala nisu hteli da sede iza svojih kolega iz Liberalno demokratske partije. Takvo ponašanje izabranih predstavnika naroda koji zahvaljujući tome uživaju mnoge privilegije, profesorka Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević vidi isključivo kao bezobrazluk.
"Naravno da je reč o inatu, naravno da je reč o bezobrazluku. Ovo ima svoju simboličku vrednost da pokaže da ne postoji gotovo ni jedna tačka oko koje niti partije niti pojedinci mogu da se slože, a za dobrobit zajednice za koju rade. Tako da mi taj momenat ustvari izgleda najstrašnije, jer građani mogu samo da kažu: 'Bože ako oni ne mogu oko mesta da se slože, ako ne mogu ni jedan racionalan i normalan dogovor da naprave – šta da očekujemo kad su ozbiljne stvari u pitanju'?" rekla je Đorđević.
Inače, rad Skupštine Srbije tokom dvadeset godina od uvođenja višestranačja u obeležile su mnogobrojne bizarne scene. Kao po pravilu glavni junaci bili su poslanici Srpske radikalne stranke i njen lider Vojislav Šešelj, kome se sudi pred Haškim sudom.
Ovdašnja javnost još nije zaboravila situacije u kojima je skupštinsko obezbeđenje iznosilo Šešelja iz sale zbog ometanja rada parlamenta, polivanja vodom i razmene psovki i kletvi narodnih poslanika.
(VIDEO: Jedna od sednica Skupštine Srbije iz ranijih godina)
Ni manje ni više nego 60 dana bilo je potrebno za donošenje odluke o tome kako će u novom skupštinskom sazivu biti razmešteni srpski parlamentarci. Konačno, posle nekoliko pokušaja i maratonskih pregovora nadležni skupštinski odbor je usvojio zaključak o tome.
Uzrok odugovlačenja bilo je protivljenje poslanika iz redova Demokratske stranke da, po jednom od predloga novog rasporeda, zauzmu mesta na kojima su u bivšem sazivu sedeli poslanici iz Srpske radikalne stranke. Na kraju je spor rešen tako što će poslanici dve najveće partije, vladajuće Srpske napredne stranke i opozicione Demokrastke stranke, zauzeti mesta na bokovima skupštinske sale, dok će predstavnici ostalih partija, u zavisnosti od broja poslanika biti raspoređeni u centralnom delu.
Predsednik Administrativnog odbora Zoran Babić koji je iz redova naprednjaka objašnjava da je uzrok problema politizovanje cele priče.
"Nažalost, sve je politika i u nekom tehničkom rešenju kao što je raspored sedenja uplela se politika. Međutim, ja zaista za tako nešto ne bih lopticu prebacio kod nekoga drugog. Najlakše je reći mi nismo krivi, kriv je neko drugi. Zaista mislim da treba da stavimo tačku na sapunicu oko rasporeda sedenja I da sledeći naš razgovor bude zaista o suštinskim temama koje će doneti boljitak građanima Srbije", istakao je Babić.
U svojoj reakciji predstavnici DS su naveli da će poštovati odluku Administrativnog odbora. To međutim nije jedina bizarnost koja karakteriše rad srpskih parlamentaraca.
Inat i bezobrazluk
Samo jedna od njih su i gužve u skupštinskom restoranu u kom poslanici, koji zarađuju gotovo trostruko više od domaćeg proseka, hranu kupuju po mnogo povoljnijim cenama. I time se, kaže poslanik Partije ujedinjenih penzionera Moma Čolaković, bave nadležni parlamentarni odbori.
"Jedno od bizarnih pitanja je taj red, odnos i ponašanje poslanika i drugih koji dolaze u parlament. A ima i pitanje vezano za ishranu narodnih poslanika. U restoranu uvek gužva. Isto tako kad je u pitanju dostava nekih dokumenata i materijala. U svakom slučaju treba rasteretiti odbore i druga radna tela i Skupštinu od konkretnih stvari koje mogu da se rešavaju na kolegijumu i na sastancima šefova poslaničkih grupa", kaže Čolaković.
Sporovi zbog rasporeda sedenja u skupštinskoj sali nisu novi trend ovdašnjeg parlamentarizma. Tako, prilikom formiranja prethodnog skupštinskog saziva, poslanici radikala nisu hteli da sede iza svojih kolega iz Liberalno demokratske partije. Takvo ponašanje izabranih predstavnika naroda koji zahvaljujući tome uživaju mnoge privilegije, profesorka Fakulteta političkih nauka Jelena Đorđević vidi isključivo kao bezobrazluk.
"Naravno da je reč o inatu, naravno da je reč o bezobrazluku. Ovo ima svoju simboličku vrednost da pokaže da ne postoji gotovo ni jedna tačka oko koje niti partije niti pojedinci mogu da se slože, a za dobrobit zajednice za koju rade. Tako da mi taj momenat ustvari izgleda najstrašnije, jer građani mogu samo da kažu: 'Bože ako oni ne mogu oko mesta da se slože, ako ne mogu ni jedan racionalan i normalan dogovor da naprave – šta da očekujemo kad su ozbiljne stvari u pitanju'?" rekla je Đorđević.
Inače, rad Skupštine Srbije tokom dvadeset godina od uvođenja višestranačja u obeležile su mnogobrojne bizarne scene. Kao po pravilu glavni junaci bili su poslanici Srpske radikalne stranke i njen lider Vojislav Šešelj, kome se sudi pred Haškim sudom.
Ovdašnja javnost još nije zaboravila situacije u kojima je skupštinsko obezbeđenje iznosilo Šešelja iz sale zbog ometanja rada parlamenta, polivanja vodom i razmene psovki i kletvi narodnih poslanika.
(VIDEO: Jedna od sednica Skupštine Srbije iz ranijih godina)
