Dostupni linkovi

Godišnjica zločina u Štrpcima: Odgovornost u Srbiji izostaje već 23 godine


Polaganje cveća povodom 23. godišnjice od zločina u Štrpcima, 27. februar 2016.

Polaganje cveća povodom 23. godišnjice od zločina u Štrpcima, 27. februar 2016.

U Prijepolju su u subotu obeležene 23 godine od kada su pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", predvođeni Milanom Lukićem i Nebojšom Ranisavljevićem, iz voza 671 na pruzi Beograd – Bar u mestu Štrpci, oteli 20 putnika nesrpske nacionalnosti, građana tadašnje SRJ, koje su potom ubili kod Višegradske Banje. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.

Ova godišnjica je obeležena odvojenim programom u organizaciji opštine Prijepolje i Islamske zajednice u Srbiji.

Zahir Hanić iz Prijepolja ostao je bez sina Muhedina koji se vozom 671 vraćao se iz Beograda gde je bio na studijama. Imao je tada 26 godina.

"Plači, plači, plači i nemere više, i gotovo. Al' eto samo što smo živi. Na mesto njega ne može niko. Bio je na fakultetu u Beogradu i pošao je vamo, i oni ih izdvojili u Štrpcima, i odveli ih", priča Zahir (73) o nesreći koja ga prati već 23 godine.

U Prijepolju 23. godišnjica otmice putnika iz voza u Štrpcima je obeležena odvojenim programom u organizaciji opštine Prijepolje i Islamske zajednice u Srbiji.

Porodice nevinih žrtava primio je predsednik opštine Prijepolje, Emir Hašimbegović, koji je rekao da se svake godine iz Prijepolja upučuje najvišim organima države zahtev da se procesuiraju počinioci gnusnog zločina.

"Opštinsko vijeće je opet uputio zahtev Vladi Republike Srbije i molbu predsedniku države da se status nastradalih reguliše, da se proglase civilnim žrtvama rata, kako bi porodice nastradalih, pored toga što im je nanet gubitak i bol, mogle da regulišu svoj materijalno-pravni status", rekao je Hašimbegović.

Komemorativna akademija "Štrpci bez mezara", 27. februar 2016.

Komemorativna akademija "Štrpci bez mezara", 27. februar 2016.

Muftija Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić, na komemorativnoj akademiji "Štrpci bez mezara", u Domu kulture u Prijepolju je rekao, između ostalog da "odgovorni u Srbiji nisu dovoljno svjesni niti dorasli svojim obavezama i izazovu da se suoče sa opakom bolešću zločina kao malignom bolešću".

"Oni koji su spremni da aktivnim ćutanjem i ignorisanjem podržavaju zločince, da ih amnestiraju i tolerišu, neće nas ubediti da će donijeti dobro našoj djeci. Ne, neće! Na ovim pitanjima se pokazuje ljudskost i personalna i kolektivna i institucionalna. Onaj ko nije načisto sa zločinima i zločincima, ma kojoj partiji pripadao, taj ne smije da ima u svojim rukama sudbinu ovog naroda ni budućnost naše djece", precizirao je Zukorlić.

"Što se Bošnjaka tiče, mi smo pokazali za ovih stotinu godina, kroz sva stradanja, da smo odlučili da opstanemo i da nikad više ne dopuste priliku u kojoj će biti meta zločincima", dodao je muftija Muamer Zukorlić.

Nemi mimohod do spomen-obeležja u Šarampovu, među učesnicima i Muamer Zukorlić, muftija Islamske zajednice u Srbiji, 27. februar 2016.

Nemi mimohod do spomen-obeležja u Šarampovu, među učesnicima i Muamer Zukorlić, muftija Islamske zajednice u Srbiji, 27. februar 2016.

Sud još nije potvrdio optužnicu

Za ovaj zločin do sada je pravosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević, na 15 godina zatvora pred Višim sudom u Bijelom Polju.

Pre tri godine ponovo je otvorena istraga, zločina u Štrpcima i došlo se do prvih rezultata zahvaljujući regionalnoj saradnji i Protokolu koji su potpisali predstavnici nadležnih tužilaštava Bosne i Hercegovine i Srbije.

Petog decembra pre dve godine uhapšeno je 15 osoba, pet u Srbij, i deset u Bosni i Hercegovini, osumnjičenih za zločin u Štrpcima 1993, kada su srpske paravojne jedinice, pod komandom Milana Lukića, zaustavile voz na relaciji Beograd – Bar, u mestu Štrci izveli 20 osoba, 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta, i potom ubili u selu Mušići kod Višegradske banje. Najmlađa žrtva je imala 16 godina. Najstarija 59 godina.

Za zločin u Štrpcima pred sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića.

U Srbiji se povodom ovog zločina vodi istraga pokrenuta u decembru 2014. godine. Sandra Orlović, izvršna Direktorica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, napominje da je Tužilaštvo za ratne zločine u martu prošle godine podiglo optužnicu protiv pet lica, tu optužnicu sud do danas nije potvrdio, već ju je nekoliko puta vraćao Tužilaštvu na dopunu.

"Sada je reč o jednoj proceduralnoj igri između Suda i Tužilaštva, u kojoj Sud ne prihvata optužnicu koje je Tužilaštvo za ratne zločine dostavilo Sudu na potvrđivanje. Sud je u nekoliko navrata tražio od Tužilaštva da dopuni tu optužnicu, tako da i ako je Tužilaštvo sprovelo istragu i prikupilo dosta dokaza protiv petorice osumnjičenih, u ovom trenutku ne možemo da procenimo kada će to suđenje početi, zbog toga što Sud još uvek nije prihvatio i potvrdio tu optužnicu", navodi Orlović.

Žene u crnom obeležavaju godišnjicu zločina u Štrpcima, Beograd, 27. februar 2015.

Žene u crnom obeležavaju godišnjicu zločina u Štrpcima, Beograd, 27. februar 2015.

Bez statusa civilnih žrtava

Većina ubijenih bili su iz Prijepolja, Bijelog Polja, Beograda i Podgorice i još nije poznato gde su posmrtni ostaci otetih putnika. Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

"Tuga je još veća, jer država ne brine o nama", reči su oca ubijenog Muhedina, Zahira Hanića.

"Država - ništa. Ko da se ništa i nije desilo", dodaje naš sagovornik.

Porodice nisu dobile status civilnih žrtava rata jer su oteti i ubijeni na teritoriji druge države.

Sandra Orlović je mišljenja da nema nikakavog opravdanja da se ovakvi uslovi drže u zakonodavstvu Srbije, jer na to su ukazivale i dalje ukazuju relevantne institucije, UN, Savet Evrope i Evropska unija, kada razmatraju stanje ljudskih prava u Srbiji.

"Ja verujem da će u narednom periodu Vlada Srbije biti prinuđena zbog evropskih integracija, da se taj zakonski okvir promeni i da će porodice žrtava iz Štrbaca, ali i porodice žrtava u Sjeverinu, napokon dobiti to jedno institucionalno priznanje", konstatuje Sandra Orlović.

Do sada su pronađeni samo skeletni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Halila Zupčevića.

Haški tribubal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim muslimanima, ali ne i za zločin u Štrpcima.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

XS
SM
MD
LG