Dostupni linkovi

Vlada Srbije šalje zahtev KFOR-u za povratak do hiljadu policajaca i vojnika na Kosovo


Na sednici Vlade prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Foto: Glasanje Skupštine Srbije za novu Vladu Srbije, Beograd, 26. oktobra 2022.)
Na sednici Vlade prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Foto: Glasanje Skupštine Srbije za novu Vladu Srbije, Beograd, 26. oktobra 2022.)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da Vlada Srbije 15. decembra uveče u elektronskoj formi šalje zahtev KFOR-u da se određeni broj, "u stotinama do hiljadu", pripadnika policije i vojske vrati na Kosovo.

Beograd je doneo odluku o slanju svojih pripadnika snaga bezbednosti kao reakciju na, kako tvrde vlasti u Beogradu, pojačano prisustvo kosovske policije na severu Kosova.

Prema rečima predsednika Srbije zahtev međunarodnoj misiji na Kosovu biće uručen 16. decembra i lično komandantu ili predstavniku KFOR-a na prelazu sa Kosovom.

Zvanični Beograd se upućujući ovaj zahtev poziva na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) iz 1999. godine.

Vučić je nakon sednice Vlade Srbije rekao da je odluka doneta jedonoglasno.

"To bi smanjilo tenzije", rekao je Vučić na RTS-u.

Dodao je i da očekuje da zahtev neće prihvaćen na osnovu poruka međunarodnih zvanučnika prethodnih dana.

Kosovske vlasti su 8. decembra odlučile da upute snage kosovske policije na sever Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo. Nakon odluke da napuste kosovske institucije, u tim snagama nema Srba.

Mesec dana pre toga Srbi sa severa Kosova napustili su kosovske institucije.

Da Beograd namerava da traži povratak do 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga na Kosovo prvi put je saopšteno 8. decembra.

Tako nešto je prvo najavio direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković, a dan kasnije potvrdila i premijerka Ana Brnabić.

Vučić je izjavio da nije znao da će Srbi postaviti barikade na severu Kosova.

"Pojma nisam imao da će da postave barikade. Bio sam iznenađen kao i svi drugi", rekao je.

Grupe Srba su 10. decembra blokirale puteve sprečavajući saobraćaj prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinju i Brnjaku.

Vučić je uputio molbu Srbima na severu Kosova da ne napadaju međunarodne snage.

Rekao je i da je Srbiji značajna pomoć svake zemlje koja nije priznala Kosovo i u tom kontekstu Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN.

Upitan za kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom rekao je da se dugo nije čuo sa njim, od razgovora o nabavci gasa.

Vučić izneo neke detalje francusko-nemačkog plana

Predsednik Srbije je rekao i da u jednom od članova francusko-nemačkog predloga za dijalog Srbije i Kosova piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Ovaj dokument nije javno objavljen, ali su ga obe strane dobile.

Vučić je ponovio da je za Srbiju neprihavtljivo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama a da o ostalom može da se razgovara.

Takođe je rekao i da u francusko-nemačkom predlogu piše da će se obe strane voditi ciljevima i principima iz Povelje UN, navodeći da je reč o onima koji se odnose na suverenu jednakost svih država, na poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje.

Prema rečima predsednika Srbije u tom dokumentu piše i da obe u skladu sa Poveljom UN rešavaju svaki spor isključivo mirnim sredstvima i uzdržavaju se od pretnje i upotrebe sile.

Šta su poruke međunarodnih zvaničnika?

Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan, rekao je 13. decembra za RSE da se Sjedinjene Države kategorički protive mogućnosti povratka srpskih snaga na teritoriju Kosova.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je 15. decembra, u Nišu da Vlada Srbije ima pravo da se obrati KFOR-u sa zahtevom da se srpske snage bezbednosti vrate na Kosovo, ali da to pitanje ostaje političko i samim tim zahteva političko rešenje.

Hil je istakao da ne vidi mogućnost vojnog rešenja.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) napisala je na Tviteru 11. decembra da je sugerisanje slanja snaga na Kosovo potpuno je neprihvatljivo.

Šta piše u Rezoluciji 1244?

Rezoluciju 1244 usvojio je 10. juna 1999. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Njome je odobreno međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SR Jugoslaviji, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), a Kosovo stavljeno pod mandat UN.

U Rezoluciji 1244, na koju se Beograd poziva, stoji da će biti dozvoljen povratak dogovorenog broja bezbednosnog jugoslovenskog i srpskog osoblja.

Zatim se taksativno navodi koje su to funkcije - veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim graničnim prelazima.

Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Od tada je KFOR, mirovna vojna Misija NATO-a, raspoređen na Kosovu.

Kako je došlo do krize na severu Kosova?

Kriza na severu Kosova kulminirala je kada su grupe Srba 10. decembra blokirale puteve sprečavajući saobraćaj prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinju i Brnjaku.

Barikade su postavljene nakon što je kosovska policija uhapsila bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića zbog sumnje da je umešan u napad na službenike Centralne izborne komisije.

Kosovske vlasti pokušale su da organizuju lokalne izbore na severu Kosova kao odgovor na odluku predstavnika tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije.

Na sugestiju EU i SAD, izbori su odloženi za proleće iduće godine.

U međuvremenu blokade na putevima na severu Kosova koje drže predstavnici lokalnih Srba ulaze u šesti dan.

Osnovne i srednje škole od ponedeljka ne rade, kao ni ugostiteljski objekti na severu Kosova.

Policija Kosova raspoređena je u multietničkim naseljima u Severnoj Mitrovici.
KFOR i EULEKS patroliraju u Severnoj Mitrovici, dok se pripadnici poljskog kontingenta KFOR-a nalaze u neposrednoj blizini barikade u Velikom Rudaru u opštini Zvečan.

Ova barikada nalazi se na magistralnom putu Priština - Leposavić, a na njoj je vidno prisustvo zaposlenih u javnim institucijama sistema Srbije na severu Kosova.

Nakon podizanja barikada formiran je i Krizni štab, u kom su prema rečima potpredsednika Srpske liste Igora Simića "politički predstavnici srpskog naroda, istaknuti pojedinci, profesori, lekari i privrednici".

Vučićeva Srpska napredna stranka u bliskim je odnosima sa najvećom partijom Srba na Kosovu, Srpskom listom, čiji zvaničnici se obraćaju medijima sa barikada.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG