Zvaničnici Vlade Kosova i predstavnici verskih zajednica na Kosovu ocenjuju realnim izveštaj američkog State Departmenta o verskim slobodama u svetu u kojem je uključeno i Kosovo.
Besim Kajtazi, direktor pravne kancelarije pri Uredu premijera Kosova ističe da Kosovu nedostaje zakon o verskim slobodama, ali dodaje da će nacrt zakona ubrzo pripremljen i dat Skupštini na usvajanje.
Izveštaj američkog State Deparmenta navodi da je, iako se na Kosovu poštuju verske slobode, slučajeva diskrimacije na verskoj osonovi ipak bilo. Navodi se slučaj iz novembra 2011. kada su kukasti krstovi nacrtani na grobnicama u jevreskom groblju u Prištini, te se dodaje da počinioci još nisu pronađeni. Takođe se navodi da nije bilo izvještaja o napadima na sveštenike Srpske pravoslavne crkve, ali da je bilo povremenih slučajeva vandalizma i krađe.
Žalbe verskih lidera na Kosovu se uglavno tiču nedostatka mehanizma putem kojeg bi se verske grupe mogle registrovati i steći legalni status. Zbog toga često su prisutni brojni problemi, što potvrđuju iz zvaničnici Vlade, poput registracije imovine, vozila, otvaranja žiro računa i isplate poreza i plata.
Besim Kajtazi, direktor pravne kancelarije pri Uredu premijera Kosova, objašnjava zašto su verske grupe na Kosovu ostale „van zakona“.
„Verske zajednice na Kosovu su do novog Zakona o nevladinim organizacijama, bile registrovane kao nevladine organizacije. Međutim, po usvajanju novog zakona, njima je onemogućemo da se registruju i, prema tome, oni više nisu deo ni jednog zakona. Iz tog razloga se smatra da je vreme da se urade neke promene – odnosno da se dođe do zakona o verskim slobodama kojim bi se regulisalo ne samo pitanje registracije različitih verskih zajednica na Kosovu, već bi se poboljšao i njihov pozicija“, kaže Kajtazi.
S druge strane, Resul Rexhepi, generalni sekretar predsedništva Islamske zajednice Kosova, ističe da su konstatacije američkog Stejt Deparmenta tačne. Po njemu, 13 godina od završetka rata na Kosovu, i dalje nedostaje zakon koji bi precizirao pravni položaj verskih zajednica, što je Islamskoj zajednici izazvalo dosta problema.
„Suočavali smo se sa mnogim izazovima, praktičnim i banalnim problemima. Na primer, za nas je teško registrovati zvanično vozilo zato što ta gospoda smatraju ili da smo neka NVO ili nam kažu da dokažemo da smo pod nekim posebnim tretmanom kako bi nas prihvatili, ili pak traže poslovni broj. Mi se time ne bavimo“, kaže Rexhepi.
I sekretar Kosovske biskupije, don Šan Zefi, kaže da da je nedostatak zakona koji bi regulisao pravni položaj verskih zajednica prouzrokovao mnoge poteškoće i Katoličkoj crkvi na Kosovu.
„Tačno je da do sada nismo imali privilegije koje nam garantuje Ustav Kosova. Mi smo pokušali da nas, na osnovu Ustava ili zakona koji se očekuje da će se usvojiti, oslobode carine, zato što nismo partija ili profitabilno udruženje već imamo verski i humanitarni karakter i radimo jedni s drugima“, kaže on.
Predstavnici verskih zajednica ipak su optimisti da će zakon uskoro regulisati njihovo pitanje.
Besim Kajtazi, direktor pravne kancelarije pri Uredu premijera Kosova ističe da Kosovu nedostaje zakon o verskim slobodama, ali dodaje da će nacrt zakona ubrzo pripremljen i dat Skupštini na usvajanje.
Izveštaj američkog State Deparmenta navodi da je, iako se na Kosovu poštuju verske slobode, slučajeva diskrimacije na verskoj osonovi ipak bilo. Navodi se slučaj iz novembra 2011. kada su kukasti krstovi nacrtani na grobnicama u jevreskom groblju u Prištini, te se dodaje da počinioci još nisu pronađeni. Takođe se navodi da nije bilo izvještaja o napadima na sveštenike Srpske pravoslavne crkve, ali da je bilo povremenih slučajeva vandalizma i krađe.
Žalbe verskih lidera na Kosovu se uglavno tiču nedostatka mehanizma putem kojeg bi se verske grupe mogle registrovati i steći legalni status. Zbog toga često su prisutni brojni problemi, što potvrđuju iz zvaničnici Vlade, poput registracije imovine, vozila, otvaranja žiro računa i isplate poreza i plata.
Besim Kajtazi, direktor pravne kancelarije pri Uredu premijera Kosova, objašnjava zašto su verske grupe na Kosovu ostale „van zakona“.
„Verske zajednice na Kosovu su do novog Zakona o nevladinim organizacijama, bile registrovane kao nevladine organizacije. Međutim, po usvajanju novog zakona, njima je onemogućemo da se registruju i, prema tome, oni više nisu deo ni jednog zakona. Iz tog razloga se smatra da je vreme da se urade neke promene – odnosno da se dođe do zakona o verskim slobodama kojim bi se regulisalo ne samo pitanje registracije različitih verskih zajednica na Kosovu, već bi se poboljšao i njihov pozicija“, kaže Kajtazi.
S druge strane, Resul Rexhepi, generalni sekretar predsedništva Islamske zajednice Kosova, ističe da su konstatacije američkog Stejt Deparmenta tačne. Po njemu, 13 godina od završetka rata na Kosovu, i dalje nedostaje zakon koji bi precizirao pravni položaj verskih zajednica, što je Islamskoj zajednici izazvalo dosta problema.
„Suočavali smo se sa mnogim izazovima, praktičnim i banalnim problemima. Na primer, za nas je teško registrovati zvanično vozilo zato što ta gospoda smatraju ili da smo neka NVO ili nam kažu da dokažemo da smo pod nekim posebnim tretmanom kako bi nas prihvatili, ili pak traže poslovni broj. Mi se time ne bavimo“, kaže Rexhepi.
I sekretar Kosovske biskupije, don Šan Zefi, kaže da da je nedostatak zakona koji bi regulisao pravni položaj verskih zajednica prouzrokovao mnoge poteškoće i Katoličkoj crkvi na Kosovu.
„Tačno je da do sada nismo imali privilegije koje nam garantuje Ustav Kosova. Mi smo pokušali da nas, na osnovu Ustava ili zakona koji se očekuje da će se usvojiti, oslobode carine, zato što nismo partija ili profitabilno udruženje već imamo verski i humanitarni karakter i radimo jedni s drugima“, kaže on.
Predstavnici verskih zajednica ipak su optimisti da će zakon uskoro regulisati njihovo pitanje.
