Dostupni linkovi

logo-print

Vasilić: Afere "Vučićev brat" i "Helikopter" primer uticaja na sud


Vojni helikopter

Vojni helikopter

Pravosuđe u Srbiji nije nezavisno, ocenio je deo učesnika rasprave o promenama Ustava koja je održana u Beogradu.

Najveći problem je što struka ćuti na ucene koje dolaze od izvršne vlasti, rekla je Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije.

„Pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo gore. Trideset godina sam bila sudija i mogu da govorim o tome. Pitanje je zašto nema sudija koji mogu da kažu da je Vrhovni savet sudstva, ovakav kakav jeste, produžena ruka izvršne vlasti. Da li vam se čini da je direktan uticaj na nezavisnost suda ako premijer izađe i deset puta kaže 'Taj Mišković je kriv'. Gde su te sudije koje dozvoljavaju da političar kaže ko je kriv, a ne oni. Kada, recimo, izađe političar i kaže: 'Ne dam dokumentaciju regulatornom telu'. Govorim o aferama 'Brat gospodina premijera' i 'Helikopter'. Sebi postavljam pitanje, zašto sve to sudije dozvoljavaju. Ozbiljan odgovor je da sudije, kako to u narodu kažu, imaju putera na glavi. A ja ću da kažem da sudije ne rade dobro.“

Vasilić je rekla da su analize Saveta pokazale da svaka ovdašnja vlast, pa i aktuelna, pravosuđe pravi po svojoj meri i ucenjuje ga – budžetom, materijalnim položajem i nemogućnošću ostvarivanja prava sudija i tužilaca. Pritisci izvršne vlasti, zaključak je ovog skupa, urušili su autoritet srpskog sudstva.

Advokat Slobodan Beljanski podsetio je da je izveštaj Evropske komisije za poglavlja 23 i 24 iz oblasti vladavine prava za Srbiju bio negativan, i dodao da je, na neki način, uslov za njihovo otvaranje promena Ustava.

„Ne radi se tu samo o lošim normama, već o lošoj političkoj i društvenoj klimi. U takvoj situaciji gotovo da je nebitno da li će Visoki savet sudstva biti sastavljen na ovaj ili onaj način. Jer ključan je raspored moći i podložnost delovanju spoljne, pre svega političke, moći. Autoritarna vlast, kakva danas postoji u Srbiji, našla bi način da nameće svoju volju i u sasvim drugačijem sastavu VSS i Državnog veća tužilaca. O tome se radi.“

Pritiscima političara i gotovo nikakvom autonomijom pravosuđa, ocenili su učesnici skupa, urušen je autoritet sudstva.

Konstantin Mitić, iz Društva sudija Srbije, rekao je da srpsko pravosuđe nije toliko loše.

„Ali je stanje što se tiče nezavisnosti sudija bolje na papiru nego u praksi. Postoji razlika između ustavno-pravnog položaja sudija i njihovog stvarnog položaja. Postoji supremacija izvršne vlasti nad ostalim.“

Govornici na tribini „Pravosuđe, ustavne promene, garancije i prava građana“, u organizaciji OEBS-a i lista Vreme, zaključili su da u takvom stanju nema pravne jednakosti i ljudskih prava u društvu.

Zato se najavljene ustavne promene, zaključio je profesor beogradskog Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, moraju sprovesti uz ozbiljnu javnu raspravu.

„Kako će pristup Evropskoj uniji potrajati, trebalo bi iskoristiti to vreme da se dobro promisli šta se želi menjati i na koji način. Nije isključeno da nam se ponovi priča iz 2006. godine. Da se deset godina pre toga vodi najplodotvornija debata o ustavu u našoj istoriji, a da nam se desi ustav iz 2006. Koji je, pored nesumnjivog napretka u odnosu na Ustav iz 1990, najnepismeniji i najnekonzistentniji ustavni tekst u istoriji srpske ustavnosti. I to sve zbog njegovog prekog donošenja.“

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG