Organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) zahtevaju od Srbije hitno oslobađanje beloruskog novinara Andreja Gnjota, koji je uhapšen je 30. oktobra 2023. na beogradskom aerodromu po zahtevu Belorusije, koja ga tereti za navodnu utaju poreza.
"S obzirom na politički motivisanu represiju u Belorusiji, apelujemo na Viši sud u Beogradu, koji trenutno vodi Gnjotov slučaj, da donese odluku u korist njegovog momentalnog puštanja na slobodu, kao i da se nadležni organi u Srbiji ne protive takvoj odluci", stoji u saopštenju.
Evropske organizacije za zaštitu novinara saopštile su da bi deportacija u Belorusiju Andreja Gnjota izložila "proizvoljnom lišavanju slobode i zatvaranju, kao i nehumanom tretmanu i mučenju u pritvoru".
"Srpske vlasti treba da uzmu u obzir nezamislive razmere represije nezavisnih medija u Belorusiji i činjenicu da su beloruske vlasti zloupotrebile optužbe za utaju poreza kako bi se osvetile novinaru za njegov dosadašnji uspešan aktivizam protiv kršenja ljudskih prava", saopštili su iz MFRR-a.
Početkom marta Apelacioni sud ukinuo je rešenje Višeg suda, koji je prethodno utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke da bude izručen Belorusiji.
Apelacioni sud je predmet vratio na ponovno odlučivanje zbog, kako je naveo, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.
Gnjot je u izlaganju pred sudijom Višeg suda negirao optužbe za utaju poreza na osnovu kojih ga beloruske vlasti potražuju od Srbije.
"Ova krivična prijava politički je motivisana. Neosnovana je i lažna. Beloruski režim izlaže surovoj represiji svakoga ko mu se suprotstavi", izjavio je Gnjot pred sudom.
U obraćanju se predstavio kao novinar, režiser i politički aktivista.
On je 2020. iz Belorusije otišao na Tajland nakon što je kritikovao beloruski režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. na kojima je pobedu proglasio Aleksadar Lukašenko.
Gnjot, koji nije znao da je za njim izdata poternica, u Srbiju je došao zbog posla i odmah je zadržan od strane srpskih vlasti.
On je pred sudom rekao da vlast Lukašenka želi da ga kazni zbog angažmana protiv beloruskog režima, prvenstveno jer je, kako je rekao, jedan od osnivača nevladine organizacije Slobodno udruženje sportista Belorusije (SOS BY).
"Otvoreno smo nastupali protiv diktature, kršenja ljudskih prava i falsifikovanja izbora u Belorusiji 2020. Svete mi se i zbog toga sam sada ovde", dodao je Andrej Gnjot.
Udruženje SOS BY osnovano je u avgustu 2020. posle predsedničkih izbora u Belorusiji koje je međunarodna zajednica okarakterisala kao nedemokratske.
Ta organizacija javno je tražila poništavanje izbora, Lukašenkovu ostavku i oslobađanje građana uhapšenih na demonstracijama protiv režima.
Obaveštajna služba Belorusije 2022. godine označila je SOS BY kao "esktremističko" udruženje, što Zapad vidi kao sistemski instrument beloruskih vlasti za progon političkih neistomišljenika.
Kakav je odnos Srbije i Belorusije?
Srbija je s Belorusijom godinama unazad negovala dobre odnose, koji su se pre svega ogledali u vojnoj saradnji i zahvalnosti Minsku zbog nepriznavanja Kosova.
Beloruski autoritarni lider Aleksandar Lukašenko posetio je Srbiju 2019. kada je poručio da su dva naroda "ujedinjena vekovnim vezama i zajedničkim vizijama".
Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Lukašenka opisao kao velikog prijatelja Srbije.
Lukašenko je jedan od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, a Belorusija je zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije (EU).
Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji, dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji.
Lukašenko je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, a zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije optužuju ga za kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima.
Nakon spornih izbora 2020. i nasilja nad demonstrantima, na meti sankcija EU su beloruske vlasti i istaknute ličnosti u sferi politike, ekonomije i pravosuđa.
