Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen (James O'Brien) je, govoreći o usvajanju rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) o Srebrenici, poručio da je cilj da se postoji partnerstvo sa Srbijom i da se svi suoče sa istinom.
O'Brajen je, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, ispričao kako je bio advokat koji je radio na istraživanju ratnih zločina i kako je bio deo prvog tima koji su istraživali ubistva u Srebrenici.
"Tada su nam snage Vlade Srbije garantovale bezbednost i tada su predstavnici UN bili sa nama dok smo tražili istinu. To radimo i danas, a moramo da se suočimo sa istinom. Bili smo tada partneri i sada treba da budemo", rekao je on.
Inicijatori rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda. Naknadno su se, kao sponzori UN-ove rezolucije, uključile Sjedinjene Američke Države, Francuska i druge zemlje.
Rezolucija Ujedinjenih nacija o Srebrenici, bila je tema sastanka iza zatvorenih vrata u UN-u 17. aprila.
O konačnoj rezoluciji, na kojoj se još radi, zemlje članice UN-a mogle bi da se izjašnjavaju početkom maja.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvaničnici u Beogradu negiraju da je u Bosni i Hercegovini jula 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva "strašnim zločinom" ili "masakrom".
O'Brajen je nakon sastanka podsetio i da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom "od ključnog značaja da Srbi na Kosovu shvate kakav će im biti život".
"Ako postoji zabrinutost da međunarodna zajednica ne ispunjava svoju obavezu da u tome pomogne, ja se nadam da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo i da ispunimo obećanje sebi i obećanja data drugima", kazao je on.
Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Zajednici 2013. godine, a zatim 2015. godine o principima za njeno osnivanje.
Međutim, Ustavni sud Kosova je 2015. godine ustanovio da sporazum nije u punoj saglasnosti s Ustavom.
Formiranje Zajednice bi Srbima na Kosovu bi trebalo da pruži veću autonomiju.
Krajem prošle godine međunarodna zajednica je stranama predstavila nacrt statuta koji bi ova Zajednica imala. Strane su prvobitno rekle da su to prihvatile, ali da nisu preduzele korake za napredovanje.
Vučić "posebno zabrinut" zbog rezolucije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa pomoćnikom američkog državnog sekretara rekao da su Srbija i SAD malo u čemu saglasni, osim u tome da mora da se sačuva mir i stabilnost.
"Saglasni smo u tome što je veoma važno da moraju biti očuvani mir i stabilnost. I sa srpske strane, ja sam obećao da će se Srbija ponašati odgovorno i ozbiljno", rekao je Vučić.
Dodao je da je "posebno zabrinut" zbog rezolucije UN o Srebrenici, te da će se Srbija suprotstaviti njenom usvajanju "svom svojom snagom".
"Jer ja to znam šta znači i koliko će to da poremeti odnose u regionu", kazao je Vučić.
Istakao je da tokom sastanka sa američkim zvaničnikom poručio da će Srbija nastaviti da se bori i za to da Kosovo ne bude primljeno u Savet Evrope (SE).
"Rekao da mi znamo da smo mali, da je Amerika supersila, ali mi ćemo se onoliko koliko možemo suprotstaviti tom nasilju i nad srpskom državom i narodom i boriti se. Izgubili-izgubili, šta da radimo", rekao je.
Dalje je rekao da će bez obzira na ishod glasanja u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, Srbija morati da nastavi da se oslanja "i na Amerikance" i na sve "partnere i na istoku i na zapadu".
"Ono što je moja obaveza kada budemo izgubili u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, Srbija će morati da digne glavu i bori se za ekonomski napredak Srbije", istakao je Vučić.
Parlamentarna skupština SE usvojila je preporuku o prijemu Kosova u tu međunarodnu organizaciju 16. Aprila. Finalna odluka očekuje se na sastanku Komiteta ministara 16. maja.
Srbija je u dva navrata glasala protiv zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope, koji je Priština podnela u maju 2022.
Međutim, Srbija se Ohridskim sporazumom obavezala da neće sprečavati prijem Kosova u međunarodne organizacije.
